I za kraj možda i najzanimljiviji…

Hotel Sacher je jedan od najpoznatijih hotela u Beču i nalazi se tik pokraj opere.
Osnovao ga je Eduard Sacher 1869. godine, sin izumitelja istoimene torte. Hotel se može pohvaliti sa 5 zvezdica, a svakako odiše elegancijom i luksuzom. Gospodin Sacher je potvrdio da prodaja čuvene čokoladne torte punjene kajsijama i pregršt suvenira koje nude, predstavlja trećinu prihoda od hotela. U prefinjenom ambijentu Cafe Sacher možete osetiti atmosferu prelepog Beča, koji je savršeno mesto za romantične večere uz svetlost sveća.

*www.trivago.rs
TRIVAGO je najveći hotelski pretraživač i izvor informacija na svetu. Svakog meseca 45 miliona korisnika daje poverenje trivagu u svojstvu svog početnog mesta za traženje putničkih informacija. Trivago pomaže korisnicima da nađu svoj idealan hotel i da ga rezervišu po najmanjoj mogućoj ceni tako što omogućuje upoređivanje cena sa više od 200 sajtova za rezervaciju.
Želimo da vam omogućimo da za vaš novac doživite najbolje moguće putničko iskustvo.

U gradu ljubavi, Parizu, samo nekoliko minuta od Ajfelovog tornja i elisejskih poljana leži Cadran Hotel. Namešten u dinamičnom i šarenom stilu hotel nudi predah od svakodnevnog života u Parizu. Glavna atrakcija je nesumnjivo šank, koji ima više od 30 različitih vrsta čokolade; jabuka iskušenja, biber, đumbir, karamela, kafa i još mnogo toga. Iznenadite sebe i voljenu osobu i probajte magični koktel napravljen iz kakaa, vanile i čilija.

U mestu čokolade, Peruđi, nalazi se Etruscan Chocohotel, jedan od retkih hotela u svetu koji je u potpunosti posvećen ovoj ukusnoj poslastici. Celokupan dizajn, sa akcentom na detaljima, ističe prisustvo čokolada, od lampe oblivene istom do jastuka u obliku prsta. Glavna atrakcija hotela je takozvani “Choco Sweet Suite” i restoran “Buonenuove”, gde služe tradicionalnu umbrijsku kuhinju, uz pregršt izazovnih svežih sastojaka koji su dizajnirani sve od predjela, pa do deserta.

*www.trivago.rs
TRIVAGO je najveći hotelski pretraživač i izvor informacija na svetu. Svakog meseca 45 miliona korisnika daje poverenje trivagu u svojstvu svog početnog mesta za traženje putničkih informacija. Trivago pomaže korisnicima da nađu svoj idealan hotel i da ga rezervišu po najmanjoj mogućoj ceni tako što omogućuje upoređivanje cena sa više od 200 sajtova za rezervaciju.
Želimo da vam omogućimo da za vaš novac doživite najbolje moguće putničko iskustvo.

U narednim danima predstavićemo Vam pet hotela u kojima možete uživati masaže sa čokoladom, odsesti u “Choco Sweet Suite” ili možda gustirati ukusne čokoladne bombone u hotelu.

“Rosas & Xocolate” je grandiozno zdanje roza boje, koja se nalazi u Meridi, Meksiku. Hotel pruža elegantne enterijere, i nudi krasne detalje: od poda koji je prekriven keramičkim pločicama do kreveta sa veličanstvenim baldahinom, koji je napravljen od tamnog drveta.
Specijalitet hotela je čokoladna terapija, koja koristi svojstva svoga semena u cilju postizanja fizičkog i mentalnog blagostanja. Tokom ovom čarobnog rituala, koji je obložen sa smesom od kakaa, doživećete jedan sat kompletne ekstaze.

The Chocolate Boutique Hotel Bornmut, Velika Britanija, se sastoji od 15 soba, sa čokoladnim temama. Uz desert i šampanjac, koji će vas dočekati u sobi, osetićete se razmaženo i voljeno.
Ako se odlučite da ostanete u ovom hotelu, možete da izaberete različite pakete koji su specijalno dizajnirani za Dan zaljubljenih. To će vam omogućiti da naučite nešto više o istoriji čokolade i proizvodnom procesu, ili pak učestvujete u lekciji o tome kako da napravite ukusne čokoladne kuglice sa svežim sastojcima.

