Nova Varoš

Poznata je po izuzetnoj prirodi, brojnim izvorištima pijaće vode, hidroenergiji i kvalitetnim šumama, proizvodnji mlečnih proizvoda, od kojih je najpoznatiji čuveni zlatarski sir.

Značajni potencijali postoje i u razvoju voćarstva, pčelarstva i preradi šumskih plodova. Poznata je i po uzgoju žitarice heljde, koja je, sa oznakom eko, vrlo tražena u svetu, a od koje se u ovom kraju spremaju različiti nacionalni specijaliteti.

Od znamenitosti u gradu izdvajaju se crkva Svete Trojice i džamija. Svakako treba posetiti manastir Dubnicu u Božetićima i etno selo Štitkovo iz doba Nemanjića.

Nad Novom Varoši izdiže se planina Zlatar, sa najvišim vrhom Golo brdo, od 1627 metara.
Zlatar je smešten između Lima na Zapadu, Uvca na istoku, Bistrice na severu i Mileševske reke na jugu. Ova planina je neponovljivo bogatstvo ovog kraja. Na Zlataru svakako treba videti crkvu brvnaru u Radijevićima koju je podigao sveštenik Vasilije Purić, 1808. godine. Pod zaštitom je države kao spomenik od izuzetnog značaja.

Ljubiteljima speleologije dolazak u ovaj kraj takođe može biti vrlo zanimljiv. U tom smislu, ne sme se zaobići pećina Bukovik i Ušački pećinski sistem, kao najduži speleološki objekat u Srbiji. Zanimljivost ovog sistema je i u tome što se u neke pećine, koje se nalaze na prostoru Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, može ući direktno sa vode, čamcem.

Kanjon planinske reke Uvac nekada je bio dublji i impresivniji, ali su jezera stvorena ljudskom rukom ipak dala posebnu lepotu celom ambijentu.

Ovde postoje četiri jezera – Zlatarsko, Sjeničko, Radoinjsko i Potpećko, na kojima su podignute hidrocentrale “Uvac”, “Kokin brod”, “Bistrica” i “Potpeć”, a koja nude različite mogućnosti za odmor (kampovanje, plivanje, pecanje, vožnja čamcem, posmatranje ” nebeskog kralja”…).
Jedan deo klisure reke Uvac proglašen je prirodnim rezervatom jer je stanište zaštićenih reliktnih vrsta, beloglavog supa i pastrmke zlatovčice. Osnivanjem fonda za zaštitu ptica „Beloglavi sup” i otvaranjem hranilišta ovaj lešinar koji je u Srbiji bio pred izumiranjem sada vodi ugodan život. Žive i lete u parovima i ostaju verni jedno drugom do kraja života. Postoji i „bolnica” za supove, naročito mlade ptice koje umeju da padnu u reku i povrede se dok uče da lete.

U Kokinom Brodu, 11 kilometara severno od Nove Varoši ka Zlatiboru, podignuta je velika brana (jedna od najvećih u Evropi). Tako je, naime, i stvoreno Zlatarsko jezero, dugačko 30 kilometara, sa akumulacijom od preko 100 miliona kubnih metara vode.

INFO: TSC Zlatar, Karađorđeva 36, 31320 Nova Varoš tel: +381 (0)33 62 621; +381 (0)33 61 772

Prijepolje

Ovaj grad preseca dolina Lima. Staro Prijepolje razvilo se na dodiru reka Lima i Mileševke. Specifičnu klimu može da zahvali činjenici da je od mora, vazdušnom linijom, udaljeno 140 km, a od Panonske nizije 160 km.

Treba videti:
- Manastir Mileševa je slavna zadužbina kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. u pitomoj dolini, pet kilometara uzvodno od ušća Mileševke. Zahvaljujući tome što se u njemu nalaze izuzetne freske, kao što je freska “Beli anđeo”,

i što se tu dugi niz godina nalazio grob Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, manastir Mileševa ima izuzetan ugled. U njemu se 1377. godine krunisao i bosanski ban Tvrtko.
Pored Mileševe, značajni su manastiri Kumanica, Mili i Davidovica.
- selo Hisardžik, sa starom kamenom džamijom i ostacima tvrđave iz 13. veka,
- Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na planini Jadovnik.
Ova planina neveselog imena u sebi krije brojne zanimljivosti: vodopadi, netaknuta priroda, stoletne bukve, stare vodenice i izvrsna hrana samo su neki od razloga da odvojite nekoliko dana i posvetite ih istraživanju ovog skrivenog kutka naše zemlje.

