Sastoji se od dve spavaće sobe – jedna sa bračnim i jednim pojedinačnim ležajem, druga sa dva odvojena pojedinačna ležaja, predsoblja, kupatila, kompletno opremljene kuhinje sa trpezarijom i terase. Ima zaseban ulaz, telefon, kablovsku televiziju u obe spavaće sobe i wireless internet. Parking je obezbeđen i besplatan. Maksimalni kapacitet je 5+1 osoba.

Značaj žene i ženske umešnosti i veštine u stvaranju potencijalnog turističkog brenda “Sremski kolač” je od primarne važnosti. Manifestacija ima revijalni i takmičarski karakter, pravo učešća imaju pojedinci, aktivi mesnih zajednica, udruženja žena kao i privatne pekare.

U takmičarskom delu se boduju prijavljeni kolači u kategoriji slan, sladak i slavski kolač, a takođe se ocenjuje i etno postavka – aranžiranje trpeze.

Zgrada poseduje privatan parking, sigurnosne kamere, sigurnosna vrata na daljinsko otvaranje kao i sigurnosna vrata na ulazu u svaki apartman što čini da se gosti apartmana osećaju bezbedno. U podrumu zgrade je teratana samo za korisnike apartmana.

Apartmani Pančevo su organizovani tako da u njima možete boraviti samo jednu noć ili više meseci.

”Zlatni kotlić Vojvodine” je jedna od najznačajnijih gastro-turističkih manifestacija u Vojvodini i takmičenja u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša. Takmičenje i prijava učesnika se organizuje na osnovu propozicija u dve kategorije – u zvaničnoj konkurenciji takmičiće se pobednici Zlatnih kotlića opština i gradova iz Vojvodine u kuvanju riblje čorbe i paprikaša, i u kategoriji van konkurencije – pobednici drugih kotlića i učesnici iz cele Srbije i drugih zemalja.

Kotizacija za takmičare je 1.500 dinara po kotliću, organizator obezbeđuje 3 kg šarana, vodu, drva i mesto za loženje, dok učesnici donose svoje kotliće sa nogarima, začine i namirnice.
Prijava učesnika takmičenja se dostavlja Turističkoj organizaciji Pančeva
(Sokače 2, 26000 Pančevo; tel.: 013/351-366) do 17. septembra 2012.

Za sve posetioce ”Zlatnog kotlića Vojvodine” kuvaće se besplatna riblja čorba, u saradnji sa pančevačkim udruženjima, ribolovačkim udruženjima ”Marko Kulić” i ”Tamiš”, a za lepo raspoloženje zadužen je tamburaški orkestar ”Banatski kicoši”.

U okviru seoskog pansiona “Dunavsko gnezdo” na samom početku plantaže lešnika nalaze se dva dvokrevetna vajata sa zasebnim kupatilima i velikom terasom, koji su svojom bogato dekorisanom ornamentikom jedinstvena replika starih paorskih kotobanja građenih u prošlom veku na ovim prostorima.

Romantično mesto za dvoje koji znaju da uživaju u životu.Posetite konak sa Vama dragom osobom i doživite trenutke koje ćete sigurno oceniti sa pet zvezdica.

Nalaze se u ulici nazvanoj po jedinoj srpskoj pesnikinji IXX-og veka Milici Stojadinović, rodom iz ovog kraja, a narod ulicu zove Gospodski red, jer su u njoj stanovali visoki činovnici zaposleni u rudniku u vreme Austrougarske. Tadašnje, a i sadašnje vrdničko Dedinje…

Vila “Inn” se nalazi na izuzetnoj lokaciji, u centru grada Subotice, u neposrednoj blizini Gradske kuće, na samom šetalištu “Radijalac”

Vila “Inn” raspolaže sa 9 luksuzno opremljenih soba. Svaka soba poseduje internet priključak (ADSL) i kablovsku TV sa oko 80 kanala.
Gostima je na raspolaganju parking prostor, muško-ženski frizerski salon, apoteka.

Predstavite se u najboljem svetlu bilo na sajamskim ili posebnim manifestacijama.
Imamo veliku ponudu foto-suvenira da upotpuni Vašu prezentaciju.
Izrađujemo foto-suvenire Vašeg objekta, turističkog lokaliteta ili logotip firme, na našim proizvodima, sa posebnom pogodnošću – mogućnost izrade u malim ili probnim serijama.

