Autentičan ambijent, gastronomski specijaliteti, izleti, udoban smeštaj…
Sve to nudi „Dida Hornjikov salaš“, nadomak Sombora

“Dida Hornjikov salaš”, u neposrednoj blizini Sombora, godinama je pravo mesto za odmor i uživanje.

Ovaj salaš, koji je Turistička organizacija Sombora uvrstila u svoju ponudu, je klasičan primer seoskog graditeljstva na području panonske nizije između 19. i 20. veka. U njemu se gost oseća kao u neobičnom vremeplovu, a specijaliteti koji se iznose na trpezu ostavljaju “bez daha”,
ali bukvalno…
Cilj vlasnika salaša je da se očuva tradicionalna arhitektura i kultura naroda koji su živeli na salašima i salašarskim naseljima, da se populariše zdrav način života i tradicionalni način ishrane. U svom sastavu salaš ima i postavku originalne bunjevačke sobe sa predmetima starim i više od jednog veka.

Za nezaboravne trenutke goste na salašu uvek čeka poneko iznenađenje. Biće dočekani na kapiji sa domaćom rakijom i likerom od drenjina. Ako se dolazi grupno i organizovano, biće tu i tamburaša i dobre pesme.
Da bi doživljaj bio potpun, posetiocima su na raspolaganju sve đakonije koje se u ovom kraju spremaju. Nezaobilazna je žuta supa od morke sa flekicama i knedlama od džigerice, meso iz supe, pirinač sa dinstanim želucima. Uz sve to i tri vrste sosa: od višanja, paradajza i mirođije. Posle toga faširano meso, zatim pohovano belo pileće meso, restovani krompir i salata.
Kako se ovde poštuje red, gostima je potom na “raspolaganju” gibanica sa makom, orasima, višnjama, bundevom.

Domaćini kažu da su, ako im se gosti blagovremeno najave, uvek spremni da ponude i razne čorbe, pasulj sa kobasicom, kiflice, krofne sa pekmezom, razne sitne kolače: gurabije, medenjake, vanilice, pitu sa sirom, jabukama…

Al se nekad dobro jelo…

INFO

Salaš se nalazi u neposrednoj blizini Sombora. Udaljen samo 1,5 kilometar od kružnog puta Jug 3 na starom sivačkom putu, u salašarskom naselju Gradina.

REZERVIŠITE VAŠE MESTO

Na poziv slovenačke grupacije “Sava hotels & resorts“, naša ekipa nedavno je imala priliku da se upozna sa organizacijom banjskog turizma u Sloveniji i evo šta je zabeležila.

Lekovita vrela podarila su Banovcima termo mineralnu vodu, koja blagotvorno deluje na ljudski organizam, prijatno opušta i poklanja zdravlje. Smeštena usred netaknute prirode, u selu sa svega nekoliko stotina stanovnika nedaleko od mesta Ljutomer, poznatom po konjičkim trkama čak i u staroj Jugoslaviji, pruža posetiocima zaista jedinstveni osećaj života sa prirodom.

Mirne i ljubazne terme

Hotel i hotelsko naselje »Zeleni gaj« te kamp »Sončni gaj« s klasičnim i nudističkim delom nude mogućnosti za prijatan odmor u mirnom okruženju. Ono što je za nas nespojivo, za njih svakako nije. Bez obzira na veličinu mesta, uz pomoć jedne velike grupacije, kao što je grupacija Sava napravljena je moderna banja u kojoj su ljubaznost, mir i tišina osnovne odlike. Hotelski kompleks, nedavno renoviran, koji se sastoji od hotela i hotelskog naselja “Zeleni gaj” odiše toplinom koju stvaraju svi zaposleni u ovoj ustanovi. Posebnu toplinu daju mnogobrojni detalji urađeni od drveta ili od slame. Sa svih strana “vrebaju” vas veverice, ježevi i ostale životinjice koje su ljudske ruke od drveta ili slame mogle da naprave. Kamp sa klasičnim i nudističkim delom ušuškan između krošnji drveća odaje utisak posebnog mira i tišine. Posebnost Termi je takođe i u tradiciji animacijskih programa, namenjenih isključivo porodicama sa malom decom (banovski gusari, veštice i vitezovi). Stariji gosti će moći da u mnogobrojnim sadržajima pronađu nešto za sebe.

Uhvaćeno zdravlje

Možete se kupati u četiri otvorena bazena (bazen sa termalnom vodom, bazen za plivanje sa običnom vodom, bazen sa toboganom i dečji bazen), kao i jednom zatvorenom. U kampu za nudiste se takođe nalazi bazen sa termalnom vodom. Voda posebno pogoduje ljudima koji imaju probleme sa bolestima kostiju, zglobova i mišića, kao i postoperativnim stanjima na području ortopedije, traumatologije i reumatologije. Takođe, za sve ljubitelje aktivnog odmora, pored bazena, sportsko-rekreativna ponuda u Banovcima sadrži i tenis, stoni tenis, planinarenje, jutarnju gimnastiku i šetnje. Možete iznajmiti bicikle, a zanimljive biciklističke staze će vas odvesti u netaknutu prirodu, idilična sela i brojna vinogorja. U okolini se nalaze i brojna izletnička mesta kao što su na primer: Put vina Jeruzalem sa vinskim podrumima i odličnim vinima, Babičev mlin u Veržeju na reci Muri, pčelarski muzej na Krapju i grad Ljutomer sa starim gradskim jezgrom.

Svet sauna

U kompleksu sauna, koje su napravljene po uzoru na seosku okolinu, možete se takođe relaksirati i naći svoj mir. Same saune imaju imena iz Prleškog područja, kao što su Protrol (ekstremna finska sauna) – napravljena od drveta aljaske jele, Crna Kuhja (normalna finska sauna) – napravljena od starih polukružnih debala sibirskog ariša, Zelhenca (opuštajuća finska sauna) – od drveta aljaske jele i Sopot – Turska sauna.