Padine Jadovnika prošarane su brojnim planinarskim stazama različitih nagiba i dužina, tako da lako možete pronaći šetnju skrojenu prema svojoj vlastitoj kondiciji, potrebama i interesovanjima
- Kanjon reke Mileševke za one avanturistički nastrojene, kao i mogućnost splavarenja Limom.

Po preporuci lokalne turističke organizacije obavezno treba posetiti neko od brojnih seoskih domaćinstava koja su nadaleko poznata po svojoj gostoprimljivosti, ali i prisustvovati brojnim manifestacijama kao što su “Limski darovi”, “Petrovac na Limu”, “Limska regata”…

INFO: TO Prijepolje, Trg Bratstva jedinstva 1, 31300 Prijepolje; tel: +381 (33) 710 540; +381 (33) 710 140

Potrebno je dostaviti sledeće:

1. fotografije unutrašnjosti i spoljašnosti objekta (do 5 fotografija)
2. fotografije neposredne okoline objekta (najmanje 2)
3. tekst oglasa koji opisuje ponudu i smeštaj vašeg objekta sa kontakt informacijama (može i opširniji tekst sa više informacija koje uključuju i samu lokaciju na kojoj se objekat nalazi)

Adresa prezentacije Vašeg objekta izgledaće ovako: www.turisticki-adresar.com/ime.objekta.html

Napomena: potrebno je da fotografije budu što kvalitetnije, originalnog formata i rezolucije u digitalnoj formi (slati na adresu info@turisticki-adresar.com)

Pored objavljivanja na web sajtu turisticki-adresar.com, najuspešnije prezentacije objekata objavićemo i na našoj facebook mreži.

Svi izvođači, koji će nastupiti prvog dana festivala prvi put ove godine dolaze na „Belgrade Beer Fest“. Prvog dana na bini će se pojaviti hor „Viva Voks“, kao i kultni beogradski bendovi „Playboy“ i „Vampiri“.

Neki od izvođača koji će nastupiti tokom ostalih pet dana festivala, poput „Obojenog programa“, „Love Huntersa“, „Pekinške patke“, „Ritma nereda“, „Plavog orkestra“, „Crvene jabuke“, takođe će prvi put nastupiti na ovom najposećenijem muzičkom događaju u Srbiji.

„Belgrade Beer Fest“ će i ove godine zadržati ono po čemu je poznat: besplatan ulaz, raznovrstan muzički program koji se bazira na rokenrol zvuku, pre svega bendova iz Srbije i regiona, široku ponudu domaćih i inostranih pivskih brendova, kao i društvene kampanje sa naglaskom na zaštiti životne sredine.

Po prosečnoj poseti, „Belgrade Beer Fest“ je najveći festival piva u Jugoistočnoj Evropi.
Festival poseti u proseku preko 500.000 ljudi. Za devet godina postojanja oko 4.650.000 posetilaca moglo je da vidi više od 450 besplatnih muzičkih nastupa, degustira preko 90 brendova piva i učestvuje u brojnim društvenim kampanjama.

Najbrojniji program ponudiće Beograd, gde je na 67 lokacija planirano preko 100 dešavanja i Novi Sad sa preko 100 sadržaja na 50 mesta u gradu.
U noći 19. maja, do duboko iza ponoći, šetaće se po Šapcu, Subotici, Aranđelovcu, Nišu, Bečeju, Valjevu, Titelu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci ali i Bačkoj Topoli, Inđiji, Vranju, Zrenjaninu, Boru,…
Devetoj Noći muzeja, po prvi put, priključili su se Apatin, Gornji Milanovac, Irig, Lepenski Vir i Paraćin.