City Hostel je okružen mnogobrojnim fast food restoranima, kafićima, pekarama, bankama, menjačnicama, salonima lepote, marketima, apotekama.
Smešten je u jednoj od najlepših novosadskih ulica, Radničkoj 21, na samo nekoliko koraka od Univerzitetskog i studentskog centra, koji daje posebnu toplu atmosferu gradu i gde u svakom trenutku možete upoznati zanimljive mlade ljude iz različitih krajeva Srbije i sveta.

Odmah pored hostela je sportski centar SPENS, za sve koji žele da prate sportski duh Novog Sada ili da uživaju u mnogobrojnim koncertima i sportskim manifestacijama.
Laganom šetnjom, za pet minuta naći ćete se u srcu ovog grada i najpopularnijoj “party” ulici Laze Telečkog, gde možete ispratiti noć i dočekati dan u nekom od najboljih klubova u gradu.

Reka Dunav i njegova najpopularnija plaža ŠTRAND su na nekoliko minuta laganog hoda od City Hostela, a do njega mozete stići uređenim šetalištem, biciklističkom stazom, stazom za trčanje i uživati u mnogobrojnim kafićima, sportskim terenima i prirodi.
Sa druge strane Dunava, za sve putnike namernike kojima je cilj posete EXIT FESTIVAL, najveći festival u ovom delu Evrope, City Hostel se nalazi na samo 15 minuta od Petrovaradinske tvrđave.

City Hostel raspolaže većim brojem soba, od dvokrevetnih do osmokrevetnih, raspoređenim na dve etaže.
Na svakom spratu nalazi se prostorija za druženje opremljena LCD televizorima i DVD plejerima, gde možete pratiti jedan od 70 kablovskih kanala ili pogledati film iz naše kolekcije.
U sklopu ovih prostorija su mini kuhinja, frižider, rešo, koji su vam uvek dostupni.

Prijavljivanje gostiju – CHECK-IN je od 12h, a odjavljivanje – CHECK-OUT je do 11h.
Ukoliko imate voz, autobus, avion ili iz bilo kog drugog razloga morate da malo produžite vreme odjavljivanja CHECK-OUT-a, mi ćemo Vam izaći u susret!

Turistička organizacija opštine Ruma sarađuje sa turističkim organizacijama gradova i opština u zemlji i inostranstvu, nastupa na sajamovima i naučnim, stručnim, kulturnim, sportskim i drugim skupovima promovišući turističke potencijale opštine.

Eurojet može da se pohvali izuzetno širokom ponudom aranžmana, avio karata, mrežom poslovnica u Beogradu i Novom Sadu i naravno zadovoljnim putnicima koji su najvernija potvrda kvaliteta naše agencije.

Turistička organizacija grada Sombora, u saradnji sa „D-Wine“ d.o.o. po treći put organizuje Međunarodni Festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“. Festival će biti održan 03. decembra u Somboru, u Kristalnoj sali hotela „InterNacion“ (u prostoru preko 500 m2), Trg Republike 1,
od 14:00 do 20:00 časova.

Namera organizatora je, pre svega, da obogati turističku ponudu grada i regije, ali i da doprinese širenju vinske kulture, kojoj se poslednjih godina posvećuje sve veća pažnja, naročito u našoj i zemljama u okruženju.

Predviđeno je da festival „Ravangrad Wine Fest“ u Somboru okupi oko 40 vinara iz Srbije i zemalja iz okruženja. Kako je uz dobro vino neophodna i dobra hrana, organizator će na istom mestu posetiocima ponuditi i gastro-kutak sa hranom karakterističnom za ovo podneblje koja najbolje ide uz vina.

Tokom festivala posetioci će moći da uživaju i u pratećem programu, koji će uključivati kulturno umetnički – muzički deo, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća, ali i stručna predavanja. Uz ulaznicu, svaki posetilac će dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

Istorija salaša u Vojvodini je duga više od 300 godina. U početku su ih podizali stočari, kasnije i zemljoradnici. Čitave porodice su se na njima rađale, živele i umirale. Među njima je bilo i onih koji ih nikada nisu napuštali. Znali su jedino za zemlju, nebo i salaš.
A onda je stiglo novo doba. Starije generacije već odavno oru neke nebeske njive, a ove nove uglavnom koriste blagodeti savremene civilizacije. Putovanje do oranica je toliko skraćeno, da se izgubila svrha ovih starih naseobina.

