Nova Varoš

Poznata je po izuzetnoj prirodi, brojnim izvorištima pijaće vode, hidroenergiji i kvalitetnim šumama, proizvodnji mlečnih proizvoda, od kojih je najpoznatiji čuveni zlatarski sir.

Značajni potencijali postoje i u razvoju voćarstva, pčelarstva i preradi šumskih plodova. Poznata je i po uzgoju žitarice heljde, koja je, sa oznakom eko, vrlo tražena u svetu, a od koje se u ovom kraju spremaju različiti nacionalni specijaliteti.

Od znamenitosti u gradu izdvajaju se crkva Svete Trojice i džamija. Svakako treba posetiti manastir Dubnicu u Božetićima i etno selo Štitkovo iz doba Nemanjića.

Nad Novom Varoši izdiže se planina Zlatar, sa najvišim vrhom Golo brdo, od 1627 metara.
Zlatar je smešten između Lima na Zapadu, Uvca na istoku, Bistrice na severu i Mileševske reke na jugu. Ova planina je neponovljivo bogatstvo ovog kraja. Na Zlataru svakako treba videti crkvu brvnaru u Radijevićima koju je podigao sveštenik Vasilije Purić, 1808. godine. Pod zaštitom je države kao spomenik od izuzetnog značaja.

Ljubiteljima speleologije dolazak u ovaj kraj takođe može biti vrlo zanimljiv. U tom smislu, ne sme se zaobići pećina Bukovik i Ušački pećinski sistem, kao najduži speleološki objekat u Srbiji. Zanimljivost ovog sistema je i u tome što se u neke pećine, koje se nalaze na prostoru Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, može ući direktno sa vode, čamcem.

Kanjon planinske reke Uvac nekada je bio dublji i impresivniji, ali su jezera stvorena ljudskom rukom ipak dala posebnu lepotu celom ambijentu.

Ovde postoje četiri jezera – Zlatarsko, Sjeničko, Radoinjsko i Potpećko, na kojima su podignute hidrocentrale “Uvac”, “Kokin brod”, “Bistrica” i “Potpeć”, a koja nude različite mogućnosti za odmor (kampovanje, plivanje, pecanje, vožnja čamcem, posmatranje ” nebeskog kralja”…).
Jedan deo klisure reke Uvac proglašen je prirodnim rezervatom jer je stanište zaštićenih reliktnih vrsta, beloglavog supa i pastrmke zlatovčice. Osnivanjem fonda za zaštitu ptica „Beloglavi sup” i otvaranjem hranilišta ovaj lešinar koji je u Srbiji bio pred izumiranjem sada vodi ugodan život. Žive i lete u parovima i ostaju verni jedno drugom do kraja života. Postoji i „bolnica” za supove, naročito mlade ptice koje umeju da padnu u reku i povrede se dok uče da lete.

U Kokinom Brodu, 11 kilometara severno od Nove Varoši ka Zlatiboru, podignuta je velika brana (jedna od najvećih u Evropi). Tako je, naime, i stvoreno Zlatarsko jezero, dugačko 30 kilometara, sa akumulacijom od preko 100 miliona kubnih metara vode.

INFO: TSC Zlatar, Karađorđeva 36, 31320 Nova Varoš tel: +381 (0)33 62 621; +381 (0)33 61 772

Prijepolje

Ovaj grad preseca dolina Lima. Staro Prijepolje razvilo se na dodiru reka Lima i Mileševke. Specifičnu klimu može da zahvali činjenici da je od mora, vazdušnom linijom, udaljeno 140 km, a od Panonske nizije 160 km.

Treba videti:
- Manastir Mileševa je slavna zadužbina kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. u pitomoj dolini, pet kilometara uzvodno od ušća Mileševke. Zahvaljujući tome što se u njemu nalaze izuzetne freske, kao što je freska “Beli anđeo”,

i što se tu dugi niz godina nalazio grob Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, manastir Mileševa ima izuzetan ugled. U njemu se 1377. godine krunisao i bosanski ban Tvrtko.
Pored Mileševe, značajni su manastiri Kumanica, Mili i Davidovica.
- selo Hisardžik, sa starom kamenom džamijom i ostacima tvrđave iz 13. veka,
- Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na planini Jadovnik.
Ova planina neveselog imena u sebi krije brojne zanimljivosti: vodopadi, netaknuta priroda, stoletne bukve, stare vodenice i izvrsna hrana samo su neki od razloga da odvojite nekoliko dana i posvetite ih istraživanju ovog skrivenog kutka naše zemlje.

Padine Jadovnika prošarane su brojnim planinarskim stazama različitih nagiba i dužina, tako da lako možete pronaći šetnju skrojenu prema svojoj vlastitoj kondiciji, potrebama i interesovanjima
- Kanjon reke Mileševke za one avanturistički nastrojene, kao i mogućnost splavarenja Limom.