Beograd, koji je radi lakšeg snalaženja podeljen na sedam zona, ponudiće sa jedne strane borbe neustrašivih mačevalaca i borilačke veštine azijskih ratnika dok će par koraka dalje posetioci videti izložbu Teslinih privatnih predmeta iz sobe 3327 iz hotela Njujorker u kome je proveo poslednjih deset godina svog života.
U najstarijoj ustanovi kulture u Srbiji, Narodnoj biblioteci, posetioce očekuje izložba o Beogradu tridesetih godina sa koncertima, oldtajmerima, starim pločama i čajankama.
U Noći muzeja biće otkrivena dugo čuvana tajna nastanka unikatnog kosovskog veza i biće predstavljen život i opus Tenesija Vilijamsa.

Novi Sad predstaviće dekadu 50-ih i prikazati početke najpopularnijeg muzičkog žanra – rokenrola. Zainteresovani će saznati čemu služi “drapiranje” ali i videti kako izgledaju tradicionalne vojvođanske kuhinje. Degustiraće se bački medenjaci, šapice, lenje pite sa višnjama i kifle sa salom.
Friziraće se u stilu osamdesetih a zaljubljenici u gigabajte moći će da pogledaju kućne računare koji su bili popularni u bivšoj SFRJ 80-tih godina.

Kragujevac će kroz foto-dokumentarnu izložbu predstaviti namesnički period vladavine kneza Pavla Karađorđevića. Svi koji se nađu ove večeri u Kragujevcu moći će da pogledaju slike Petra Lubarde iz ciklusa ’’Kragujevac 1941’’ kao i multimedijalnu izložba o Kragujevačkoj tragediji 21. oktobra 1941. godine.

Kraljevo u devetoj Noći muzeja kroz tematsku izložbu, koncert i poeziju slavi reku Ibar.

Vrbas će predstaviti izložbu fotografija i starih peći sa osvrtom na istorijat korišćenja vatre od praistorije do sredine dvadesetog veka. Na Trgu Nikole Pašića biće izloženo srednjevekovno trgovište sa originalnim eksponatima i nošnjama.

U Novom Pazaru očekuje se upoznavanje sa procesom predenja vune, načina oblikovanja niti, pletenja i tkanja. Na gradskom trgu biće predstavljena kulturna baština ovog podneblja kroz fotografije velikih dimenzija, gradske i seoske nošnje.

U cilju razvijanja ekološke svesti Niš će, u Noći muzeja, najmlađu populaciju upoznati sa ekološkim problemima i načinima da se oni prevaziđu – recikliranjem otpada i njegovog prerađivanja u upotrebne i lepe predmete. Izložba o Stevanu Sremcu ali i video „Konstantin koji spaja“ biće dostupni za sve radoznale od 18 pa do 2 sata iza ponoći.

U Lepenskom Viru samo za Noć muzeja biće organizovan svetlosno-muzički program koji će oživeti jednu od najznačajnijih i najsloženijih kultura praistorije Evrope.

Pokrovitelj nacionalne Noći muzeja je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Sponzor beogradske Noći muzeja je Viasat History a prijatelj manifestacije, peti put zaredom, biće kompanija MTS.

Detaljne informacije o lokacijama, programu i učesnicima pronađite na sajtu www.nocmuzeja.rs.

U ski centru Kopaonik visina snežnog pokrivača je 135 cm, dok je utabanog snega na stazama do 70cm. Na usluzi skijašima je 21 instalacija.

U ski centru Stara Planina utabanog snega na stazama ima preko 100 cm, a rade žičare Konjarnik i Sunčana Dolina, kao i nove instalacije – gondola Jabučko Ravnište, četvorosed Babin Zub i ski lift Rudine. Za najmlađe skijaše pripremljen je dečiji park.

Visina utabanog snega na stazama u ski centru Tornik je 80 cm. U funkciji su šestosedna žičara Tornik i ski lift Bandera. Sve staze i ski putevi su odlično pripremljeni za kvalitetno i bezbedno skijanje.

Istorija salaša u Vojvodini je duga više od 300 godina. U početku su ih podizali stočari, kasnije i zemljoradnici. Čitave porodice su se na njima rađale, živele i umirale. Među njima je bilo i onih koji ih nikada nisu napuštali. Znali su jedino za zemlju, nebo i salaš.
A onda je stiglo novo doba. Starije generacije već odavno oru neke nebeske njive, a ove nove uglavnom koriste blagodeti savremene civilizacije. Putovanje do oranica je toliko skraćeno, da se izgubila svrha ovih starih naseobina.