Gastronomija

U novom restoranu hotela gostima je na raspolaganju švedski sto za sva tri obroka kao i bogat bife sa raznim salatama, poslasticama i vegetarijanskom kuhinjom. U okviru restorana postoji i posebna prostorija za manje grupe i poslovne ručkove.

„Panonske terme“

Smeštene u ravnicama Panonske nizije, Podravlja i Pomuravlja, okružene vinorodnim brežuljcima Goričkih i Slovenskih gorica, oduvek su ljude terale na skladan život sa prirodom. Ljudi su od prirode uzimali samo ono što im je trebalo, a priroda je znala da ih na adekvatan način nagradi. Nagradila ih je Termama! Kako svaka od banja nije mogla da samostalno nastupa i da pokriva svoje troškove, odlučili su da se udruže i da nastupaju zajednički na drugim tržištima. Tako je stvoreno preduzeće „Panonske terme“. U Panonskim termama je udruženo pet termi koje su deo grupacije “Sava hotels & resorts“: Terme 3000 Moravske Toplice sa jedinstvenom crnom termalnom vodom i specifičnim lekovitim svojstvima, Terme Radenci sa tradicijom dužom od 120 godina i nadaleko poznatim izvorom vode Radenska – tri srca. Tu su i terme Lendava sa lekovitom vodom koja posebno dobro deluje na kožu, kao i najmlađe ali i najmodernije terme Ptuj. Poslednje, koje su nama bile posebno interesantne su Terme Banovci. To je možda recept uspeha i za naše banje koje imaju slabiji marketinški nastup na tržištu.

Važne informacije

Za Sloveniju vam nije potrebna viza ukoliko posedujete novi biometrijski pasoš, a u slučaju da putujete sa starim pasošem potrebno je da izvadite vizu koja košta 35 evra. Ukoliko se na put odlučite da idete kolima, pored redovnih troškova goriva, platićete i putarinu u iznosu od dvadeset evra u jednom smeru. Najbolje je da idete autoputem Beograd – Zagreb – Varaždin – prelaz Pobrežje i dalje prema Ljutomeru odnosno Banovcima. U terme možete stići i avionom stim što se transfer od aerodroma do termi posebno naplaćuje i ne ulazi u cenu koštanja aranžmana. Udaljenost terme Banovci od međunarodnog aerodroma Ljubljana je 190 kilometara, a od aerodroma Zagreb 140 kilometara.

Fotografije

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

U raskoraku između istinitih priča iz slavne prošlosti i turističke revolucije koja se već dve godine događa u Kruševu, u ovom gradu u centralno- zapadnom delu Makedonije, na najvišoj nadmorskoj visini na prostoru bivše Jugoslavije, od 1300 metara, dočekuje vas tabla sa precrtanim imenom grada, iznad kojeg je neki šaljivdžija sprejem napisao „Tvin piks“. Taj dvoznačni doček na ulazu grada, postoji najmanje desetak godina, kao svojevrsna protestna asocijacija da je Kruševo zaboravljeno u prostoru i vremenu tranzicije. Emocije se pojačavaju bilbordima sa likom Tošeta Proeskog (tragično poginuli makedonski pop – pevač), postavljenih na svakih stotinu koraka u negovom rodnom gradu.

Ipak još pri prvoj percepciji slike Kruševa, oseća se da ovaj grad ima potencijal i kapacitet za turizam. Uostalom, u njemu se već dve godine, preko leta dogaѓa „Turistička revolucija“, zanimljiva manifestacija, potsaknuta sećanjem i asocijacijama na Kruševski ustanak, 2. avgusta 1903. godine. Ovaj datum i ustanak je možda najvažniji u istoriji makedonske države. Ilindenski ustanak nasuprot petovekovne vladavine Osmanliske imperije, stvaranje prve Republike na Balkanu (iako je trajala desetak dana) i ostale istorijske priče pretopljene su u najprepoznatljivijem spomeniku u Kruševu ( i Makedoniji), kompleksu Ilinden. Ovaj spomen kompleks u Kruševu izgrađen je 1974 godine, a u svojoj umetničkoj formi sadrži simbiozu simbola stare snage buzdovana Kraljevića Marka, trešnjinih topova Kruševske Republike i predstave vasionskog broda.

Ipak „Turistički ustanak“ ili projekat „Kruševo – etnograd“ koristi ove priče iz istorije za jedan savremeniji i zabavniji doživljaj. Čitav mesec pre obeležavanja Kruševskog ustanka ( 2.avgust), građani Kruševa i ostali turisti šetaju u kostimima likova iz 1903. godine. Zajedno šetaju ulicama, druže se u kafićima i kafanama, ustanici i turski askeri, čorbadžije i vojvode… Svakako maskirani i u „službi“ turističkog ustanka.

Inače pre „turističkog ustanka“, Kruševo je bilo pre svega više orijentisano na zimski turizam. Postoji nekoliko ski- liftova na snežnim terenima. Najveći hotel je „Montana“ koji stalnim renoviranjem nastoji uhvatiti korak s vremenom. Postoje još nekoliko prihatnih, manjih hotela, a od vremena „turističkog ustanka“ organizovaniji, uređeniji prema turističkoj kategorizaciji je i privatni smeštaj, gde se cene smeštaja kreću oko 8 eura. Više podataka može se naći na veb – sajtu: www.visitkrusevo.com.mk .

Glavni motiv mlađih, ali i starijih posetioca Kruševa, u zadnje tri godine je poseta večnog počivališta Tošeta Proevskog, tragično preminule najveće makedonske pop- zvezde. Uskoro se očekuje da bude otvorena i spomen – kuća, tj. muzej Tošeta Proevskog. Na 12 kilometara od Kruševa, na jednom od uzvišenja nalazi se manastir Sveto Preobraženje, Tošetova zadužbina, koji je još uvek u izgradnji.

U svakom slučaju, Kruševo je zanimljiv gradić, koji osvaja još iz daleka svojom karakterističnom brdovitom konfiguracijom terena i autentične arhitekture.