Po preporuci lokalne turističke organizacije obavezno treba posetiti neko od brojnih seoskih domaćinstava koja su nadaleko poznata po svojoj gostoprimljivosti, ali i prisustvovati brojnim manifestacijama kao što su “Limski darovi”, “Petrovac na Limu”, “Limska regata”…

INFO: TO Prijepolje, Trg Bratstva jedinstva 1, 31300 Prijepolje; tel: +381 (33) 710 540; +381 (33) 710 140

Idealno je mesto gde može da se ode daleko od civilizacije-gradske gužve i brzog tempa života, porodično ili grupno. Isto tako je pogodna i za organizovanje rođendana i drugih vrsta druženja u sopstvenom aranžmanu.

Atraktivna mesta u bližoj okolini su: Jezero Garaši 8km, Vulkanska kupa Ostrvica 6km, Rudnik 14km, Bukulja i Aranđelovac 20km, Oplenac Topola 35km.

Ovаj jedinstveni dogаđаj, orgаnizuje se po prvi put, sа jаsnim konceptom dа nа trodnevnom sаmitu, okupi ski аsocijаcije, ključne аktere, stejkholdere i investitore iz Centrаlne Evopre.
Sаmit skijаlištа fokusirаće se nа konkretnu problemаtiku i sisteme unаpređenjа i rаzvojа.

Neke od ključnih temа vezаne su zа strаtegiju rаzvojа, primere u prаksi, infrаstrukturu ski centаrа, nove trendove i otvorenu diskusiju vezаno zа unаpređenje ponude u ski centrimа.
Nаjvаžniji rаzlog inicirаnjа ovog sаmitа, je rаzmenа znаnjа i iskustvа, sа аkcentom od strаne orgаnizаtorа nа konstаntno unаpređenje, inovаcije i korišćenje moderne tehnologije u rаzvoju ski centаrа.

MoReSCE se orgаnizuje sа ciljem stvаrаnjа plаtforme održivog ekonomskog rаzvojа plаninskih centаrа Centrаlne Evrope, аli i kаo svojevrsnа edukаcijа zаposlenih u domenu rаzvojа i promocije ovih turističkih destinаcijа.

Nudimo vansezonski popust i povoljne cene tokom cele godine.

Cilj Adrenalin di-džej festa je da popularizuje Jahorinu kao turističku destinaciju kroz jačanje njenih kulturno-zabavnih sadržaja, te razvoj sportsko-rekretivnog koncepta. Obzirom na to da u februaru veliki broj omladine posećuje Jahorinu, organizatori su se odlučili da baš tada realizuju ovakav događaj, koji već ima imidž najbolje zimske smotre izvođača elektronske muzike u BiH i regionu.

Ove godine festival će obuhvatiti dve velike dnevne di-džej žurke na lokaciji Poljice, kao i dva after partija u jahorinskim klubovima.
Učešće je potvrdilo osam izvođača iz raznih gradova BiH koji će naizmenično zabavljati prisutne goste na Jahorini. Pristup svim dešavanjima i zabavama je besplatan.

Napravljena su posebna odmorišta u vidu uređenih proširenje pored ski staza, na kojima se nalaze klupe za odmor.
Svako odmorište se svakodnevno sređuje, a 20 metara ispred nalazi se tabla – putokaz koja će vam pomoći da ga lakše uočite.
Odmorišta se nalaze na sledećim stazama: Crna Duboka, Crvena Duboka, Pančićev vrh, Sunčana dolina, Gobelja, Mali Karaman, Gvozdac, Krčmar i Bela reka 2.

Skijašima su na raspolaganju dve staze. Nova, pored žičare, u dužini od oko 1.500 metara, koja je atraktivna za one smelije, i druga “pitomija” koja se prostire duž ski-lifta, dužine oko 800 metara, pogodnija za početnike i decu.
Skijalište, koje se nalazi na magistralnom putu Bor – Žagubica, udaljeno je 22 kilometra od Bora, 25 od Žagubice i oko 150 kilometara od Beograda.

Nova žičara biće zimska, ali i letnja dopuna turističkoj ponudi obnovljenom hotelu ‘Jezero’ na Borskom jezeru…

Hotel Blanca Resort&Spa nalazi se u srednjoj Bosni i udaljen je 26 km od grada Travnika.
Sam hotel smješten je na atraktivnoj lokaciji sportskog centra Babanovac, u podnožju nekadašnje olimpijske skakaone. Hotel je otvoren čitave godine, a tokom pet zimskih mjeseci prava je oaza za skijaše. No istinski zaljubljenici u prirodu posjetit će ga i usred ljeta kako bi uživali u umjerenoj klimi i miru prelijepe vlašićke prirode.

