“Drži nebo kao soha”
Upravo je ovim rečima Vuk Karadžić opisao svoju iznenađenost visinom Durmitora. Verovatno nije ni pretpostavio da se pred njim nalazi više od pedeset vrhova, čija visina premašuje dve hiljade metara. Ima li većeg izazova za ljubitelje šetnje ka nebu?

O Durmitoru smo štošta znali i pre nego što smo ka njemu krenuli. Nacionalnim parkom je proglašen 1952. godine, da bi se početkom osamdesetih našao i na listi svetske kulturne i prirodne baštine pod starateljstvom Ujedinjenih nacija. UNESKO je i reku Taru uvrstio u ekološke rezervate biosfere, ali je manje poznato da je Durmitor jedna od najstarijih zaštićenih područja u Crnoj Gori.
Naime, pre više od sto godina, još u vreme kralja Nikole, Crno jezero je proglašeno Kraljevim zabranom.
Ovaj planinski masiv, dugačak oko 50, a širok oko 20 kilometara, teritorijalno pripada opštinama Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik i Mojkovac, ali ono što zaista vredi videti su njegove prirodne granice. Naime, sa svih strana je okružen brojnim kanjonima, kroz koje protiču verovatno najlepše reke Evrope. Tu je Komarnica, iz čijih voda nešto dalje nastaje Piva, zatim kanjoni Pive i Tare iz kojih se rađa Drina, a tu su i Sušica i Draga, i ko zna koliko još tokova koji pristižu odnekud sa visina.
Iz Beograda se može redovnom autobuskom linijom, ali je polazak u ranim jutarnjim satima. Krenuli smo nešto iza ponoći, pa smo u Žabljak stigli posle osam sati vožnje.
Za pohod se pripremamo ispred kancelarije Turističkog biroa – tu se presvlačimo i ostavljamo višak stvari. Srećom te su domaćini poranili, jer bi smo na Durmitor, verovatno, morali da ponesemo i ono što tamo nikom nije trebalo. Posle nekoliko kišnih dana dočekalo nas je sunce i slab vetar, poznavaoci kažu da je to idealno vreme da se pođe uz planinu. Krenuli smo asfaltiranom stazom od Žabljaka i ubrzo stigli do prve „dileme“. Ako skrenemo ka Ivan dolu, znatno bismo skratili put, ali se ipak odlučujemo da najpre obiđemo Crno jezero.

Reč je, zapravo, o dva jezera kojima su, valjda zato, data i dva imena – Veliko i Malo jezero. Gledajući ih zajedno, primećujemo da liče na broj „osam“, a povezana su prečagom preko koje se, za visokog vodostaja, obrušavaju slapovi. Voda u jezera stiže Mlinskim potokom, a iz njega ističe u Žabljačku reku, koja nešto dalje ponire i negde daleko uranja u Drinu. Ne proveravamo temperaturu vode, ali kažu da ponekad usred leta može da dostigne i „neverovatnih“ 18 stepeni. Obala je strma i stenovita, voda zelenkasta, a providnost je najveća na sredini – upravo tamo gde je najdublja.
Oko jezera vijuga pešačka staza duga oko četiri kilometra, a posetiocima se nude i konji za jahanje ili čamci za „krstarenje“ jezerom. Naravno, u ovo doba godine o tome i ne razmišljamo, već hrabro nastavljamo ka vrhu. Pešačimo pored bistrog Mlinskog potoka, koji spaja Crno jezero i Zminje, a kome geografski pojmovi nisu baš jasni, treba reći da se sve to nalazi pod Crvenom gredom.
Potok je tu i tamo premošćen balvanima, ali su dosta oštećeni i zimi zaleđeni, pa treba biti veoma pažljiv.