Kruševski lokum i celufki (puslice)

Među delikatesnim suvenirima Kruševa su poznati kruševski lokum i celufki ( puslice). Šarm ovih slatkiša, pored zavodljivo- slatkog ukusa, je možda u tome što se mogu pronaći jedino u Kruševu. Izrađuju se u ograničenim količinama i odolevaju predlozima za industrijsku proizvodnju.
- Dnevno mogu proizvesti oko stotinu kilograma lokuma – kaže Mihail Čonevski, gazda i majstor u kruševskoj poslastičarnici „Balkan“. Mogli bi postaviti još nekoliko mašina, ali u većim količinama i brzini proizvodnje, gubi se specifičan ukus lokuma, koji se generacijama proizvodi u našoj porodici – kaže Čonevski, diplomirani ekonomista, koji se ipak posvetio porodičnom biznisu sa lokumima.

Fotografije Kruševa

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Mesto kroz koje se u istoriji češće prolazilo, a ređe živelo. Pod Zlatarom, među šumama i brdima, Nova Varoš živi i opstaje već više od 500 godina. Samo pravi ljubitelji prirode znaju da se ovde kriju neka od najatraktivnijih prirodnih bogatstava Srbije

Varoši uokvirenoj jezerima i gustim šumama, uvek na raskrsnici puteva, još od vremena kada su sa ovog prostora, a bilo je to krajem četvrtog veka pre nove ere, Kelti proterali Ilire, ili dva veka kasnije kada su Rimljani savladali Kelte, bilo je suđeno da bude više mesto kroz koje se više prolazi, a ređe živi. Tako je ostalo sve do današnjih dana, kada većina turista, Novu Varoš zna tek kao prolaznu stanicu na putu kada iz Beograda, Novog Sada, Čačka ili Užica krenu prema jadranskom primorju.

Netaknuta priroda

Nova Varoš nalazi se u Jugozapadnoj Srbiji, na krajnjem jugu Zlatiborskog okruga. Smeštena između Zlatara, Javora i Zlatibora, planina sa bujnom vegetacijom, jezera kao što su Uvačko, Radoinjsko i Zlatarsko, kao i sela sa gostoprimljivim domaćinima i raznim specijalitetima ovog kraja, pruža idealne uslove za odmor čak i onih zahtevnijih gostiju. Da se nešto menja i u samom odnosu turista prema ovom kraju, pokazuje sve veće interesovanje za boravljenje u seoskim domaćinstvima sela Akmačića, Radoinje, Babića Brda, Drmanovića kao i u objektima na planini Zlatar, koja je zvanično uredbom Vlade republike Srbije proglašena za vazdušnu banju. Zlatar, bogat gustim četinarskim šumama obiluje izvorima, šumskim jagodama, borovnicama, pečurkama, kupinama, lekovitim biljem i poljskim cvećem. Turisti najčešće u ovaj kraj dolaze zbog netaknute prirode, čistog vazduha ali i zbog jedne ptice, koja je do skoro bila pred istrebljenjem. Reč je o kralju svih ptica – Beloglavom supu. Njegovo prirodno stanište je u klisuri reke Uvac. Pošto ima karakter izrazito planinske reke, reka Uvac ima veliki hidroenergetski potencijal. Na to ukazuju tri veštačka jezera podignuta na ovoj reci : Zlatarsko, Uvačko i Radoinjsko. Odlukom Vlade Srbije čitavo ovo područje proglašeno je specijalnim rezervatom prirode upravo zato što se u njemu nalaze staništa beloglavog supa, jedne od najređih i najugroženijih ptica u Evropi. Ovo mesto je jedno od retkih gde se još živi u istinskoj sprezi sa prirodom. Specijalni rezervat prirode Uvac objedinjuje najdragocenija prirodna bogatstva Srbije na jednom mestu – reku Uvac sa bistrim planinskim pritokama, tri jezera bogata ribom napravljena presecanjem njenog toka, kao i još uvek skriveno blago pećina Ušačkog sistema, jednog od najvećih pećinskih sistema u Srbiji.

Život u Novoj Varoši

Prvi pouzdan pomen grada Nova Varoš nađen je u tefteru, popisniku sela i poreskih obveznika nahije Barča u XVI veku, kada se pominje Skender pašina palanka koja se drugačije zove Nova Varoš ili Jeni Kasaba. Za vreme ustanaka i buna tokom XVIII I XIX veka a usled turske osvete i paljenja crkava, došlo je do velike migracije stanovništva iz Nove Varoši u ostale delove Srbije. Tokom XVIII veka Nova Varoš nalazila se među najrazvijenijim trgovačkim mestima i kao takva je 1833. godine postala sedište prve privremene srpske kapetanije. Osmanlije će se iz ovih krajeva povući tek 1912. godine. Posle drugog svetskog rata Nova Varoš postaje privredni, administrativni i kulturni centar ovoga kraja. Pošto je ovaj kraj dugo bio sastavni deo moćne Otomanske imperije, spomenici islamske kulture, džamije, mezari (nadgrobni spomenici) i šedrvani su deo bogate kulturno-istorijske baštine. U samom centru Nove Varoši nalazi se džamija koja je podignuta u periodu između 1887 i 1894 dobrovoljnim prilozima meštana, a najvećim delom darom Mahmut-bega Bajrovića. Prvobitno je pored džamije postojao drveni minaret, da bi šezdesetih godina 20. veka bio ozidan od tesanog kamena. U njoj se čuva kamena ploča koja svedoči da je 1819. godine Abdulah-aga obnovio džamiju na temeljima starije, građene u 16. veku. Takođe, reprezentativni objekat islamske arhitekture u Novoj Varoši predstavlja zgrada turske Kajmakamije, građena krajem 19. i početkom 20. veka. Građena vrlo raskošno i moderno, u islamskom stilu, sa lukovima iznad prozora i vrata i snažnim uticajem evropske arhitekture, predstavlja retku građevinu turske građanske epohe. Drugi deo baštine, ništa manje značajan, kao deo prve srpske države čije je sedište bilo u obližnjem Rasu, predstavljaju mnogobrojne crkve i manastiri – obnovljeni i oni koji tek čekaju na obnovu. Jedan od njih, manastir Dubnica u Božetićima istoričari često nazivaju “duhovnim središtem starih Vlaha”. Sam manastir je zadužbina patrijarha Gavrila Rajića Raškovića, izdanka čuvene loze Raškovića iz sela Štitkova. Podignut na temeljima starije bogomolje, manastir Dubnica predstavlja prvi obnovljeni srednjevekovni manastir u opštini Nova Varoš. U kanjonu reke Uvac, pre Dubrave, neimari su obnovili manastire Uvac i Dubrava, a na obnovu čekaju još vek Ojkovica i Sveta Janja. Posebnu dragocenost okoline Nove Varoši predstavljaju crkve brvnare nastale kao izraz posebnih uslova života i dokaz stvaralačkih sposobnosti čoveka. Jedna od njih, posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice nalazi se u Radijevićima na Zlataru. U letopisu je zabeleženo da je crkvu sagradio sveštenik Vasilije Purić Hercegovac. Pošto je u to vreme bilo zabranjeno da se grade crkve, on ju je podigao kao svešteničku kuću, sa podrumom neuobičajene osnove, sa oltarskom apsidom od kamena. Ova crkva je zapravo tipična dinarska kuća brvnara, sa brvnima nad podrumom masivnih kamenih zidova.