Gastronomska ponuda hotela temelji se na tradicionalnim bosanskohercegovačkim specijalitetima u kojima ćete uživati u restoranu Mont Blanc. Nazvan prema najvišem evropskom vrhu, restoran Mont Blanc pružit će vrhunsko gastroenološko iskustvo.

Netaknuta planinska priroda i vrhunska usluga dovoljan su razlog da odmor provedete u jedinom hotelu sa pet zvjezdica u ovom dijelu BiH.

“Drži nebo kao soha”
Upravo je ovim rečima Vuk Karadžić opisao svoju iznenađenost visinom Durmitora. Verovatno nije ni pretpostavio da se pred njim nalazi više od pedeset vrhova, čija visina premašuje dve hiljade metara. Ima li većeg izazova za ljubitelje šetnje ka nebu?

O Durmitoru smo štošta znali i pre nego što smo ka njemu krenuli. Nacionalnim parkom je proglašen 1952. godine, da bi se početkom osamdesetih našao i na listi svetske kulturne i prirodne baštine pod starateljstvom Ujedinjenih nacija. UNESKO je i reku Taru uvrstio u ekološke rezervate biosfere, ali je manje poznato da je Durmitor jedna od najstarijih zaštićenih područja u Crnoj Gori.
Naime, pre više od sto godina, još u vreme kralja Nikole, Crno jezero je proglašeno Kraljevim zabranom.
Ovaj planinski masiv, dugačak oko 50, a širok oko 20 kilometara, teritorijalno pripada opštinama Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik i Mojkovac, ali ono što zaista vredi videti su njegove prirodne granice. Naime, sa svih strana je okružen brojnim kanjonima, kroz koje protiču verovatno najlepše reke Evrope. Tu je Komarnica, iz čijih voda nešto dalje nastaje Piva, zatim kanjoni Pive i Tare iz kojih se rađa Drina, a tu su i Sušica i Draga, i ko zna koliko još tokova koji pristižu odnekud sa visina.
Iz Beograda se može redovnom autobuskom linijom, ali je polazak u ranim jutarnjim satima. Krenuli smo nešto iza ponoći, pa smo u Žabljak stigli posle osam sati vožnje.
Za pohod se pripremamo ispred kancelarije Turističkog biroa – tu se presvlačimo i ostavljamo višak stvari. Srećom te su domaćini poranili, jer bi smo na Durmitor, verovatno, morali da ponesemo i ono što tamo nikom nije trebalo. Posle nekoliko kišnih dana dočekalo nas je sunce i slab vetar, poznavaoci kažu da je to idealno vreme da se pođe uz planinu. Krenuli smo asfaltiranom stazom od Žabljaka i ubrzo stigli do prve „dileme“. Ako skrenemo ka Ivan dolu, znatno bismo skratili put, ali se ipak odlučujemo da najpre obiđemo Crno jezero.

Reč je, zapravo, o dva jezera kojima su, valjda zato, data i dva imena – Veliko i Malo jezero. Gledajući ih zajedno, primećujemo da liče na broj „osam“, a povezana su prečagom preko koje se, za visokog vodostaja, obrušavaju slapovi. Voda u jezera stiže Mlinskim potokom, a iz njega ističe u Žabljačku reku, koja nešto dalje ponire i negde daleko uranja u Drinu. Ne proveravamo temperaturu vode, ali kažu da ponekad usred leta može da dostigne i „neverovatnih“ 18 stepeni. Obala je strma i stenovita, voda zelenkasta, a providnost je najveća na sredini – upravo tamo gde je najdublja.
Oko jezera vijuga pešačka staza duga oko četiri kilometra, a posetiocima se nude i konji za jahanje ili čamci za „krstarenje“ jezerom. Naravno, u ovo doba godine o tome i ne razmišljamo, već hrabro nastavljamo ka vrhu. Pešačimo pored bistrog Mlinskog potoka, koji spaja Crno jezero i Zminje, a kome geografski pojmovi nisu baš jasni, treba reći da se sve to nalazi pod Crvenom gredom.
Potok je tu i tamo premošćen balvanima, ali su dosta oštećeni i zimi zaleđeni, pa treba biti veoma pažljiv.

U brojnim brošurama o Durmitoru možete pročitati da posebnu vrednost Nacionalnog parka predstavljaju šume crnog bora na lokalitetu Crna poda. Ali nijedna priča ne može da dočara ono što oko vidi! Stabla visoka i do pedeset metara odolevaju vremenu skoro četiri veka. Tu su i pašnjaci i livade, skijaški tereni, sela i katuni, uređene staze i putokazi, brojni vidikovci, i bogat biljni svet sa 1.500 vrsta i 130 vrsta raznih ptica. Među njima, a ko bi drugi, caruju orlovi! Nismo ih videli, ali, iskreno, nismo ni želeli. Umesto njih, pogled upiremo ka brojnim ledničkim jezerima. Ima ih sedamnaest, a na njihovoj mirnoj pučini se ogledaju jele i smrče, okolni vrhovi i radoznale zverčice.