U brojnim brošurama o Durmitoru možete pročitati da posebnu vrednost Nacionalnog parka predstavljaju šume crnog bora na lokalitetu Crna poda. Ali nijedna priča ne može da dočara ono što oko vidi! Stabla visoka i do pedeset metara odolevaju vremenu skoro četiri veka. Tu su i pašnjaci i livade, skijaški tereni, sela i katuni, uređene staze i putokazi, brojni vidikovci, i bogat biljni svet sa 1.500 vrsta i 130 vrsta raznih ptica. Među njima, a ko bi drugi, caruju orlovi! Nismo ih videli, ali, iskreno, nismo ni želeli. Umesto njih, pogled upiremo ka brojnim ledničkim jezerima. Ima ih sedamnaest, a na njihovoj mirnoj pučini se ogledaju jele i smrče, okolni vrhovi i radoznale zverčice.

Planirali smo da stignemo do Lokvica, i da tu podignemo šatore i prespavamo. Primećujemo da snega ima znatno više nego prošle godine u isto vreme, ali su staze, srećom, utabane, pa je sve lakše. Do cilja stižemo posle četiri i po sata, a tamo nas već čeka grupa planinara sa Pala. Svako ko je ikada zimi tumarao planinom, zna kakvu radost donosi vatra. U katunu Vuka Kovačevića, na dobro ugrejanom šporetu se u loncu topi sneg – treba nam vode. U blizini je, doduše, i izvor, ali do njega i ne pokušavamo da dođemo. Namet je debeo barem deset metara.

Odmor u katunu nam svakako prija, ali nas mame okolni visovi. Ispod markantnog vrha Međed je vrelo Čelina – za nas je predalek. Oko pet popodne krećemo na Čvorov bogaz, sa čijeg vrha se pogled pruža u nedogled. Jedan od trista speleoloških objekata, Ledena pećina, nalazi se na visini većoj od dve hiljade metara, a iznad nje se ponosno „šepuri“ Obla glava. Na njenom se vrhu i leti mogu videti zaleđene figure, ali je sada sasvim nedostupna, jer je ulaz zatrpan snegom.
Koga je umorio težak strmi uspon, u povratku se dobro „odmorio“ klizanjem po snegu. U bazu stižemo mokri i umorni, ali zadovoljni što sve teče po planu. Posle romantične večere uz sveće, pakujemo opremu za sutrašnji pohod na Bobotov kuk i rano odlazimo na spavanje. Ne znam o čemu razmišljaju moji saputnici, ali verujem da je svima pred očima najviši vrh koji treba osvojiti.
Uranili smo, ali sivi oblaci na horizontu nam donose strepnju. Ipak krećemo, i posle četiri sata hoda moramo da zastanemo. Treba postaviti snežne klinove, kako bi uspon uz pomoć užeta bio lakši. Kažu da se sa ovog mesta pruža predivan pogled. Od magle, nažalost, ne vidimo ni prst pred okom. Vremenske (ne)prilike su takve da na kraju moramo da odustanemo. To nam svima teško pada, ali moramo priznati da je razumno. S druge strane, kolege sa Pala nam „plastično“ objašnjava narodnu izreku – „Preko preče, naokolo bliže“! Grupa od pet planinara, koristeći stazu sa druge strane, veoma brzo stiže na sam vrh.

Posle osam sati smrzavanja, opet smo „u društvu“ vatre iz šporeta. Vraća nam se raspoloženje ali i želja da sutradan budemo uspešniji. Krećemo sat ranije nego juče. Kiša i jak vetar ponovo brane vrh, ali ovoga puta smo pametniji. Koristimo iskustva prethodnika i utabanom stazom, bez većih problema, stižemo na Bobotov kuk.

Umorni smo i srećni. Mislimo da smo pobedili planinu, ali mi smo, zapravo, pobedili sebe. Dok polako silazimo, primećujem da svi razmišljaju o istom – šta nam je sledeći cilj?

Turistički centar Žabljak
Žabljak je najviše naseljeno mesto na Balkanu. Pojedini delovi varoši leže na visini i do 1.500 metara. Ima nekoliko hotela, a svuda naokolo su vikendice od kamena i drveta. U blizini hotela Jezero je i turistička agencija Sveti Đorđe, koja, između ostalog, organizuje i zanimljive pešačke ture.
Lokalna turistička organizacija Žabljaka +382 52 361-802
NP DURMITOR +382 52 361-474

Servis u svrsi turizma
Montenegro Customer Care je jedinstven servis u svrsi turizma, koji obezbeđuje informacije za sve posetioce, kao i za građane Crne Gore koje su od značaja za ugodan boravak u Crnoj Gori.
Pozivom na broj 1300 moguće je dobiti sve informacije o smeštajnim kapacitetima, mestima za provod, restoranima, kafićima, internet punktovima, i ostalim značajnim događajima u Republici. Operateri su spremni da pruže sve servisne infromacije 24 sata dnevno na veoma profesionalan način i da obezbede informacije koje će gostu pokazati da Crna Gora zaista brine o svima koji je otkrivaju i žele da uživaju u njenoj ponudi tokom cele godine.