*www.trivago.rs
TRIVAGO je najveći hotelski pretraživač i izvor informacija na svetu. Svakog meseca 45 miliona korisnika daje poverenje trivagu u svojstvu svog početnog mesta za traženje putničkih informacija. Trivago pomaže korisnicima da nađu svoj idealan hotel i da ga rezervišu po najmanjoj mogućoj ceni tako što omogućuje upoređivanje cena sa više od 200 sajtova za rezervaciju.
Želimo da vam omogućimo da za vaš novac doživite najbolje moguće putničko iskustvo.

“Drži nebo kao soha”
Upravo je ovim rečima Vuk Karadžić opisao svoju iznenađenost visinom Durmitora. Verovatno nije ni pretpostavio da se pred njim nalazi više od pedeset vrhova, čija visina premašuje dve hiljade metara. Ima li većeg izazova za ljubitelje šetnje ka nebu?

O Durmitoru smo štošta znali i pre nego što smo ka njemu krenuli. Nacionalnim parkom je proglašen 1952. godine, da bi se početkom osamdesetih našao i na listi svetske kulturne i prirodne baštine pod starateljstvom Ujedinjenih nacija. UNESKO je i reku Taru uvrstio u ekološke rezervate biosfere, ali je manje poznato da je Durmitor jedna od najstarijih zaštićenih područja u Crnoj Gori.
Naime, pre više od sto godina, još u vreme kralja Nikole, Crno jezero je proglašeno Kraljevim zabranom.
Ovaj planinski masiv, dugačak oko 50, a širok oko 20 kilometara, teritorijalno pripada opštinama Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik i Mojkovac, ali ono što zaista vredi videti su njegove prirodne granice. Naime, sa svih strana je okružen brojnim kanjonima, kroz koje protiču verovatno najlepše reke Evrope. Tu je Komarnica, iz čijih voda nešto dalje nastaje Piva, zatim kanjoni Pive i Tare iz kojih se rađa Drina, a tu su i Sušica i Draga, i ko zna koliko još tokova koji pristižu odnekud sa visina.
Iz Beograda se može redovnom autobuskom linijom, ali je polazak u ranim jutarnjim satima. Krenuli smo nešto iza ponoći, pa smo u Žabljak stigli posle osam sati vožnje.
Za pohod se pripremamo ispred kancelarije Turističkog biroa – tu se presvlačimo i ostavljamo višak stvari. Srećom te su domaćini poranili, jer bi smo na Durmitor, verovatno, morali da ponesemo i ono što tamo nikom nije trebalo. Posle nekoliko kišnih dana dočekalo nas je sunce i slab vetar, poznavaoci kažu da je to idealno vreme da se pođe uz planinu. Krenuli smo asfaltiranom stazom od Žabljaka i ubrzo stigli do prve „dileme“. Ako skrenemo ka Ivan dolu, znatno bismo skratili put, ali se ipak odlučujemo da najpre obiđemo Crno jezero.

Reč je, zapravo, o dva jezera kojima su, valjda zato, data i dva imena – Veliko i Malo jezero. Gledajući ih zajedno, primećujemo da liče na broj „osam“, a povezana su prečagom preko koje se, za visokog vodostaja, obrušavaju slapovi. Voda u jezera stiže Mlinskim potokom, a iz njega ističe u Žabljačku reku, koja nešto dalje ponire i negde daleko uranja u Drinu. Ne proveravamo temperaturu vode, ali kažu da ponekad usred leta može da dostigne i „neverovatnih“ 18 stepeni. Obala je strma i stenovita, voda zelenkasta, a providnost je najveća na sredini – upravo tamo gde je najdublja.
Oko jezera vijuga pešačka staza duga oko četiri kilometra, a posetiocima se nude i konji za jahanje ili čamci za „krstarenje“ jezerom. Naravno, u ovo doba godine o tome i ne razmišljamo, već hrabro nastavljamo ka vrhu. Pešačimo pored bistrog Mlinskog potoka, koji spaja Crno jezero i Zminje, a kome geografski pojmovi nisu baš jasni, treba reći da se sve to nalazi pod Crvenom gredom.
Potok je tu i tamo premošćen balvanima, ali su dosta oštećeni i zimi zaleđeni, pa treba biti veoma pažljiv.