Planirali smo da stignemo do Lokvica, i da tu podignemo šatore i prespavamo. Primećujemo da snega ima znatno više nego prošle godine u isto vreme, ali su staze, srećom, utabane, pa je sve lakše. Do cilja stižemo posle četiri i po sata, a tamo nas već čeka grupa planinara sa Pala. Svako ko je ikada zimi tumarao planinom, zna kakvu radost donosi vatra. U katunu Vuka Kovačevića, na dobro ugrejanom šporetu se u loncu topi sneg – treba nam vode. U blizini je, doduše, i izvor, ali do njega i ne pokušavamo da dođemo. Namet je debeo barem deset metara.

Odmor u katunu nam svakako prija, ali nas mame okolni visovi. Ispod markantnog vrha Međed je vrelo Čelina – za nas je predalek. Oko pet popodne krećemo na Čvorov bogaz, sa čijeg vrha se pogled pruža u nedogled. Jedan od trista speleoloških objekata, Ledena pećina, nalazi se na visini većoj od dve hiljade metara, a iznad nje se ponosno „šepuri“ Obla glava. Na njenom se vrhu i leti mogu videti zaleđene figure, ali je sada sasvim nedostupna, jer je ulaz zatrpan snegom.
Koga je umorio težak strmi uspon, u povratku se dobro „odmorio“ klizanjem po snegu. U bazu stižemo mokri i umorni, ali zadovoljni što sve teče po planu. Posle romantične večere uz sveće, pakujemo opremu za sutrašnji pohod na Bobotov kuk i rano odlazimo na spavanje. Ne znam o čemu razmišljaju moji saputnici, ali verujem da je svima pred očima najviši vrh koji treba osvojiti.
Uranili smo, ali sivi oblaci na horizontu nam donose strepnju. Ipak krećemo, i posle četiri sata hoda moramo da zastanemo. Treba postaviti snežne klinove, kako bi uspon uz pomoć užeta bio lakši. Kažu da se sa ovog mesta pruža predivan pogled. Od magle, nažalost, ne vidimo ni prst pred okom. Vremenske (ne)prilike su takve da na kraju moramo da odustanemo. To nam svima teško pada, ali moramo priznati da je razumno. S druge strane, kolege sa Pala nam „plastično“ objašnjava narodnu izreku – „Preko preče, naokolo bliže“! Grupa od pet planinara, koristeći stazu sa druge strane, veoma brzo stiže na sam vrh.

Posle osam sati smrzavanja, opet smo „u društvu“ vatre iz šporeta. Vraća nam se raspoloženje ali i želja da sutradan budemo uspešniji. Krećemo sat ranije nego juče. Kiša i jak vetar ponovo brane vrh, ali ovoga puta smo pametniji. Koristimo iskustva prethodnika i utabanom stazom, bez većih problema, stižemo na Bobotov kuk.

Umorni smo i srećni. Mislimo da smo pobedili planinu, ali mi smo, zapravo, pobedili sebe. Dok polako silazimo, primećujem da svi razmišljaju o istom – šta nam je sledeći cilj?

Turistički centar Žabljak
Žabljak je najviše naseljeno mesto na Balkanu. Pojedini delovi varoši leže na visini i do 1.500 metara. Ima nekoliko hotela, a svuda naokolo su vikendice od kamena i drveta. U blizini hotela Jezero je i turistička agencija Sveti Đorđe, koja, između ostalog, organizuje i zanimljive pešačke ture.
Lokalna turistička organizacija Žabljaka +382 52 361-802
NP DURMITOR +382 52 361-474

Servis u svrsi turizma
Montenegro Customer Care je jedinstven servis u svrsi turizma, koji obezbeđuje informacije za sve posetioce, kao i za građane Crne Gore koje su od značaja za ugodan boravak u Crnoj Gori.
Pozivom na broj 1300 moguće je dobiti sve informacije o smeštajnim kapacitetima, mestima za provod, restoranima, kafićima, internet punktovima, i ostalim značajnim događajima u Republici. Operateri su spremni da pruže sve servisne infromacije 24 sata dnevno na veoma profesionalan način i da obezbede informacije koje će gostu pokazati da Crna Gora zaista brine o svima koji je otkrivaju i žele da uživaju u njenoj ponudi tokom cele godine.

Prispele fotografije će biti izložene u Galeriji “Foto posetilaca” na sajtu.
Potrebno je da nam uz svoje fotografije pošaljete i svoje podatke: ime i prezime, godina rođenja, prebivalište, kontakt telefon.
Uz vaše fotografije će stajati ime i prezime i godina rođenja.