Da priču o salašima i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude Vojvodine. Uporedo sa tim, raste interesovanje i za stare dvorce i još starije salaše. Zato se mnogi obnavljaju i otvaraju za posetioce i obogaćuju novim sadržajima.
Gosti, kojih je sve više, ovde mogu da osete dah prohujalih vremena, da saznaju kako se nekad radilo, nadalo, snevalo i volelo.

Tamo se i danas pijucka rakija i vino, peva, jede riblja čorba i pileći paprikaš, jašu konji, peca se i lovi. I ručni radovi se mogu naučiti, i zimnica spremiti, i recepti zaboravljenih jela prepisati.
Jedino što vam, svakako, neće faliti je gradska vreva, telefoni, tosteri i mikseri.

IRIG
Etno zbirka Srema i Vojvodine

Perkov salaš sadrži bogatu etnu zbirku u kojoj svako od nas, odakle god da potiče, može naći nešto što će ga podsetiti na baku, deku, detinjstvo… Bilo da je to heklani stoljnjak, ručno rađena posteljina, stara džezva, jastučnica, stolica ili pegla…. Salaš se smestio u Irigu, na oko 65 kilometara od Beograda. Osim što je sačuvao izgled s početka prošloga veka, ovaj salaš ima i gostoljubive domaćine kao i velik izbor tradicionalnih jela. Gostima se preporučuje da posete manastire Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Grgeteg i Krušedol, banju Vrdnik i prelepe Sremske Karlovce.
Posetioci Perkovog salaša mogu da voze bicikl, planinare Fruškom gorom, posmatraju ptice ili idu u lov.

KOVIN
Odmor uz “malo” slanine, džigernjače i salčića

Na jugu Banata, između Dunava i Deliblatske peščare, smestio se Kovin. Poznat je po lovištima, arheološkim nalazištima, ali i po bogatoj turističkoj ponudi.
Selo Skorenovac, na 46 kilometara od Beograda, iznedrilo je nekoliko domaćinstava u kojima se svesrdno trude da gosti budu srećni, zadovoljni i što je najvažnije – siti! Naime, gosti će probati domaću slaninu, kobasice, džigernjače, salčiće, “čupave kolače”… Domaćinstva Uzon, Koršoš, Kovač i Mabruš imaju po tri dvokrevetne sobe. Osim standardne usluge, nude i vožnju kočijama, biciklom, pecanje, plivanje…

NOVI SAD
Lepo i skupo

U okolini Novog Sada svoje mesto je našlo nekoliko prelepih salaša koji su “sve skockali” da bi se u njima gost osvežio i “napunio baterije”. Stariji kažu da je u okolini vojvođanske prestonice nekada bilo i više od 500 salaša, ali ih danas ima jedva stotinak. Većina salaša se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno opšiveni trskom, a podovi i zidovi su građeni od cigle pečene u specijalnom kalupu – tek da bi sve izgledalo kao pre nekoliko vekova.
Danas su najpoznatiji i najpopularniji Salaš 84, Salaš 137 i Cvejin salaš. Vlasnici Salaša 137 svoju ponudu gostima predstavlja ovako: odmarajte se u sobama u altdojč stilu, vozite se kočijama, pohađajte školu jahanja, vozite se saonicama ili sulkama… Salaš može da ugosti više od 30 osoba u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
Malo luksuzniji i moderniji – Salaš 84, smestio se na oko 90 kilometara od Beograda, odnosno desetak kilometara od Novog Sada, kada se krene u pravcu Zrenjanina.

Hrana se sprema po tradicionalnim, jedinstvenim receptima i u originalnim pećima. Niko se, kažu, nije požalio na domaću vojvođansku kuhinju. Hvale se i da Salaš ima istorijsku vrednost, jer je u blizini i vila Mileve Marić, supruge poznatog naučnika. Zajedno sa mužem Albertom Ajnštajnom je ovde često boravila i naučne probleme rešavala. Gosti provode vreme pored malog jezera sa lubudovima, a često naiđu i drugi “gosti” – fazani, zečevi, srne…
Domaćini organizuju posetu jezeru Crni Vir, na kome je napravljeno 18 mesta za pecanje, crkve u Gospođincima gde se čuva barjak sa imenima dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, crkve u Čurugu, koja ima tri tornja sa zvonom teškim tri tone i ikonostasom urađenim od belog mermera, kao i obilazak žabaljske pravoslavne crkve sa ikonostasom napravljenim od šarenog kamenja.
U ponudi je i degustacija vina karlovačkih vinograda koja su bila na vinskoj karti broda Titanik, kao i poseta Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi, Zrenjaninu i dvorcu Kaštel.