U brojnim brošurama o Durmitoru možete pročitati da posebnu vrednost Nacionalnog parka predstavljaju šume crnog bora na lokalitetu Crna poda. Ali nijedna priča ne može da dočara ono što oko vidi! Stabla visoka i do pedeset metara odolevaju vremenu skoro četiri veka. Tu su i pašnjaci i livade, skijaški tereni, sela i katuni, uređene staze i putokazi, brojni vidikovci, i bogat biljni svet sa 1.500 vrsta i 130 vrsta raznih ptica. Među njima, a ko bi drugi, caruju orlovi! Nismo ih videli, ali, iskreno, nismo ni želeli. Umesto njih, pogled upiremo ka brojnim ledničkim jezerima. Ima ih sedamnaest, a na njihovoj mirnoj pučini se ogledaju jele i smrče, okolni vrhovi i radoznale zverčice.

Planirali smo da stignemo do Lokvica, i da tu podignemo šatore i prespavamo. Primećujemo da snega ima znatno više nego prošle godine u isto vreme, ali su staze, srećom, utabane, pa je sve lakše. Do cilja stižemo posle četiri i po sata, a tamo nas već čeka grupa planinara sa Pala. Svako ko je ikada zimi tumarao planinom, zna kakvu radost donosi vatra. U katunu Vuka Kovačevića, na dobro ugrejanom šporetu se u loncu topi sneg – treba nam vode. U blizini je, doduše, i izvor, ali do njega i ne pokušavamo da dođemo. Namet je debeo barem deset metara.

Odmor u katunu nam svakako prija, ali nas mame okolni visovi. Ispod markantnog vrha Međed je vrelo Čelina – za nas je predalek. Oko pet popodne krećemo na Čvorov bogaz, sa čijeg vrha se pogled pruža u nedogled. Jedan od trista speleoloških objekata, Ledena pećina, nalazi se na visini većoj od dve hiljade metara, a iznad nje se ponosno „šepuri“ Obla glava. Na njenom se vrhu i leti mogu videti zaleđene figure, ali je sada sasvim nedostupna, jer je ulaz zatrpan snegom.
Koga je umorio težak strmi uspon, u povratku se dobro „odmorio“ klizanjem po snegu. U bazu stižemo mokri i umorni, ali zadovoljni što sve teče po planu. Posle romantične večere uz sveće, pakujemo opremu za sutrašnji pohod na Bobotov kuk i rano odlazimo na spavanje. Ne znam o čemu razmišljaju moji saputnici, ali verujem da je svima pred očima najviši vrh koji treba osvojiti.
Uranili smo, ali sivi oblaci na horizontu nam donose strepnju. Ipak krećemo, i posle četiri sata hoda moramo da zastanemo. Treba postaviti snežne klinove, kako bi uspon uz pomoć užeta bio lakši. Kažu da se sa ovog mesta pruža predivan pogled. Od magle, nažalost, ne vidimo ni prst pred okom. Vremenske (ne)prilike su takve da na kraju moramo da odustanemo. To nam svima teško pada, ali moramo priznati da je razumno. S druge strane, kolege sa Pala nam „plastično“ objašnjava narodnu izreku – „Preko preče, naokolo bliže“! Grupa od pet planinara, koristeći stazu sa druge strane, veoma brzo stiže na sam vrh.

Posle osam sati smrzavanja, opet smo „u društvu“ vatre iz šporeta. Vraća nam se raspoloženje ali i želja da sutradan budemo uspešniji. Krećemo sat ranije nego juče. Kiša i jak vetar ponovo brane vrh, ali ovoga puta smo pametniji. Koristimo iskustva prethodnika i utabanom stazom, bez većih problema, stižemo na Bobotov kuk.

Umorni smo i srećni. Mislimo da smo pobedili planinu, ali mi smo, zapravo, pobedili sebe. Dok polako silazimo, primećujem da svi razmišljaju o istom – šta nam je sledeći cilj?