Da priču o salašima i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude Vojvodine. Uporedo sa tim, raste interesovanje i za stare dvorce i još starije salaše. Zato se mnogi obnavljaju i otvaraju za posetioce i obogaćuju novim sadržajima.
Gosti, kojih je sve više, ovde mogu da osete dah prohujalih vremena, da saznaju kako se nekad radilo, nadalo, snevalo i volelo.

Tamo se i danas pijucka rakija i vino, peva, jede riblja čorba i pileći paprikaš, jašu konji, peca se i lovi. I ručni radovi se mogu naučiti, i zimnica spremiti, i recepti zaboravljenih jela prepisati.
Jedino što vam, svakako, neće faliti je gradska vreva, telefoni, tosteri i mikseri.

IRIG
Etno zbirka Srema i Vojvodine

Perkov salaš sadrži bogatu etnu zbirku u kojoj svako od nas, odakle god da potiče, može naći nešto što će ga podsetiti na baku, deku, detinjstvo… Bilo da je to heklani stoljnjak, ručno rađena posteljina, stara džezva, jastučnica, stolica ili pegla…. Salaš se smestio u Irigu, na oko 65 kilometara od Beograda. Osim što je sačuvao izgled s početka prošloga veka, ovaj salaš ima i gostoljubive domaćine kao i velik izbor tradicionalnih jela. Gostima se preporučuje da posete manastire Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Grgeteg i Krušedol, banju Vrdnik i prelepe Sremske Karlovce.
Posetioci Perkovog salaša mogu da voze bicikl, planinare Fruškom gorom, posmatraju ptice ili idu u lov.

KOVIN
Odmor uz “malo” slanine, džigernjače i salčića

Na jugu Banata, između Dunava i Deliblatske peščare, smestio se Kovin. Poznat je po lovištima, arheološkim nalazištima, ali i po bogatoj turističkoj ponudi.
Selo Skorenovac, na 46 kilometara od Beograda, iznedrilo je nekoliko domaćinstava u kojima se svesrdno trude da gosti budu srećni, zadovoljni i što je najvažnije – siti! Naime, gosti će probati domaću slaninu, kobasice, džigernjače, salčiće, “čupave kolače”… Domaćinstva Uzon, Koršoš, Kovač i Mabruš imaju po tri dvokrevetne sobe. Osim standardne usluge, nude i vožnju kočijama, biciklom, pecanje, plivanje…

NOVI SAD
Lepo i skupo

U okolini Novog Sada svoje mesto je našlo nekoliko prelepih salaša koji su “sve skockali” da bi se u njima gost osvežio i “napunio baterije”. Stariji kažu da je u okolini vojvođanske prestonice nekada bilo i više od 500 salaša, ali ih danas ima jedva stotinak. Većina salaša se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno opšiveni trskom, a podovi i zidovi su građeni od cigle pečene u specijalnom kalupu – tek da bi sve izgledalo kao pre nekoliko vekova.
Danas su najpoznatiji i najpopularniji Salaš 84, Salaš 137 i Cvejin salaš. Vlasnici Salaša 137 svoju ponudu gostima predstavlja ovako: odmarajte se u sobama u altdojč stilu, vozite se kočijama, pohađajte školu jahanja, vozite se saonicama ili sulkama… Salaš može da ugosti više od 30 osoba u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
Malo luksuzniji i moderniji – Salaš 84, smestio se na oko 90 kilometara od Beograda, odnosno desetak kilometara od Novog Sada, kada se krene u pravcu Zrenjanina.

Hrana se sprema po tradicionalnim, jedinstvenim receptima i u originalnim pećima. Niko se, kažu, nije požalio na domaću vojvođansku kuhinju. Hvale se i da Salaš ima istorijsku vrednost, jer je u blizini i vila Mileve Marić, supruge poznatog naučnika. Zajedno sa mužem Albertom Ajnštajnom je ovde često boravila i naučne probleme rešavala. Gosti provode vreme pored malog jezera sa lubudovima, a često naiđu i drugi “gosti” – fazani, zečevi, srne…
Domaćini organizuju posetu jezeru Crni Vir, na kome je napravljeno 18 mesta za pecanje, crkve u Gospođincima gde se čuva barjak sa imenima dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, crkve u Čurugu, koja ima tri tornja sa zvonom teškim tri tone i ikonostasom urađenim od belog mermera, kao i obilazak žabaljske pravoslavne crkve sa ikonostasom napravljenim od šarenog kamenja.
U ponudi je i degustacija vina karlovačkih vinograda koja su bila na vinskoj karti broda Titanik, kao i poseta Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi, Zrenjaninu i dvorcu Kaštel.