Prestonica zanimljive istorije

Kao mesto bogate istorije, Nova Varoš poseduje i jedan dragulj arhitekture i istorije. To je etno selo Štitkovo. Štitkovo je zanimljivo umetnicima,putopiscima, arhitektama. Svi oni dolaze da vide neobičan spoj gradske i seoske arhitekture oličene u postojanju trga sa školom, crkovom, dućanima i kafanom. Na mestu današnje crkve bio je manastir, zadužbina srpskog patrijarha Gavrila Rajića Raškovića. Početkom 19. veka, Turci su iz odmazde selo spalili i poharali ali je nekoliko godina kasnije Štitkovo obnovljeno. I dan danas možete videti kuće i druge objekte koji su tipični primerci starovlaških brvnara i koje svojom lepotom ostavljaju bez daha sve one koji dođu ovde.

RH centar

Na visini od 1235 metara, u prelepom ambijentu planine Zlatar nalazi se centar za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih obolenja “Zlatar”. Posebno povoljni klimatski uslovi, zbog kojih je ova planina dobila status vazdušne banje, jako povoljno deluju na respiratorne organe i anemije. Ovaj centar pored svoje osnovne delatnosti, pruža i idealne uslove za odmor i boravak u prirodi. Pored organizacije svakodnevnih izleta do manastira Mileševe, Sopotnice, obilaska rezervata beloglavog supa u kanjonu reke Uvac i krstarenja Zlatarskim jezerima, svojim posetiocima nude i izuzetne uslove za bavljenje sportom. Pored bazena, teretane i brojnih sportskih terena, poseduje i visoko kvalitetnu trim stazu. RH centar “Zlatar” je zato od strane Atletskog saveza Srbije proglašen bazom za pripreme naših najuspešnijih atletičara.

Prirodne Lepote sa Zlatara

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

Na jugu Srbije, nekih dvadesetak kilometara od Lazarevog grada Kruševca nalazi se planina Jastrebac. Meštani ovih sela bi vam ovako objasnili:“ Do Jastrepca se dolazi od Kruševca, preko sela Golovode i Lomnice“.
Vredi se uputiti ka ovoj planinskoj lepotici prema kojoj je priroda bila zaista izdašna i širokogruda. Podarila joj je mnogo toga. Obilje lekovitog bilja, razne vrste pečuraka a pre svega prirodu u kojoj se zaista može uživati. Mnoštvo planinskih staza koje sa pravom nose ime staze zdravlja, potoke i izvore bistre vode.
Jastrebac može posebno biti ponosan na šume sa brezama ( ovde je zaštićeni rezervat) . Ko voli paraglajdere ili vožnju biciklom kroz šumu ovde će baš uživati. Naši domaćini prilikom posete Jastrepcu bili su ljudi iz šumskog gazdinstva Rasina- Kruševac, nad kojim gazduju Srbija šume. Zahvaljujući gospodinu Radetu lovočuvaru uspeli smo za kratko vreme da spoznamo i doživimo sve čari ove planine. Pa i ako vas put nanese na Jastrebac, sigurni smo da će vam baš kao i nama izaći u susret i pokazati sve lepote ovog mesta koje na žalost još nema status turističkog.

Za planinare i one koji to nisu

Naviši vrhovi ove planine su „Đulica“ (1491m) i „Pogled“ (1481m) i oni predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Ovi vrhovi izuzetno su zanimljivi planinarima. No, i oni koji nisu naklonjeni ovoj disciplini na Jastrepcu mogu zaista uživati. Mnogo je toga što će privući njihovu pažnju i doprineti da im ovde odmor ostane u lepom sećanju. Turisti koji se baš ne oduševljavaju dugim penjanjem do planinskih vrhova sigurni smo uživaće u šetnji šumom pokraj brojnih potoka i izvora. Kako Jastrebac obiluje vodama turisti u rečicama i potocima mogu pronaći i rakove, slobodne pastrmke što samo potvrđuje da su na ovoj planini izuzetno čiste vode.

I za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.
Ono sa čim će se svaki meštanin pohvaliti sigurno je zaštićeni rezervat breze, mada Jastrebac obiluje i listopadnim i četinarskim šumama koje su prava banja čistog vazduha. Mnogo je razloga zašto doći baš na ovu planinu. Turistima je ona zanimljiva ne samo zimi već i leti kada se mogu osvežiti uz veštačko jezero na samom ulasku na planinu.

Vredi doći i preporučiti drugima

Turisti imaju dosta mogućnosti i alternativa gde odsesti na ovoj planini. Graditelji, turistički radnici potrudili su se da naprave izuzetan spoj tradicionalnog i modernog u zavisnosti naravno od toga šta posetioci odaberu.
Izletište „Jastrebac“ nalazi se na 480m nadmorske visine i raspolaže sa dobrim smeštajnim kapacitetima.