Turistički centar Žabljak
Žabljak je najviše naseljeno mesto na Balkanu. Pojedini delovi varoši leže na visini i do 1.500 metara. Ima nekoliko hotela, a svuda naokolo su vikendice od kamena i drveta. U blizini hotela Jezero je i turistička agencija Sveti Đorđe, koja, između ostalog, organizuje i zanimljive pešačke ture.
Lokalna turistička organizacija Žabljaka +382 52 361-802
NP DURMITOR +382 52 361-474

Servis u svrsi turizma
Montenegro Customer Care je jedinstven servis u svrsi turizma, koji obezbeđuje informacije za sve posetioce, kao i za građane Crne Gore koje su od značaja za ugodan boravak u Crnoj Gori.
Pozivom na broj 1300 moguće je dobiti sve informacije o smeštajnim kapacitetima, mestima za provod, restoranima, kafićima, internet punktovima, i ostalim značajnim događajima u Republici. Operateri su spremni da pruže sve servisne infromacije 24 sata dnevno na veoma profesionalan način i da obezbede informacije koje će gostu pokazati da Crna Gora zaista brine o svima koji je otkrivaju i žele da uživaju u njenoj ponudi tokom cele godine.

Autentičan ambijent, gastronomski specijaliteti, izleti, udoban smeštaj…
Sve to nudi „Dida Hornjikov salaš“, nadomak Sombora

“Dida Hornjikov salaš”, u neposrednoj blizini Sombora, godinama je pravo mesto za odmor i uživanje.

Ovaj salaš, koji je Turistička organizacija Sombora uvrstila u svoju ponudu, je klasičan primer seoskog graditeljstva na području panonske nizije između 19. i 20. veka. U njemu se gost oseća kao u neobičnom vremeplovu, a specijaliteti koji se iznose na trpezu ostavljaju “bez daha”,
ali bukvalno…
Cilj vlasnika salaša je da se očuva tradicionalna arhitektura i kultura naroda koji su živeli na salašima i salašarskim naseljima, da se populariše zdrav način života i tradicionalni način ishrane. U svom sastavu salaš ima i postavku originalne bunjevačke sobe sa predmetima starim i više od jednog veka.

Za nezaboravne trenutke goste na salašu uvek čeka poneko iznenađenje. Biće dočekani na kapiji sa domaćom rakijom i likerom od drenjina. Ako se dolazi grupno i organizovano, biće tu i tamburaša i dobre pesme.
Da bi doživljaj bio potpun, posetiocima su na raspolaganju sve đakonije koje se u ovom kraju spremaju. Nezaobilazna je žuta supa od morke sa flekicama i knedlama od džigerice, meso iz supe, pirinač sa dinstanim želucima. Uz sve to i tri vrste sosa: od višanja, paradajza i mirođije. Posle toga faširano meso, zatim pohovano belo pileće meso, restovani krompir i salata.
Kako se ovde poštuje red, gostima je potom na “raspolaganju” gibanica sa makom, orasima, višnjama, bundevom.

Domaćini kažu da su, ako im se gosti blagovremeno najave, uvek spremni da ponude i razne čorbe, pasulj sa kobasicom, kiflice, krofne sa pekmezom, razne sitne kolače: gurabije, medenjake, vanilice, pitu sa sirom, jabukama…

Al se nekad dobro jelo…

INFO

Salaš se nalazi u neposrednoj blizini Sombora. Udaljen samo 1,5 kilometar od kružnog puta Jug 3 na starom sivačkom putu, u salašarskom naselju Gradina.

REZERVIŠITE VAŠE MESTO

Na jugu Srbije, nekih dvadesetak kilometara od Lazarevog grada Kruševca nalazi se planina Jastrebac. Meštani ovih sela bi vam ovako objasnili:“ Do Jastrepca se dolazi od Kruševca, preko sela Golovode i Lomnice“.
Vredi se uputiti ka ovoj planinskoj lepotici prema kojoj je priroda bila zaista izdašna i širokogruda. Podarila joj je mnogo toga. Obilje lekovitog bilja, razne vrste pečuraka a pre svega prirodu u kojoj se zaista može uživati. Mnoštvo planinskih staza koje sa pravom nose ime staze zdravlja, potoke i izvore bistre vode.
Jastrebac može posebno biti ponosan na šume sa brezama ( ovde je zaštićeni rezervat) . Ko voli paraglajdere ili vožnju biciklom kroz šumu ovde će baš uživati. Naši domaćini prilikom posete Jastrepcu bili su ljudi iz šumskog gazdinstva Rasina- Kruševac, nad kojim gazduju Srbija šume. Zahvaljujući gospodinu Radetu lovočuvaru uspeli smo za kratko vreme da spoznamo i doživimo sve čari ove planine. Pa i ako vas put nanese na Jastrebac, sigurni smo da će vam baš kao i nama izaći u susret i pokazati sve lepote ovog mesta koje na žalost još nema status turističkog.