U selu Begeč, na 97. kilometru od Beograda prema Subotici, smestio se Salaš Cveja.

I danas se u njegovom dvorištu može videti stub iz rimskog perioda, i hrast – star nešto više od jednog veka. Gosti mogu da love, pecaju, posete ribnjak, čarde “Kod Braše” i “Dunavac”, kao i da se voze skelom. Prednost ili mana ovog salaša je što ima samo jednu jednokrevetnu i dve dvokrevetne sobe.

SENTA
Voće se može jesti, ali i piti

Kada dođete u rodno mesto Stevana Sremca, sigurno je da ćete dobro provesti.
Poseta kuće u kojoj je rođen proslavljeni pisac se nekako podrazumeva, ali i ako niste ljubitelji pisane reči, utehu ćete pronaći u dobrom vinu. Gosti pansiona Kraljica voća, od Beograda udaljen oko 170 kilometara, svakako će uživati u vinogradima i plantažama kajsija.

Svežih kajsija sada, naravno, nema, ali dobre kajsijevače ima vazda.
Posetioci će ploviti i Tisom, sakupljati lekovito bilje, brati voće ili povrće, a tokom večeri će uz dobro piće probati i sve poznate bačke recepte.

SOMBOR
“Barokna” varoš – melem za posetioce

Lovcima dobro poznata Monoštorska šuma, kao i lovište Kozara privlače sve više turista.
Na oko 200 kilometara od Beograda, u Bačkom Monoštoru nadomak Sombora, smestilo se domaćinstvo Šomođvarac. Osim čistog vazduha, goste očekuje i šokačka kuhinja, a uz nju, kažu, najbolje „ide“ jabukovača ili kruškovača.
Tri kilometra od Sombora se možete odmoriti na još jednom salašu.
Dvorište Dida Hornjakovog salaša se prostire na 1,5 hektara, a osim brojnih zgrada seoskog gazdinstva, gosti mogu pogledati i autentičnu bunjevačku sobu sa rukotvorinama starim više vekova.

SUBOTICA
U društvu nojeva i tamburaša

Poznata po Palićkom i Ludoškom jezeru, po subotičko-horgoškoj peščari, po farmama nojeva, podrumima vina, galerijama, čardama, izletištima i prirodnim lepotama – Subotica se sve više hvali i etno salašima.

Jedan od najposećenijih je Cvetni salaš. To je tipična stara vojvođanska kuća u kojoj se spremaju ukusna tradicionalna jela. Gosti se voze fijakerom, pecaju i jašu u prelepoj, netaknutoj prirodi, a zimi se voze sankama sa upregnutim konjima. Gostima se nudi desetak soba, ali i moderne ”sitnice” koje i te kako znaju da ulepšaju odmor. Tu su saune, teretane, kozmetički salon i mnogo toga drugog. Gosti leti uživaju na otvorenom bazenu, terenima za fudbal, basket ili odbojku na pesku, a često se organizuju i vožnje biciklom ili pešačke ture oko Palićkog jezera.

Sem Cvetnog salaša, gosti sve češće posećuju i restoran “Majkin salaš”, nadaleko poznat po piti krompirači, telećem perkeltu sa domaćim testom i sirom, pevčijem paprikašu sa knedlama, salašarskom pasulju, ovčijem paprikašu sa kupusom, svinjskim papcima, pečenoj patki ili pravoj ribljoj čorbi. Nabrajanje, očigledno, dugo traje, ali kako zanemariti i štrudle, gomboce, kompote, orasnice i ostale poslastice. Sve ovo, po pravilu, prati i izvrsna muzika bačkih tamburaša, pa verujemo da ćete ovaj beg od „svakodnevnih“ dijeta dugo pamtiti.