U selu Begeč, na 97. kilometru od Beograda prema Subotici, smestio se Salaš Cveja.

I danas se u njegovom dvorištu može videti stub iz rimskog perioda, i hrast – star nešto više od jednog veka. Gosti mogu da love, pecaju, posete ribnjak, čarde “Kod Braše” i “Dunavac”, kao i da se voze skelom. Prednost ili mana ovog salaša je što ima samo jednu jednokrevetnu i dve dvokrevetne sobe.

SENTA
Voće se može jesti, ali i piti

Kada dođete u rodno mesto Stevana Sremca, sigurno je da ćete dobro provesti.
Poseta kuće u kojoj je rođen proslavljeni pisac se nekako podrazumeva, ali i ako niste ljubitelji pisane reči, utehu ćete pronaći u dobrom vinu. Gosti pansiona Kraljica voća, od Beograda udaljen oko 170 kilometara, svakako će uživati u vinogradima i plantažama kajsija.

Svežih kajsija sada, naravno, nema, ali dobre kajsijevače ima vazda.
Posetioci će ploviti i Tisom, sakupljati lekovito bilje, brati voće ili povrće, a tokom večeri će uz dobro piće probati i sve poznate bačke recepte.

SOMBOR
“Barokna” varoš – melem za posetioce

Lovcima dobro poznata Monoštorska šuma, kao i lovište Kozara privlače sve više turista.
Na oko 200 kilometara od Beograda, u Bačkom Monoštoru nadomak Sombora, smestilo se domaćinstvo Šomođvarac. Osim čistog vazduha, goste očekuje i šokačka kuhinja, a uz nju, kažu, najbolje „ide“ jabukovača ili kruškovača.
Tri kilometra od Sombora se možete odmoriti na još jednom salašu.
Dvorište Dida Hornjakovog salaša se prostire na 1,5 hektara, a osim brojnih zgrada seoskog gazdinstva, gosti mogu pogledati i autentičnu bunjevačku sobu sa rukotvorinama starim više vekova.

SUBOTICA
U društvu nojeva i tamburaša

Poznata po Palićkom i Ludoškom jezeru, po subotičko-horgoškoj peščari, po farmama nojeva, podrumima vina, galerijama, čardama, izletištima i prirodnim lepotama – Subotica se sve više hvali i etno salašima.

Jedan od najposećenijih je Cvetni salaš. To je tipična stara vojvođanska kuća u kojoj se spremaju ukusna tradicionalna jela. Gosti se voze fijakerom, pecaju i jašu u prelepoj, netaknutoj prirodi, a zimi se voze sankama sa upregnutim konjima. Gostima se nudi desetak soba, ali i moderne ”sitnice” koje i te kako znaju da ulepšaju odmor. Tu su saune, teretane, kozmetički salon i mnogo toga drugog. Gosti leti uživaju na otvorenom bazenu, terenima za fudbal, basket ili odbojku na pesku, a često se organizuju i vožnje biciklom ili pešačke ture oko Palićkog jezera.

Sem Cvetnog salaša, gosti sve češće posećuju i restoran “Majkin salaš”, nadaleko poznat po piti krompirači, telećem perkeltu sa domaćim testom i sirom, pevčijem paprikašu sa knedlama, salašarskom pasulju, ovčijem paprikašu sa kupusom, svinjskim papcima, pečenoj patki ili pravoj ribljoj čorbi. Nabrajanje, očigledno, dugo traje, ali kako zanemariti i štrudle, gomboce, kompote, orasnice i ostale poslastice. Sve ovo, po pravilu, prati i izvrsna muzika bačkih tamburaša, pa verujemo da ćete ovaj beg od „svakodnevnih“ dijeta dugo pamtiti.

U Irigu se od 1993. godine, svake godine, trećeg vikenda u septembru, organizuju „Pudarski dani”.
Ova manifestacija je posvećena pudaru – čuvaru vinograda, vinu i grožđu, razvoju vinogradarstva. Manifestacija traje tri dana, propraćena raznovrsnim zanimljivim dešavanjima kao što su: berba grožđa, pudarski fruštuk, izbor gospodara Pudarskih dana, defile fenjera od bundeva i maskenbal ulicama Iriga, dečija pijaca i prodajna izložba sremskih kolača, zložba likovnih i literarnih radova na temu grožđa, vina, pudara, razna takmičenja za izbor najboljeg vinograda, najboljeg vinskog podruma, najbolje rakije i vina, najtežeg grozda, najukusnijeg sremskog kolača kao i takmičenje u kuvanju pudarskog (pilećeg) paprikaša.
Manifestaciju prati i veoma bogat kulturno-umetnički program.