Grand Hotel Toplice na Bledu, jedan od najpoznatijih hotela u Sloveniji, predstavio je novu ponudu ekskluzivnih programa, namenjenih najzahtevnijim gostima

Ponuda programa obuhvata jedinstvene doživljaje koji su na raspolaganju isključivo gostima ovog hotela. Programi interesuju i individualne goste koji sebi žele da priušte nešto posebno ili bi voleli svojim najdražima da poklone nešto nezaboravno, kao i domaća i strana preduzeća koja traže originalne načine za nagrađivanje svojih najboljih saradnika.
Cene programa kreću se od 680 do 2200 EUR po osobi.

Raskošna večera u planinama:
Vožnja privatnom limuzinom do aerodroma, zatim let helikopterom do vidikovca u slovenačkim Karavankama, gde je već pripremljen sto za privatnu večeru uz zalazak sunca.
Posle večere povratak u dolinu helikopterom i vožnja do hotela.

Na putu oldtajmerom:
Nostalgična vožnja oldtajmerom po selima i mestima u okolini Bleda, gde još uvek može da se oseti duh prošlosti. Celodnevni izlet može da obuhvati posetu tradicionalnim senicima u Studoru, posetu muzeju sira u Staroj Fužini, degustaciju sireva i drugih domaćih poslastica, vožnju čamcem po Bohinjskom jezeru, a za kraj i čašicu posebnog penušavog vina od medovače.

Fotografski safari sa fotografom revije National Geographic:
Jedinstven fotografski safari u pratnji svetskog putnika i vrhunskog fotografa Arnea Hodaliča.
Gosti koji se oduševljavaju fotografijom iz prve ruke mogu da dobiju brojne korisne informacije i sami da stvore svoju fotografsku galeriju najlepših utisaka sa odmora.
Oni koji žele još dramatičnije fotografsko okruženje, mogu da se odluče za foto safari kroz jednu od slovenačkih pećina.

Raskoš na moru:
Vožnja privatnom limuzinom do slovenačke obale i ukrcavanje na palubu luksuzne jahte koja je gostima na raspolaganju ceo dan. Krstarenje duž slovenačke obale, zatim usidravanje u jednom od predivnih zaliva i mogućnost kupanja, sunčanja i opuštanja uz izabrani snek i piće.
Dan se završava vrhunskom „slow food“ večerom na terasi pored mora.

Kupovina sa stilom:
Posle savetovanja sa profesionalnim modnim stilistom koji utvrđuje želje gosta i stil koji mu pristaje, sledi vožnja u Ljubljanu, gde počinje izlet sa vodičem po najboljim ljubljanskim prodavnicama. Ukusan ručak u jednom od priznatih ljubljanskih restorana, a zatim mogućnost samostalne posete gradskim znamenitostima i živahnom starogradskom jezgru ili nastavak kupovine.

Kraljevska kupovina:
Vožnja privatnom limuzinom ili let helikopterom u Rogašku Slatinu koja je poznata po mineralnoj vodi i vrhunskom kristalu iz Staklare Rogaška. Privatna poseta staklarskoj proizvodnji sa mogućnošću kupovine dragocenih unikatnih proizvoda. Zatim degustacija lekovite mineralne vode i, po želji, gurmanski ručak. Za vrhunac dana privatni prijem kod poznate dizajnerke večernjih haljina Urše Drofenik i mogućnost kupovine iz njenih kolekcija UD prêt a porter, UD Atelier i Urša Drofenik Haute Couture.