Vaše fotografije sa svim potrebnim podacima možete slati na sledeću mejl adresu:
info@turisticki-adresar.com sa naznakom “Podeli utiske – pošalji fotografiju!”
Broj fotografija je ograničen na maksimalno pet!

Gondola je duga devet kilometara, a izgradnja će koštati 10 miliona evra. Takođe, do kraja godine će biti završeni i hotel “Tornik” i prvi vegetarijanski kompleks “Ruža vetrova”, koji gradi kompanija “Hemel” iz Jagodine, dok će hotel “Mona” proširiti smeštajne kapacitete za još 120 soba.

Pored investicija u hotele, i turistička organizacija Zlatibora će ove godine uložiti oko 20 miliona dinara u turističku infrastrukturu. Posebna pažnja će biti posvećena uređenju autokampa na Tić polju, obzirom na to da Zlatibor iz godine u godinu postaje sve interesantnija destinacija za turiste zainteresovane za ovaj vid turizma.

Druga faza radova podrazumeva proširenje postojeće staze i izgradnju većeg broja vidikovaca, odmorišta i piknik mesta.
Turistička organizacija smatra da će aktivnosti na uređenju ovog prirodnog lokaliteta povećati posećenost i pre svega omogućiti bezbedan pristup kako deci, tako i starijim osobama.

O vodenici i ponudi koju ona pruža govorio je Miroslav Cicić, vlasnik vodenice na rečici Srebrnici, koja datira od pre 200 godina, a o razvoju seoskog turizma na teritoriji Grada Kragujevca govorila je Dragica Atanasijadis, zadužena za poslove seoskog turizma u Gradskoj turističkoj organizaciji.

U prelepom ambijentu rudničkog kraja, uz žubor Srebrnice i okretanje vodeničkog točka gosti su upoznati sa mogućnostima seoskog turizma na ovom prostoru, odnosno brojem i kvalitetom kategorisanih domaćinstava, kao i mogućnostima za aktivni odmor na selu.
Na štandovima ispred vodenice turistima je bio dostupan propagandni materijal i suveniri Gradske turističke organizacije, kao i kompletna ponuda proizvoda vodeničara Cicića (pšenično, kukuruzno i ražano brašno, proja, projanica, hleb i pogače).
Tokom prezentacije organizovan je prigodan program: mini izložba slika sa seoskim motivima fotografa Zorana Petrovića, dok je pevačka grupa iz sela Bare izvela nekoliko izvornih šumadijskih pesama.

Staze za šetnju, sankanje i skijanje su deo najbližeg okruženja, a do reke Drine, Manastira Rača ili Mokre Gore i Drvengrada se stiže za petnaest minuta vožnje.
Nešto duže, oko pola sata, se putuje do jezera Perućac, Mitrovca, jezera Zaovine ili pak Zlatibora …

Šume i proplanci, bujna vegetacija, staništa su ptica i divljih životinja…, a bistrim potocima i rijekama gospodare potočne pastrmke i riječni rakovi… Nije li to izazov za zaljubljenike lova i ribolova?
Za dobar piknik u prirodi, uz obilje specijaliteta domaće kuhinje i šumskih plodova, pravo mjesto je Kadino vrelo, u gornjem toku rijeke Prače.
Uzjahati čistokrvnog bosansko brdskog konja… Ergela Borike, u mirisu borovine, doživljaj je koji se pamti.
Stijene i strme litice Jahorine i Romanije pravi su raj za planinare, alpiniste, paraglajdere i sve ostale željne avantura.

Pećine Orlovača, Ledenjača, Novakova pećina…, biseri su u zemljinoj utrobi, izazov za speleologe, istraživače i sve znatiželjnike.
Ostaci starih civilizacija, nekropole stećaka, ostaci starih gradova, pravoslavni hramovi i manastiri, jesu vremeplov koji pobuđuje interesovanje, izaziva radost i osjećaj spokoja.
Jednostavno rečeno, preporučujemo vam Sarajevsko-Romanijsku regiju u kojoj ćete se dobro osjećati.

Javno preduzeće “Emisiona tehnika i veze” (ETV) je, pored produženja radnog vremena, najavilo i otvaranje otvorenog dela tornja – letnje terase na 122. metru.

Iz ETV-a je poručeno da je dolazak proleća i lepšeg vremena uticao na to da građani sve češće posećuju jedan od simbola Beograda koji je, nakon rušenja u NATO bombardovanju Srbije
1999. godine, ponovo podignut i svečano otvoren prošle godine.

Na nedavno završenom Sajmu turizma su predstavljeni paket aranžmani sa dva nivoa usluga, na bazi punog pansiona, čije cene važe do 30. aprila.