Za planinare i one koji to nisu

Naviši vrhovi ove planine su „Đulica“ (1491m) i „Pogled“ (1481m) i oni predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Ovi vrhovi izuzetno su zanimljivi planinarima. No, i oni koji nisu naklonjeni ovoj disciplini na Jastrepcu mogu zaista uživati. Mnogo je toga što će privući njihovu pažnju i doprineti da im ovde odmor ostane u lepom sećanju. Turisti koji se baš ne oduševljavaju dugim penjanjem do planinskih vrhova sigurni smo uživaće u šetnji šumom pokraj brojnih potoka i izvora. Kako Jastrebac obiluje vodama turisti u rečicama i potocima mogu pronaći i rakove, slobodne pastrmke što samo potvrđuje da su na ovoj planini izuzetno čiste vode.

I za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.
Ono sa čim će se svaki meštanin pohvaliti sigurno je zaštićeni rezervat breze, mada Jastrebac obiluje i listopadnim i četinarskim šumama koje su prava banja čistog vazduha. Mnogo je razloga zašto doći baš na ovu planinu. Turistima je ona zanimljiva ne samo zimi već i leti kada se mogu osvežiti uz veštačko jezero na samom ulasku na planinu.

Vredi doći i preporučiti drugima

Turisti imaju dosta mogućnosti i alternativa gde odsesti na ovoj planini. Graditelji, turistički radnici potrudili su se da naprave izuzetan spoj tradicionalnog i modernog u zavisnosti naravno od toga šta posetioci odaberu.
Izletište „Jastrebac“ nalazi se na 480m nadmorske visine i raspolaže sa dobrim smeštajnim kapacitetima.

Na ovoj planini je nekoliko lepo uređenih hotela i odmarališta. Nažalost, mnogi od njih su prilično zatvoreni za goste koji dolaze sa strane. Klub- hotel „Trajal“ , zatim „Merimin“ hotel, odmaralište „Srbijašuma“, vrlo su skladno uklopljeni u sam ambijent Jastrepca.
Ono što je za svaku pohvalu je činjenica da i pored hotela koje prate savremene trendove izgradnje nije narušen prirodni ambijent. Da se ovde vodi računa o tome pokazuju i brojni objekti koji su izgrađeni u tradicionalnom stilu gde preovlađuje narodno graditeljstvo.
Naravno, vodilo se računa da budu zadovoljeni svačiji ukusi i potrebe. Na Jastrepcu ima i teniskih terena,sportskih terena, dečijih parkića.

Kuća za odmor „Srbija šuma“ raspolaže dobrim kapacitetima koji su pogodni i za organizovanje edukativne nastave iz različitih prirodnjačkih oblasti. Oganizovanjem takvim predavanja, seminara na Jastrepcu sigurno bi se doprinelo obrazovanju šire populacije, a naročito dece i omladine iz gradskih sredina, u cilju razumevanja prirode i zakona koji u njoj važe.
Ne zaboravimo i kuhinju koja ovde na ovoj planini u svim restoranima, hotelima, odmaralištima odiše duhom tradicije i zdrave hrane. U tome naravno prednjači riba pastrmka koja se uzgaja u ribnjaku „Srbija šuma“.
Vredi ovde doći, odmoriti se, upoznati ljubazne domaćine i vratiti se u svakodnevnicu sa lepim utiscima. I naravno doći ponovo…

Informacije REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

Ako vam je potrebno više informacija o samom Jastrepcu kao i o njegovoj okolini možete se obratiti našim ljubaznim domaćinima iz turističke organizacije Kruševca na telefon 037 440 332.
Takođe, možete pogledati i njihovu internet prezentaciju www.turizamkrusevac.com.