Na ovoj planini je nekoliko lepo uređenih hotela i odmarališta. Nažalost, mnogi od njih su prilično zatvoreni za goste koji dolaze sa strane. Klub- hotel „Trajal“ , zatim „Merimin“ hotel, odmaralište „Srbijašuma“, vrlo su skladno uklopljeni u sam ambijent Jastrepca.
Ono što je za svaku pohvalu je činjenica da i pored hotela koje prate savremene trendove izgradnje nije narušen prirodni ambijent. Da se ovde vodi računa o tome pokazuju i brojni objekti koji su izgrađeni u tradicionalnom stilu gde preovlađuje narodno graditeljstvo.
Naravno, vodilo se računa da budu zadovoljeni svačiji ukusi i potrebe. Na Jastrepcu ima i teniskih terena,sportskih terena, dečijih parkića.

Kuća za odmor „Srbija šuma“ raspolaže dobrim kapacitetima koji su pogodni i za organizovanje edukativne nastave iz različitih prirodnjačkih oblasti. Oganizovanjem takvim predavanja, seminara na Jastrepcu sigurno bi se doprinelo obrazovanju šire populacije, a naročito dece i omladine iz gradskih sredina, u cilju razumevanja prirode i zakona koji u njoj važe.
Ne zaboravimo i kuhinju koja ovde na ovoj planini u svim restoranima, hotelima, odmaralištima odiše duhom tradicije i zdrave hrane. U tome naravno prednjači riba pastrmka koja se uzgaja u ribnjaku „Srbija šuma“.
Vredi ovde doći, odmoriti se, upoznati ljubazne domaćine i vratiti se u svakodnevnicu sa lepim utiscima. I naravno doći ponovo…

Informacije REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

Ako vam je potrebno više informacija o samom Jastrepcu kao i o njegovoj okolini možete se obratiti našim ljubaznim domaćinima iz turističke organizacije Kruševca na telefon 037 440 332.
Takođe, možete pogledati i njihovu internet prezentaciju www.turizamkrusevac.com.

Turistička ponuda Vojvodine se teško može zamisliti bez Palića. Nekadašnji mondenski centar Habzburške monarhije i danas pleni svojom lepotom, koja će svakog putnika podsetiti na dah prošlih vremena, ali će ponuditi i nešto sasvim novo i neponovljivo.

Na severu Bačke, svega 180 kilometara od Beograda, leži vekovna turistička atrakcija-Palić. Tajnovitost palićkih pejzaža je uvek plenila srca brojnih generacija putnika, a prelepi parkovi, zanimljiva arhitektura, rekreativni sadržaji na kopnu i vodi, i danas privlači pažnju posetilaca. Na sreću i veliko zadovoljstvo gostiju, ovde ne sakupljaju samo uspomene. Sve što je vredelo sačuvano je u potpunosti, a svaki novi sadržaj je dodat sa merom i potrebnom pažnjom. To je i razlog što se svaki dan, ovde proveden, dugo pamti. Kupalište i brojni sportsko-rekreativni sadržaji, predratne vile, tajnovite staze kroz stoletnu šumu, zoološki vrt, kulturno-istorijski spomenici, letnje pozornice i paviljoni, elitni hoteli i restorani, samo su deo turističke ponude.

I lepo i lekovito

Voda Palićkog jezera je sumporovita, alkalna i murijatična, temperature 25 stepeni. Sadrži litijum i rubidijum, koji pomažu u lečenju reumatičnih i nervnih oboljenja. Stroncijum kao sastojak mineralnog mulja pomaže kod srastavanja kostiju. Lečenje na Paliću se sprovodi pijenjem lekovite vode, kupanjem u zagrejanoj vodi i blatnim oblogama.

Palić kroz istoriju

U starim analima Palić se prvi put pominje 1462. godine, pod imenom Palij. Vremenom se stvara selo, koje su Turci krajem 16. veka nazivali Paleđhaza, a pretpostavlja se da je iz ovog naziva kasnije izvedeno današnje ime. Početkom 19. veka voda se koristi za lečenje kožnih bolesti, a 1842. godine počinje izgradnja parka po uzoru na engleske vrtove sa vijugavim stazama. Turizam se razvija od 1845. godine, kada je izgrađeno prvo banjsko kupatilo sa drvenim kadama. Radovi su nastavljeni i kasnije, a tokom prve decenije prošloga veka gradi se Vodotoranj, velika terasa, muzički paviljon i hotel Jezero.

Nedeljni ručak u Maloj gostioni

Od nekadašnje obične kafane, sa tradicijom dugom više od 150 godina, Mala gostiona je postala kulinarski centar u kome su podjednako zastupljene vojvođanska, srpska, mađarska i mediteranska kuhinja. Može da ugosti više od 700 gostiju, ali ni ovaj prostor često nije dovoljan za sve one koji bi da probaju čuveni nedeljni ručak. Za najmlađe se svake nedelje organizuju i pozorišne predstave.

Gde se nalazi

Palić se nalazi na severu Vojvodine, svega desetak kilometara od Subotice.
U blizini Palića se nalazi i Ludoško jezero, Banja Kanjiža, ergele Kelebija i Zobnatica, mnogobrojni vinski podrumi, pa se zaista ima šta videti i izabrati.