Jeftiniji paket, pored pregleda lekara i banjske terapije, podrazumeva i predavanja o kamenu i pesku u bubrezima, korišćeje relaks programa, teretane i bazena sa mineralnom vodom.
Cena za sedam dana iznosi 19.950 dinara, za 10 dana 28.500, a za 14 dana 38.500 dinara.

Skuplji paket obuhvata uvodni i završni pregled fizijatra, magnetne i hidroterapije, programe fizičke aktivnosti, jutarnju gimnastiku u bazenu sa termalnom vodom, grupne vežbe disanja.
Cena za sedam dana je 23.500, za 10 dana 33.000 i za 14 dana 49.500 dinara.

U Lukovskoj banji, osnovni bolnički dan, na bazi punog pansiona, u martu košta 2.100, u aprilu 2.300, a u maju i junu 2.400 dinara, i podrazumeva lekarske preglede, korišćenje bazena sa lekovitom vodom i teretane.

Cene turističkog pansiona u martu iznose 2.310 dinara, u aprilu 2.530, a u maju i junu 2.640 dinara.

U ski centru Kopaonik cena jednodnevne ski karte za odrasle sada iznosi 1.900 dinara, a za decu 1.200 dinara. Na Staroj planini jednodnevna ski karta za odrasle sada košta 800, a za mališane 500 dinara. Jednodnevna ski karta za odrasle u ski centru Tornik na Zlatiboru po nižem cenovniku iznosi 1.150 dinara, a dečija ski karta koštaće 750 dinara.

Ski centri u Srbiji, zahvaljujući novim snežnim padavinama i sistemima za veštačko osnežavanje, imaju odlične uslove za skijanje.

Za skijaše su pripremljene staze Tornik, Ribnica i Čigota, a visina utabanog snega je do 35 centimetara.
U ski centru, osim skijaških sadržaja, svim ljubiteljima sportova na snegu na raspolaganju je i tjubing staza, a za najmlađe ski vrtić.

Vila je sa fantastičnim pogledom iz svih soba koje su dobro opremljene svim potrebnim sadrzajima uključujući internet konekciju i LCD-televizore.Sve sobe imaju terase.

Sobe i apartmani:

Ceo kompleks je podeljen u tri celine:

• zasebna Lux Vila sa kapacitetom smeštaja do osam osoba
• lux apartmana(1-6 osoba)
• standard apartman (1-2 osobe)

Vila je zastićena prirodnim ambijentom od svih vidova buke tako da gosti mogu uživati u potpunom miru i lagodnosti tokom svog boravka.

Zlatibor,turističko letovalište,zimovalište i klimatsko lečiliste prepoznatljiv je po trajanju turističke sezone tokom cele godine.
Vila se nalazi u najlepsem i najmirnijem delu Zlatibora-Vranjevini.

Preko Zlatibora vodi magistralni put od Beograda(230 km) do Jadranskog Mora(300 km). Direktne autobuske linije su uspostavljene sa Beogradom,Novim Sadom, Nišom i drugim gradovima.Preko Zlatibora prolazi i zeleznička pruga Beograd-Bar.Avio-saobraćaj je na 230 km Beograd i Ponikve na 25 km udaljeni od Zlatibora.

Kompletan turistički sadržaj oplemenjuje i blizina muzej sela-Sirogojno,jezero Ribnica, Stopica pećina,srednjovekovni manastir Uvac (XII-XIII vek), crkva brvnara u Dobroselici, Mokra Gora sa “šarganskom osmicom” i vec prepoznatljivim filmskim festivalom “Kustendorf “, sabor trubača “Zlatibor” koji prethodi saboru trubaca “Guča”, MEFEST festival avgusta meseca i drugi mnogobrojni turistički sadržaji i sportske atrakcije.

Galerija

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

1234►

Učestvovaće 22 izlagača iz zlatiborskog kraja koji će na prodajnoj izložbi prezentovati svoje proizvode (goveđu i svinjsku pršutu, slaninu, kobasicu, stelju, pastrmu…).
Svečano otvaranje je 14. januara u 11:00 časova uz nastup KUD a „Zlatibor“ iz Čajetine i duvačkog orkestra Dejana Jevđića i Ljubivoja Dikovića.

Radno vreme je od 10:00 do 18:00 časova i tada će posetioci glasati za najboljeg proizvođača na „Pršutijadi 2011“, čime i sami učestvuju u nagradnoj igri.

promo

Vila “Babin zub” se nalazi na Staroj planini u prelepom okruženju Parka prirode “Babin zub”,
u selu Balta Berilovac. Okružena je livadama i voćnjacima, pašnjacima, a pokraj same kuće
protiče potok. Uživaćete u čarima netaknute prirode, specijalitetima domaće kuhinje, gostoprimstvu ljubaznih domaćina.
Vila poseduje 3 prostrane sobe sa sopstvenim kupatilima, kuhinju i prelepu veliku terasu.