O Grand Hotelu Toplice

Grand Hotel Toplice, koji ove godine slavi 80 godina, jedini je hotel sa pet zvezdica na Bledu, jednoj od najomiljenijih turističkih destinacija u Sloveniji. Od 2009. godine, kao prvi član iz Slovenije, deo je uglednog međunarodnog lanca luksuznih hotela Small Luxury Hotels of the World.
Hotel sa najdužom tradicijom na Bledu izdvaja se po svom prepoznatljivom stilu tridesetih godina prošlog veka. Njegova posebnost je kupalište u rimskom stilu koje je izgrađeno još 1925. godine i u kome se i danas koristi sopstveni izvor termalne vode. Po tom kupalištu hotel je i dobio ime (toplice = topla kupka). Uglavnom ga posećuju strani gosti. Na prvom mestu su gosti iz Velike Britanije, a slede gosti iz Italije, Nemačke i Amerike. Srpski gosti su tokom prvih šest meseci ove godine u hotelu ostvarili više od 4 procenta svih noćenja, što je povećanje za više od 40 posto u odnosu na prošlu godinu.

Vlasinsko jezero se nalazi na oko 1230 metara nadmorske visine i predstavlja jedistveni turistički centar, u kome priroda ima svoje pravo značenje.
Šarenilo ispisano klisurama, blagim planinama, čudesnim jezerom, planinskim rekama, livadama, izobiljem faune i flore je jedinstveni fenomen u Evropi.

Bajina Bašta, Srbija
21-23.jul 2011

Regata je najposećeniji događaj u Zapadnoj Srbiji i centralna letnja manifestacija na vodi.
Očekuje se da ovaj “hepening” na reci Drini, tokom tri dana, različitim sadržajima privuče preko 100.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva.
Regata počinje 21. jula “Igrama bez granica” na jezeru Perućac, takmičenjem u preplivavanju jezera i takmičenjem u pripremanju riblje čorbe pored reke Vrelo. Na igrama učestvuju studenti Fakulteta za fizičko vaspitanje, sportski klubovi ali i sve druge ekipe koje se prijave. Igre će pratiti i zabavno muzički program. U večernjim satima na trgu u Bajinoj Bašti, koncert narodne muzike.

Program regate nastavlja se sutradan, 22. jula od 16 časova takmičarskim spustom niz Drinu u kome učestvuju brojna sportska društva iz cele Srbije i skokovima sa mosta.
Drugi dan manifestacije završava se zabavnim programom i koncertom u okviru MOST FEST-a na ušću reke Rače u Drinu.

Treći dan regate, 23. jul rezervisan je za onaj glavni događaj, odnosno zabavno-rekreativni spust koji počinje u 11 časova i u kojem učestvuju stotine plovila i posada, uz trubače, plutajući šank, muzički splav, roštilj i ostale specijalitete domaće kuhinje na reci i obavezno kupanje.
U večernjim satima MOST FEST. U sva tri dana trajanja programa Regate biće organizovan sajam zdravlja i rekreacije na trgu u Bajinoj Bašti.

Vila Marija predstavlja jednu od interesantnijih ponuda smeštaja u Beloj Crkvi, jer se nalazi između dva najposećenija belocrkvanska jezera – Gradskog i Vračevgajskog jezera.
U vili je obezbeđen smeštaj u novim i komforno uređenim sobama, sa dva, tri ili četiri kreveta, od kojih svaka soba poseduje svoje kupatilo, TV i balkon.
U okviru kompleksa nalazi se izdvojeni prostor za parking, kao i prodavnica, dok se preko puta vile nalazi restoran sa velikom ponudom raznovrsnih jela.
Nedaleko od vile nalaze se teniski tereni za razonodu, a tu su i tereni za druge sportske aktivnosti.

Vila Best je moderna dvospratna kuća koja poseduje komforne smeštajne kapacitete. U sastavu Vile je obezbeđen parking, prostrano dvorište površine 15 ari sa letnjikovcem, restoranom, roštiljem sa sačem, mini-bazenom.
Ukoliko ste ljubitelj avanture, uzbuđenja i želite da upoznate planinu i Vlasinsko Jezero iz drugačijeg ugla, na raspolaganju se nalazi i vozilo za foto safari i čamac.