Galerija Slika:

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Legenda kaže da je ranjen Boško Jugović sa Kosova polja krenuo na Javor da vida rane. Znao je da ova planina bistrim izvorima, lekovitim travama leči i najveće bolesti. I danas je ovo interesantno turističko mesto puno istorije, predanja, legendi i gostoprimljivih ljudi…

Putovao je ratnik dugo na svom vrancu. Ranjen, izmučen. Daleko je Kosovo polje. Dođe tako on do jednog brda iznad Ivanjice. Kažu, dugo su mu tu vidali rane. Lečiše ga travama i melemima sa Javora i Golije, ali ne beše mu leka. Legenda kaže da je tu i umro. Tu i sahranjen. Mnogo vekova kasnije na tom mestu sazidaše crkvu. Baš na mestu gde je grob tog ratnika. Priča se i veruje da tu odmara svoje ratničke kosti niko drugi do Boško Jugović. Hlad čine i devet stoletnih hrastova. Posadio ih narod ovog kraja u spomen na sve Jugoviće. A kad krenete dalje stižete do Javora, te junačke i istorijske planine. Planine na kojoj se u svakom ratu borilo za Srbiju, gde se ginulo…

Neguju ono od postanka dato

A ima sto razloga doći u sela na planinu Javor. Priroda je ovde netaknuta. Meštani neguju samo ono što im je od postanka sveta dato. Borove šume, pašnjake sa obiljem lekovitog bilja, šumskih jagoda, pečuraka. Mnogi koji su došli u ove predele sa problemima bronhitisa, astme, anemije vratili su se kući preporođeni, izlečeni. Javor je prava vazdušna banja. Dovoljno je samo svako jutro u cik zore prošetati stazama, piti izvorske vode i biće nam bolje. I naučna istraživanja su pokazala da ovi prostori imaju visoku koncentraciju joda zbog borovih šuma.

Planina Javor je lepa u svako godišnje doba. U ove vrele dane boraviti ovde prava je milina. Sunce greje, ali ne prži, šume, hladna planinska voda učiniće da se osećate baš prijatno.

Ovde je i svaki meštanin prava enciklopedija znanja. Ovde se poštuje tradicija, preci i ono na šta mogu biti posebno ponosni je pesma. Na planini Javor svi lepo pevaju. I to često čine. Kad kose, kopaju, žanju. Pesma se uvek čuje. „Vetar duva sa Golije, nema moje Anđelije“, pevaju oni. A i Golija je tu do njih. Ovi ljudi sa ponosom nose jelek i šajkaču, sviraju frulu i dvojenice. I stari i mladi…

Ovde se čuvala Srbija

Sve do balkanskog rata 1912. godine na planini Javor bila je srpsko-turska granica. Od vajkada u Devićima, Kušićima, Katićima živeli su borci, junaci koji tuđinu nisu dali ni stopu svoje zemlje. Čuvali su je kao najveće blago. Za planinu Javor kažu da je istorijska planina. Ima razloga za to. Ovde se borilo i 1804. godine i u javorskom ratu od 1876. do 1878. godine i u balkanskom ratu. Meštani se sa ponosom i posebnim pietetom sećaju svojih junaka. Ko dođe na ovu planinu obavezno će mu pokazati spomenik majoru Iliću koji je ovde, braneći Javor ostavio svoj život. I spomenik su mu podigli na mestu sa koga i sada može da gleda i čuva Javorce. Pričaju stariji meštani da je bio rodom iz okoline Jagodine, ali da je ovaj kraj branio kao da mu je rodni prag. Pričaju ovde da je Boško Jugović uspeo da stigne do Javora i Golije preživeo bi. Izlečila bi ga planinska voda, čist vazduh. Zato je verovatno, kažu oni, i krenuo put Javora. Znao je da ova planina ima leka za svakoga.

Lak i brz dolazak

Sela u blizini Javora i Golije odavno se bave seoskim turizmom.Turistima mogu da ponude dosta toga. Iz godine u godinu broj onih koji žele da odmor provedu u tišini i prirodi odlučuju se da dođu u ovaj kraj. Iz Ivanjice do sela Kušići valja putovati 30 kilometara. Putevi su asfaltirani tako da se do ovih turističkih destinacija lako i brzo stiže.

Galerija Slika

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Međunarodna vozačka dozvola

Međunarodna dozvola je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom, izdaju ga organizacije Auto-moto saveza Srbije (AMSS) i važi tri godine od trenutka izdavanja. Ako vam nacionalna vozačka dozvola istekne pre tog roka, moraćete da izvadite i novu.
Da bi se dobila međunarodna vozačka dozvola potrebni su:
- Zahtev (dobija se u AMK, ovlašćenoj za izdavanje)
- Vozačka dozvola na uvid
- Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (obe strane)
- 2 fotografije 3,5 x 4,5 cm
- Lična karta ili pasoš na uvid
Cena međunarodne vozačke dozvole je 2.000 dinara.

Zelena karta osiguranja
Ovaj dokument u inostranstvu predstavlja isto što i polisa osiguranja u Srbiji i predstavlja dokaz da za svoje vozilo imate zaključeno osiguranje auto-odgovornosti kod domaćeg osiguravajućeg društva. Zelenu kartu izdaje osiguravajuće društvo kod kog je zaključeno obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, a važi do isteka premije obaveznog osiguranja. Dokument važi za teritorije zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisan interbiro sporazum, a to su u ovom trenutku sve evropske zemlje osim Rusije. Na teritorijama zemalja u kojima ne važi naša zelena karta (Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan) naši vozač su dužni, prilikom ulaska u svaku od tih zemalja, da plate premiju tzv. graničnog osiguranja. Zeleni karton nije potreban za putovanje u Crnu Goru.
Da bi se dobila zelena karta potrebni su:
- Polisa obaveznog osiguranja na uvid
- Saobraćajna dozvola
Cena zelene karte je 1.000 dinara

Dozvola za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu
Ukoliko van zemlje putujete automobilom čiji je vlasnik drugo lice, biće vam potrebna i posebna dozvola za upravljanje vozilom u inostranstvu, koja se takođe izdaje u organizacijama AMSS-a. Važnost ovog dokumenta je, od trenutka izdavanja, najviše 12 meseci, a po zahtevu vlasnika, može se izdati i na kraći vremenski period.
Da bi se dobio ovaj dokument potrebni su:
- Obavezno prisustvo vlasnika sa ličnom kartom ili ovlašćenjem od suda ili opštine da se tim vozilom može upravljati u inostranstvu (sudsko ovlašćenje ne sme biti starije od 12 meseci, opštinsko ovlašćenje može biti staro do 6 meseci)
- Obavezno prisustvo korisnika sa pasošem
- Saobraćajna dozvola
- Fotokopija saobraćajne dozvole
- U slučaju da je vlasnik vozila pravno lice, potrebno je ovlašćenje za korisnika na memorandumu firme, overeno pečatom, sa potpisom ovlašćenog lica
Cena dozvole za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu je 1.500 dinara

Ovlašćenje za kola kupljena na lizing
Ukoliko ste automobil kupili na lizing, morate imati posebno ovlašćenje lizing kompanije koje vam daje pravo da vozilo pod lizingom koristite van zemlje. U nekim ugovorima o lizingu postoje posebne klauzule koje predviđaju korišćenje vozila van Srbije – ako imate takav ugovor, nije vam potrebno posebno ovlašćenje.