Organizatori su Turistička organizacija „Zlatibor“, KSC Čajetina i Opština Čajetina.

PROGRAM DOČEKA

1. 1800 Dečija predstava „Pustinjska ljubav“ – Dečje pozorište „Smajli“
2. DJ miks
3. 2130 Nastup predgrupe „Statik“
4. 2200 Koncert JU grupe
5. Ponoćni vatromet
6. Nastup trubačkog orkestra Dejana Jevđića i Ljubivoja Dikovića
7. 0100 Nastavak koncerta JU grupe

Za vreme trajanja programa na trgu će se služiti kuvana rakija i kuvano vino.

Završena je priprema ski staze na planini Goč, koja zimi privlači veliki broj ljubitelja zimskih sportova. Cene ski pasa će biti iste kao i prošle godine, odnosno 400 dinara za odrasle i 150 dinara za decu.
Ljubitelji noćnog skijanja moći će da skijaju po ceni od 500 dinara za odrasle i 400 dinara za decu. Postoji mogućnost organizovanog prevoza minibusom od centra Vrnjačke Banje do ski staze i nazad.
Oni koji više vole kupanje u vrnjačkim bazenima, tu uslugu će moći da koriste po cenama
od 200 – 700 dinara po osobi.

promo

Apartmani su različitih veličina i kapaciteta i urađeni su od prirodnih materijala.
Ponos vile je i njeno bajkovito okruženje koje predstavlja pravu oazu zelenila, šarenila cveća, žubora vode iz kamenih fontana sa mostićima. Dvorište je ispunjeno privlačnim sadržajima za najmlađe goste.

Sve u Vili je podređeno uživanju i relaksaciji i zato ona nosi epitet idealnog mesta za miran, porodični odmor.

Sobe su dvokrevetne i trokrevetne sa francuskim i odvojenim ležajima. Apartmani su visoko komforni i u njih se može smestiti do šest osoba. Smeštajni deo je opremljen: tv, dvd, telefon, internet, frižider, klima uređaj, hidro masažna tuš kabina, čajna kuhinja i skijašnica.

DOĐITE I DOŽIVITE ČARI “DIVČIBARSKOG ZAMKA” I SVE LEPOTE DIVČIBARA

Manifestacija će se održati u periodu od 22.07. – 01.08.2010. godine. U toku trajanja manifestacije biće prireen bogat kulturno – umetnički program u kome će učestvovati KUD iz Raške i Brusa kao i muzičko zabavni program.
Takođe će biti organizovana takmičenja u sledećim disciplinama:

1. Ručno branje borovnica
2. Sok od borovnice
3. Slatko od borovnice
4. Džem od borovnice
5. Alkoholno piće od borovnice

Napomena: Prodajni štandovi proizvoda od borovnice biće otvoreni svakog dana od 09 do 22 časa u krugu Konaka do 01.08.2010 godine.

promo

Na jugu Srbije, nekih dvadesetak kilometara od Lazarevog grada Kruševca nalazi se planina Jastrebac. Meštani ovih sela bi vam ovako objasnili:“ Do Jastrepca se dolazi od Kruševca, preko sela Golovode i Lomnice“.
Vredi se uputiti ka ovoj planinskoj lepotici prema kojoj je priroda bila zaista izdašna i širokogruda. Podarila joj je mnogo toga. Obilje lekovitog bilja, razne vrste pečuraka a pre svega prirodu u kojoj se zaista može uživati. Mnoštvo planinskih staza koje sa pravom nose ime staze zdravlja, potoke i izvore bistre vode.
Jastrebac može posebno biti ponosan na šume sa brezama ( ovde je zaštićeni rezervat) . Ko voli paraglajdere ili vožnju biciklom kroz šumu ovde će baš uživati. Naši domaćini prilikom posete Jastrepcu bili su ljudi iz šumskog gazdinstva Rasina- Kruševac, nad kojim gazduju Srbija šume. Zahvaljujući gospodinu Radetu lovočuvaru uspeli smo za kratko vreme da spoznamo i doživimo sve čari ove planine. Pa i ako vas put nanese na Jastrebac, sigurni smo da će vam baš kao i nama izaći u susret i pokazati sve lepote ovog mesta koje na žalost još nema status turističkog.

Za planinare i one koji to nisu

Naviši vrhovi ove planine su „Đulica“ (1491m) i „Pogled“ (1481m) i oni predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Ovi vrhovi izuzetno su zanimljivi planinarima. No, i oni koji nisu naklonjeni ovoj disciplini na Jastrepcu mogu zaista uživati. Mnogo je toga što će privući njihovu pažnju i doprineti da im ovde odmor ostane u lepom sećanju. Turisti koji se baš ne oduševljavaju dugim penjanjem do planinskih vrhova sigurni smo uživaće u šetnji šumom pokraj brojnih potoka i izvora. Kako Jastrebac obiluje vodama turisti u rečicama i potocima mogu pronaći i rakove, slobodne pastrmke što samo potvrđuje da su na ovoj planini izuzetno čiste vode.