Cene kotizacija su 4.000 dinara za učesnike koji se ne takmiče u kuvanju paprikaša, odnosno 5.000 dinara za takmičare. Cenom kotizacije obuhvaćeni su: jedan sto i mesta za sedenje za osam osoba, 5 kg (bruto) očišćene i isečene ribe, promo majice „Somborskog kotlića“, drva za loženje i ložišno mesto.

Osim predviđenog takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša i prigodnih nagrada za one koji po oceni stručnog žirija budu najbolji, organizatori manifestacije će nagraditi i najlepše aranžirane stolove, kao i najveselija društva.
Ekipe učesnika treba sa sobom da ponesu: kotlić, lanac za kotlić, drva za potpalu, luk i začine, testo, hleb, piće, tanjire, escajg, sipaću kašiku, čaše, stolnjak i po želji dodatni aranžman za uređenje stola.

Sve dodatne informacije, zainteresovani mogu da dobiju u prostorijama Turističke Organizacije Grada Sombora, Trg Cara Lazara 1 (Grašalković palata), ili na telefon 025 / 434 350, svakog radnog dana od 08:00 – 15:00 časova.

Sredinom juna u predvečernjim satima, pred zalazak sunca, kada je cvetanje najizraženije
(između 17.00 i 20.00 časova), usred reke, uzvodno od izletišta na 150. rečnom kilometru
od šljunkare, pruža se prilika posetiocima da uživaju u jedinstvenom prirodnom fenomenu na šetališnoj stazi Tiski cvet na obali reke između rečne carinarnice i izletišta kod šljunkare
na izlazu iz Kanjiže.

Posetite Kanjižu, nemojte propustiti ovaj nezaboravni spektakl prirode, koji Vam pruža jedinstveni prirodni fenomen na svetu: cvetanje reke Tise.
Tiski cvet (Palingenia longicauda) više miliona godina očarava ljude svojim ritualom ljubavne igre, lepotom svog oblika i boja. Uživajte u ljubavnoj igri ovih divnih stvorenja jednoj od najlepših prirodnih pojava na svetu.
Nad površinom reke lete milioni žutih insekata, zaneseni ljubavnim žarom dočaravajući nastanak sveta. Nezaboravni doživljaj upotpunjuje šum njihovih svilenkastih krilca i odbljesak tonućeg sunca na vodenom ogledalu.
Suton dana im oduzima snagu koju su tokom tri duge godine akumulirali u tamnom koritu reke. U toku nekoliko sati možete prisustvovati esenciji mašte prirode uobličene u ovim
nežnim stvorenjima – jedino na ovom sićušnom delu zemaljske kugle.

Svakom gostu i putniku namerniku ljubazni domaćini iz Kanjiže rado će priuštiti zadovoljstvo zajedničkog užitka u ovom spektaklu prirode.

Sremska kulenijada, koja tradicionalno okuplja proizvođače najboljeg sremskog kulena,
posebno ostaje u sećanju posetilaca Erdevika.

Za ovogodišnju Sremsku kulenijadu stižu uzorci kulena u prirodnom i veštačkom omotaču,
koji će se pod šiframa registrovanih proizvođača i pojedinaca, takmičiti za najbolji kulen.
Komisija ocenjuje šest svojstava kulena – spoljni izgled, izgled preseka, konzistenciju i čvrstoću odreska, miris, ukus, boju i održivost boje, i na osnovu tih karakteristika u svakoj grupi proglašava najbolje.

Celom dužinom erdevičkog parka, na oko 100 tezgi, posetioci će moći da probaju: kulen, šunku, kobasice, raznovrsna vina, sireve, med, kolače i druge đakonije.

Bogat kulturno umetnički program Sremske kulenijade čine nastupi domaćih folklornih ansambala, a u večernjim satima planiran je “Koncert iznenađenja”.

Izlagači će predstaviti:
- Suvenire
- Proizvode domaće radinosti
- Umetničke zanate (kovano gvožđe, ikonopisanje…)
- Stare zanate (pinterski, kovački, sapundžijski…)

Koncept izložbe je takav da je učešće besplatno za sve izlagače uz pravo izlagača da na licu mesta i izrađuju svoje radove, kako bi posetioci videli kako neko delo nastaje!

Informacije : Turistička organizacija opštine Kikinda, telefon: 0230/ 26 300, 064 896 8079.