Zamak beloglavih supova

Poseta kanjonu reke Uvac sa više prelepih jezera i pećina, stoletnim šumama i retkim biljkama i životinjama predstavlja nezaboravno iskustvo koje se nigde drugde ne može doživeti.

Specijalni rezervat prirode “Uvac”, prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije, nalazi se na samom jugozapadu Srbije, na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš. Ovaj rezervat netaknute prirode, u svojim nedrima odgaja i hrani različite vrste životinja i biljaka. Jedinstvenost područja čini prisustvo veoma retke i malobrojne vrste lešinara – beloglavog supa, koji se gnezdi u pojedinim delovima klisure, na stenama, potkapinama i pećinama iznad vode.

Saradnja prirode i čoveka

Pre oko četiri decenije u kanjonu, koji je vekovima dubio Uvac na svom 115 kilometara dugom putu od Peštera do Limske doline, formirane su tri hidroakumulacije – Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Nekada je proizvodnja struje iz ovih akumulacija predstavljala 65 % ukupne proizvodnje u Srbiji. Gradnjom velikih sistema u Srbiji značaj hidroelektrana je umanjen, ali je Uvac zbog svojih prirodnih i geografskih vrednosti ostao i dalje važan u sistemu srpskih elektrana. Mada je izgradnjom tri veštačka jezera potopljen deo kanjona, čime je čitav predeo dobio novi izgled, klisura reke Uvac je i dalje živopisna, a pred njenom lepotom dah zastaje i onima koji su se po belom svetu nagledali raznih čuda prirode. Danas, živopisnim kanjonom Uvca u blizini Nove Varoši, peške i čamcima, prolaze brojni zaljubljenici u prirodu i retku vrstu orla lešinara – beloglavog supa, kojeg zbog raspona krila od oko 2,8 metara i zadivljujućeg leta sa pravom zovu i nebeski kralj.

Kralj visina sa grba Nemanjića

Beloglavi sup je po mnogo čemu jedinstvena ptica. Jedna je od četiri vrste lešinara koje naseljavaju Evropu ali i jedina sa staništem u Srbiji. Živi jako dugo, oko pedeset godina. Sa težinom do 15 kilograma i rasponom krila od oko tri metra izgleda zaista moćno i predstavlja pravu atrakciju u vazduhu. Zbog svoje lepote i moćnog izgleda, ali i načina života često su je nazivali i “mitskom” pticom. Posmatrajući ga dok krstari nebom, čovek je vekovima pridavao značaj njegovom savršenom letu. Iz toga se rodilo verovanje kako sup može predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile događaje. I  među srednjovekovnom srpskom vlastelom, beloglavi sup je imao svoje mesto. Beloglavi sup sa dve glave se može prepoznati na grbu Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića, a najbolje očuvani grb beloglavog supa nalaze se na južnom zidu crkve Lazarice u Kruševcu. U prošlosti je sup bio rasprostranjen u celoj Srbiji, ali je nebrigom društva i smanjenjem stočnog fonda došao skoro do istrebljenja. Budući da se hrani pretežno mrtvim papkarima i drugim krupnim sisarima, beloglavi sup ima ulogu čistača prirode, a zahvaljujući svom specifičnom načinu ishrane, sprečava pojavu zaraza. Danas se može videti na svega tri lokaliteta u jugozapadnoj Srbiji – u kanjonima Trešnjice, Mileševke i Uvca. Ozbiljnije aktivnosti na zaštiti kolonije u kanjonu Uvca preduzete su pre tri decenije, zahvaljujući lokalnim meštanima i zaposlenima u rezervatu Uvac. Godišnje se u “restorane”, odnosno hranilišta za beloglave supove “servira” oko 50 tona klaničnog otpada i uginule stoke. Posle svega što se učinilo na njihovoj zaštiti, broj beloglavih supova se popeo sa sedam parova (koliko ih je bilo 1993. godine!) na današnjih trista jedinki. Ova kolonija beloglavih supova je danas najbrojnija na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi.

Priroda koja ostavlja bez daha

Reku koja nosi mnogobrojne tajne, osim zaljubljenika u ptice, sve češće posećuju i mnogobrojni turisti. Vožnja čamcem kroz meandre Reke Uvac je nešto što se dugo pamti. Bistra voda naoko pitomog Uvca krivuda zavojima koji više liče na lavirint iz koga nema izlaza nego na tok reke. Kameni zidovi klisure, koja je na pojedinim mestima toliko uska da se njom jedva može proći čamcem, pri dnu su beli, uglađeni vodom, a u visinama sivi i crni, prošarani rastinjem. Iz gnezda svijenih ispod okapina i kamenih streha, stotinak metara nad vodom, nalaze se gnezda beloglavih supova, koji su kanjon Uvca izabrale za jedno od svojih poslednjih staništa u ovom delu Evrope. Nakon tridesetak minuta vožnje čamcem, prelazi se vodom preko kamene ćuprije na Žvalama, odnosno ostataka nekadašnjeg Carskog druma od Dubrovnika do Carigrada. Obilaskom kanjona naićete i na jednu od pećina Ušačkog sistema – Ledenu Pećinu, u koju možete ući i sa kopna i sa vode. Lepota ove pećine je u njenim dvoranama sa velikim belim stubovima, prošaranim crvenkastim i plavičastim nijansama. Kada se popnete na jedan od brojnih vidikovaca, iz perspektive beloglavog supa možete posmatrati remek delo prirode – meandre reke Uvac.