I za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.
Ono sa čim će se svaki meštanin pohvaliti sigurno je zaštićeni rezervat breze, mada Jastrebac obiluje i listopadnim i četinarskim šumama koje su prava banja čistog vazduha. Mnogo je razloga zašto doći baš na ovu planinu. Turistima je ona zanimljiva ne samo zimi već i leti kada se mogu osvežiti uz veštačko jezero na samom ulasku na planinu.

Vredi doći i preporučiti drugima

Turisti imaju dosta mogućnosti i alternativa gde odsesti na ovoj planini. Graditelji, turistički radnici potrudili su se da naprave izuzetan spoj tradicionalnog i modernog u zavisnosti naravno od toga šta posetioci odaberu.
Izletište „Jastrebac“ nalazi se na 480m nadmorske visine i raspolaže sa dobrim smeštajnim kapacitetima.

Na ovoj planini je nekoliko lepo uređenih hotela i odmarališta. Nažalost, mnogi od njih su prilično zatvoreni za goste koji dolaze sa strane. Klub- hotel „Trajal“ , zatim „Merimin“ hotel, odmaralište „Srbijašuma“, vrlo su skladno uklopljeni u sam ambijent Jastrepca.
Ono što je za svaku pohvalu je činjenica da i pored hotela koje prate savremene trendove izgradnje nije narušen prirodni ambijent. Da se ovde vodi računa o tome pokazuju i brojni objekti koji su izgrađeni u tradicionalnom stilu gde preovlađuje narodno graditeljstvo.
Naravno, vodilo se računa da budu zadovoljeni svačiji ukusi i potrebe. Na Jastrepcu ima i teniskih terena,sportskih terena, dečijih parkića.

Kuća za odmor „Srbija šuma“ raspolaže dobrim kapacitetima koji su pogodni i za organizovanje edukativne nastave iz različitih prirodnjačkih oblasti. Oganizovanjem takvim predavanja, seminara na Jastrepcu sigurno bi se doprinelo obrazovanju šire populacije, a naročito dece i omladine iz gradskih sredina, u cilju razumevanja prirode i zakona koji u njoj važe.
Ne zaboravimo i kuhinju koja ovde na ovoj planini u svim restoranima, hotelima, odmaralištima odiše duhom tradicije i zdrave hrane. U tome naravno prednjači riba pastrmka koja se uzgaja u ribnjaku „Srbija šuma“.
Vredi ovde doći, odmoriti se, upoznati ljubazne domaćine i vratiti se u svakodnevnicu sa lepim utiscima. I naravno doći ponovo…

Informacije REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

Ako vam je potrebno više informacija o samom Jastrepcu kao i o njegovoj okolini možete se obratiti našim ljubaznim domaćinima iz turističke organizacije Kruševca na telefon 037 440 332.
Takođe, možete pogledati i njihovu internet prezentaciju www.turizamkrusevac.com.

Ali da se ne lažemo, ako niste pravi ljubitelj, nećete se možda snaći u našem naselju, jer ovo je ipak divljina.

Jednostavno ovo je planinska avantura…

Peta po redu manifestacija „Zlatne ruke“ ove godine će se održati 27. i 28. maja od 11:00-20:00 časova u centru grada. U slučaju lošeg vremena manifestacija će se održati u zatvorenom prostoru.

Svečano otvaranje manifestacije, uz bogat kulturno-umetnički program, planiran je 27. maja u 13:00 časova.

Povezani tekstovi

Poseban gastronomski doživljaj upotpunjuju čuvena heljdopita i razne vrste ovčijih, kozjih i kravljih sireva iz domaćih radionica u obližnjim selima. Obilje mogućnosti za kvalitetan pasivni i aktivni odmor samo su deo onoga što nudi ovaj atraktivni lokalitet nadomak Uvačke doline i rezervata za zaštitu Beloglavog supa. Vožnja čamcem po Uvačkom i Zlatarskom jezeru predstavlja posebnu atrakciju. Pored toga, možete obići fantastični vidikovac i hranilište Beloglavih supova, Ušačku pećinu (još uvek nedovoljno afirmisan izvanredan speleološki lokalitet), etno selo Štitkovo, manastir Mileševu i još mnogo toga.

Apartman ima video nadzor, kompletno opremljenu kuhinju, sat-TV,dvd, obezbedjen parking. Nalazi se na 3. spratu sa prelepim pogledom. U apartman može da se smesti do 5 odraslih osoba. Poseduje trosed, dvosed i fotelju na rasklapanje.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]