Legenda kaže da je ranjen Boško Jugović sa Kosova polja krenuo na Javor da vida rane. Znao je da ova planina bistrim izvorima, lekovitim travama leči i najveće bolesti. I danas je ovo interesantno turističko mesto puno istorije, predanja, legendi i gostoprimljivih ljudi…

Putovao je ratnik dugo na svom vrancu. Ranjen, izmučen. Daleko je Kosovo polje. Dođe tako on do jednog brda iznad Ivanjice. Kažu, dugo su mu tu vidali rane. Lečiše ga travama i melemima sa Javora i Golije, ali ne beše mu leka. Legenda kaže da je tu i umro. Tu i sahranjen. Mnogo vekova kasnije na tom mestu sazidaše crkvu. Baš na mestu gde je grob tog ratnika. Priča se i veruje da tu odmara svoje ratničke kosti niko drugi do Boško Jugović. Hlad čine i devet stoletnih hrastova. Posadio ih narod ovog kraja u spomen na sve Jugoviće. A kad krenete dalje stižete do Javora, te junačke i istorijske planine. Planine na kojoj se u svakom ratu borilo za Srbiju, gde se ginulo…

Neguju ono od postanka dato

A ima sto razloga doći u sela na planinu Javor. Priroda je ovde netaknuta. Meštani neguju samo ono što im je od postanka sveta dato. Borove šume, pašnjake sa obiljem lekovitog bilja, šumskih jagoda, pečuraka. Mnogi koji su došli u ove predele sa problemima bronhitisa, astme, anemije vratili su se kući preporođeni, izlečeni. Javor je prava vazdušna banja. Dovoljno je samo svako jutro u cik zore prošetati stazama, piti izvorske vode i biće nam bolje. I naučna istraživanja su pokazala da ovi prostori imaju visoku koncentraciju joda zbog borovih šuma.

Planina Javor je lepa u svako godišnje doba. U ove vrele dane boraviti ovde prava je milina. Sunce greje, ali ne prži, šume, hladna planinska voda učiniće da se osećate baš prijatno.

Ovde je i svaki meštanin prava enciklopedija znanja. Ovde se poštuje tradicija, preci i ono na šta mogu biti posebno ponosni je pesma. Na planini Javor svi lepo pevaju. I to često čine. Kad kose, kopaju, žanju. Pesma se uvek čuje. „Vetar duva sa Golije, nema moje Anđelije“, pevaju oni. A i Golija je tu do njih. Ovi ljudi sa ponosom nose jelek i šajkaču, sviraju frulu i dvojenice. I stari i mladi…

Ovde se čuvala Srbija

Sve do balkanskog rata 1912. godine na planini Javor bila je srpsko-turska granica. Od vajkada u Devićima, Kušićima, Katićima živeli su borci, junaci koji tuđinu nisu dali ni stopu svoje zemlje. Čuvali su je kao najveće blago. Za planinu Javor kažu da je istorijska planina. Ima razloga za to. Ovde se borilo i 1804. godine i u javorskom ratu od 1876. do 1878. godine i u balkanskom ratu. Meštani se sa ponosom i posebnim pietetom sećaju svojih junaka. Ko dođe na ovu planinu obavezno će mu pokazati spomenik majoru Iliću koji je ovde, braneći Javor ostavio svoj život. I spomenik su mu podigli na mestu sa koga i sada može da gleda i čuva Javorce. Pričaju stariji meštani da je bio rodom iz okoline Jagodine, ali da je ovaj kraj branio kao da mu je rodni prag. Pričaju ovde da je Boško Jugović uspeo da stigne do Javora i Golije preživeo bi. Izlečila bi ga planinska voda, čist vazduh. Zato je verovatno, kažu oni, i krenuo put Javora. Znao je da ova planina ima leka za svakoga.

Lak i brz dolazak

Sela u blizini Javora i Golije odavno se bave seoskim turizmom.Turistima mogu da ponude dosta toga. Iz godine u godinu broj onih koji žele da odmor provedu u tišini i prirodi odlučuju se da dođu u ovaj kraj. Iz Ivanjice do sela Kušići valja putovati 30 kilometara. Putevi su asfaltirani tako da se do ovih turističkih destinacija lako i brzo stiže.

Galerija Slika

[Show as slideshow]

[View with PicLens]