Ono što sigurno izdvaja ovaj prirodni dragulj od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, nije promenio ništa ništa od svoje autentičnosti. Nećete videti višespratnice, velike vikendice. Ovde kuće još uvek odišu toplinom pravog seoskog doma, a u kućama se sprema hrana po receptima naših starih. Ipak, da bi utisak bio potpun, treba to doživeti…

Flora i fauna

Pored beloglavog supa ovde se mogu videti i druge ugrožene vrste ptica, kao što su suri orao i orao ribar, buljina, planinski puzgavac i veliki ronac. Na području klisure evidentirano je ukupno 216 biljnih i 400 vrsta ptica, a svoje stanište ovde su našli i medved, ris i vidra, kao i više vrsta endemskih insekata i slepih miševa koji se nalaze na Evropskoj crvenoj listi retkih i ugroženih vrsta faune. U meandrima reke obitava i mladica, vrsta plemenite ribe dovedena gotovo do istrebljenja ali je ovde našla svoj mir.

Šta još posetiti?

U obilazak kanjona Uvca može se krenuti sa brana Uvačkog i Zlatarskog jezera na Rastokama i u Kokinom Brodu, udaljenih oko desetak kilometara od Nove Varoši. Na obodima kanjona podignute su i dve crkve brvnare u selu Kućani i Radijevići sa ikonama neprocenjive vrednosti, a u selu Božetići je manastir Dubnica koji je nedavno obnovljen nakon tri veka provedena u ruševinama. Na oko 15 kilometara od brane na Rastokama, starim kiridžijskim puten za Ivanjicu, nalazi se i etno selo Štitkovo sa stambenim objektima od brvana, podignutim krajem 19. veka.

Hadžisup

Praćenjem beloglavih supova putem prstenova i krilnih markica utvrđeno je da mlade ptice sa Uvca odlaze i po 2.000 kilometara daleko od rodne kolonije. Najpoznatiji među njima je Hadžisup – 4, beloglavi sup koji se nastanio u Izraelu i koji je uz pomoć tamošnjih ornitologa „poslao” svoju fotografiju. Najveći broj supova odleće do Bugarske i Grčke, ali se posle ponovo vraćaju u svoju postojbinu. Zato se za njih kaže da caruju balkanskim nebom.

Ne propustite da probate: heljdopitu, paprike u pavlaci, goveđi pršut, slatko od šumskih jagoda i rakiju od divlje kruške.
REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Turistička ponuda Srbije se teško može zamisliti bez Palića. Ovaj turistički centar i danas pleni svojom lepotom, koja će svakog turistu podsetiti na prohujali vihor prošlih vremena ali i ponuditi nešto potpuno novo i neponovljivo

Tajnovitost Palića i okoline je oduvek plenila srca brojnih generacija putnika, a lepo uređeni parkovi, zanimljiva arhitektura, mnogobrojni rekreativni sadržaji na kopnu i vodi, i danas privlače veliki broj posetilaca. Na sreću i veliko zadovoljstvo gostiju, Na Paliću ne sakupljaju samo uspomene. Sve što je vredelo sačuvano je u potpunosti, a svaki novi sadržaj je dodat sa merom i potrebnom pažnjom. To je i razlog što se svaki dan, ovde proveden, dugo pamti. Kupalište i brojni sportsko-rekreativni sadržaji, predratne vile, tajnovite staze kroz stoletnu šumu, zoološki vrt, kulturno-istorijski spomenici, letnje pozornice i paviljoni, elitni hoteli i restorani, su deo bogate turističke ponude.

Evropska usluga na domaći način

Od 2000. godine kada je hotel Prezident otvoren, kroz hotel je prošlo mnogo gostiju koji su odavde otišli sa samo jednom željom. Da se ponovo vrate! Osim prirodnih lepota Palića i okoline, turiste privlači i sve ono što ovaj hotel kategorisan sa četiri zvezdice nudi. Prezident nije veliki objekat, što mu omogućuje prisniji i ljubazniji odnos sa svojim gostima. Restoran kapaciteta 80 mesta, sa gastronomskom ponudom na principu „švedskog stola” je usluga koja će zadovoljiti i najzahtevnije goste. Tu su i aperitiv bar sa letnjom baštom i moderno opremljena kongresna dvorana, kapaciteta do 80 osoba. Ono što će svakako najviše privući pažnju gostiju je moderni Wellness &  Spa centar. Sam centar se prostire na površini od 1000 m2 i nudi mogućnosti korišćenja savremene teretane (Technogym), suve finske saune, raznih vrsta masaža kao i kupanja u otvorenom i zatvorenom bazenu. Otvoreni bazen sa plažnim barom poseduje i đakuzi za deset osoba, kao i vodene atrakcije poput lastinog repa i turbo džeta.

Sjaj i raskoš Prezidenta se vidi i u smeštajnom kapacitetu hotela. Sve sobe su opremljene luksuzno, svaka poseduje plazma televizor sa kablovskom, telefone sa direktnim biranjem i mini bar. Hotel je prilagođen zahtevima i potrebama poslovnih  gostiju, ali treba napomenuti da oni nisu jedini gosti. Pored toga što je idealan za boravak tokom vikenda i za organizaciju poslovnih sastanaka, Prezident svojim gostima omogućava i duži boravak u hotelu sa raznim pratećim sadržajima. Za razliku od drugih mesta u Srbiji, na Paliću gosti tokom jednog vikenda ne mogu posetiti sve ono što vredi videti. Naši domaćini iz hotela Prezident su i na to mislili, tako da svojim gostima pored vikend aranžmana nude i „letovanje na Panonskom moru”, odnosno program boravka od osam dana u hotelu na bazi sedmodnevnih polupansiona. Gosti hotela se pored posete Vinskom dvoru (degustacija odličnih vina), Cvetnom salašu, mogu oprobati i u jahanju konja u ergelama Kelebiji i Zobnatici, zatim u sportskom ribolovu, ali i otići na romantičnu večeru na Majkinom salašu uz zvuke tamburica. Prilikom posete salašu, svi gosti hotela Prezident plaćaju polovinu cene na usluge koje pruža Majkin salaš kao što su poseta etno parku, jahanje konja i vožnja fijakerom.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]