Nova Varoš

Poznata je po izuzetnoj prirodi, brojnim izvorištima pijaće vode, hidroenergiji i kvalitetnim šumama, proizvodnji mlečnih proizvoda, od kojih je najpoznatiji čuveni zlatarski sir.

Značajni potencijali postoje i u razvoju voćarstva, pčelarstva i preradi šumskih plodova. Poznata je i po uzgoju žitarice heljde, koja je, sa oznakom eko, vrlo tražena u svetu, a od koje se u ovom kraju spremaju različiti nacionalni specijaliteti.

Od znamenitosti u gradu izdvajaju se crkva Svete Trojice i džamija. Svakako treba posetiti manastir Dubnicu u Božetićima i etno selo Štitkovo iz doba Nemanjića.

Nad Novom Varoši izdiže se planina Zlatar, sa najvišim vrhom Golo brdo, od 1627 metara.
Zlatar je smešten između Lima na Zapadu, Uvca na istoku, Bistrice na severu i Mileševske reke na jugu. Ova planina je neponovljivo bogatstvo ovog kraja. Na Zlataru svakako treba videti crkvu brvnaru u Radijevićima koju je podigao sveštenik Vasilije Purić, 1808. godine. Pod zaštitom je države kao spomenik od izuzetnog značaja.

Ljubiteljima speleologije dolazak u ovaj kraj takođe može biti vrlo zanimljiv. U tom smislu, ne sme se zaobići pećina Bukovik i Ušački pećinski sistem, kao najduži speleološki objekat u Srbiji. Zanimljivost ovog sistema je i u tome što se u neke pećine, koje se nalaze na prostoru Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, može ući direktno sa vode, čamcem.

Kanjon planinske reke Uvac nekada je bio dublji i impresivniji, ali su jezera stvorena ljudskom rukom ipak dala posebnu lepotu celom ambijentu.

Ovde postoje četiri jezera – Zlatarsko, Sjeničko, Radoinjsko i Potpećko, na kojima su podignute hidrocentrale “Uvac”, “Kokin brod”, “Bistrica” i “Potpeć”, a koja nude različite mogućnosti za odmor (kampovanje, plivanje, pecanje, vožnja čamcem, posmatranje ” nebeskog kralja”…).
Jedan deo klisure reke Uvac proglašen je prirodnim rezervatom jer je stanište zaštićenih reliktnih vrsta, beloglavog supa i pastrmke zlatovčice. Osnivanjem fonda za zaštitu ptica „Beloglavi sup” i otvaranjem hranilišta ovaj lešinar koji je u Srbiji bio pred izumiranjem sada vodi ugodan život. Žive i lete u parovima i ostaju verni jedno drugom do kraja života. Postoji i „bolnica” za supove, naročito mlade ptice koje umeju da padnu u reku i povrede se dok uče da lete.

U Kokinom Brodu, 11 kilometara severno od Nove Varoši ka Zlatiboru, podignuta je velika brana (jedna od najvećih u Evropi). Tako je, naime, i stvoreno Zlatarsko jezero, dugačko 30 kilometara, sa akumulacijom od preko 100 miliona kubnih metara vode.

INFO: TSC Zlatar, Karađorđeva 36, 31320 Nova Varoš tel: +381 (0)33 62 621; +381 (0)33 61 772

Prijepolje

Ovaj grad preseca dolina Lima. Staro Prijepolje razvilo se na dodiru reka Lima i Mileševke. Specifičnu klimu može da zahvali činjenici da je od mora, vazdušnom linijom, udaljeno 140 km, a od Panonske nizije 160 km.

Treba videti:
- Manastir Mileševa je slavna zadužbina kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. u pitomoj dolini, pet kilometara uzvodno od ušća Mileševke. Zahvaljujući tome što se u njemu nalaze izuzetne freske, kao što je freska “Beli anđeo”,

i što se tu dugi niz godina nalazio grob Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, manastir Mileševa ima izuzetan ugled. U njemu se 1377. godine krunisao i bosanski ban Tvrtko.
Pored Mileševe, značajni su manastiri Kumanica, Mili i Davidovica.
- selo Hisardžik, sa starom kamenom džamijom i ostacima tvrđave iz 13. veka,
- Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na planini Jadovnik.
Ova planina neveselog imena u sebi krije brojne zanimljivosti: vodopadi, netaknuta priroda, stoletne bukve, stare vodenice i izvrsna hrana samo su neki od razloga da odvojite nekoliko dana i posvetite ih istraživanju ovog skrivenog kutka naše zemlje.

Padine Jadovnika prošarane su brojnim planinarskim stazama različitih nagiba i dužina, tako da lako možete pronaći šetnju skrojenu prema svojoj vlastitoj kondiciji, potrebama i interesovanjima
- Kanjon reke Mileševke za one avanturistički nastrojene, kao i mogućnost splavarenja Limom.

Po preporuci lokalne turističke organizacije obavezno treba posetiti neko od brojnih seoskih domaćinstava koja su nadaleko poznata po svojoj gostoprimljivosti, ali i prisustvovati brojnim manifestacijama kao što su “Limski darovi”, “Petrovac na Limu”, “Limska regata”…

INFO: TO Prijepolje, Trg Bratstva jedinstva 1, 31300 Prijepolje; tel: +381 (33) 710 540; +381 (33) 710 140

Istorija salaša u Vojvodini je duga više od 300 godina. U početku su ih podizali stočari, kasnije i zemljoradnici. Čitave porodice su se na njima rađale, živele i umirale. Među njima je bilo i onih koji ih nikada nisu napuštali. Znali su jedino za zemlju, nebo i salaš.
A onda je stiglo novo doba. Starije generacije već odavno oru neke nebeske njive, a ove nove uglavnom koriste blagodeti savremene civilizacije. Putovanje do oranica je toliko skraćeno, da se izgubila svrha ovih starih naseobina.

Da priču o salašima i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude Vojvodine. Uporedo sa tim, raste interesovanje i za stare dvorce i još starije salaše. Zato se mnogi obnavljaju i otvaraju za posetioce i obogaćuju novim sadržajima.
Gosti, kojih je sve više, ovde mogu da osete dah prohujalih vremena, da saznaju kako se nekad radilo, nadalo, snevalo i volelo.

Tamo se i danas pijucka rakija i vino, peva, jede riblja čorba i pileći paprikaš, jašu konji, peca se i lovi. I ručni radovi se mogu naučiti, i zimnica spremiti, i recepti zaboravljenih jela prepisati.
Jedino što vam, svakako, neće faliti je gradska vreva, telefoni, tosteri i mikseri.

IRIG
Etno zbirka Srema i Vojvodine

Perkov salaš sadrži bogatu etnu zbirku u kojoj svako od nas, odakle god da potiče, može naći nešto što će ga podsetiti na baku, deku, detinjstvo… Bilo da je to heklani stoljnjak, ručno rađena posteljina, stara džezva, jastučnica, stolica ili pegla…. Salaš se smestio u Irigu, na oko 65 kilometara od Beograda. Osim što je sačuvao izgled s početka prošloga veka, ovaj salaš ima i gostoljubive domaćine kao i velik izbor tradicionalnih jela. Gostima se preporučuje da posete manastire Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Grgeteg i Krušedol, banju Vrdnik i prelepe Sremske Karlovce.
Posetioci Perkovog salaša mogu da voze bicikl, planinare Fruškom gorom, posmatraju ptice ili idu u lov.

KOVIN
Odmor uz “malo” slanine, džigernjače i salčića

Na jugu Banata, između Dunava i Deliblatske peščare, smestio se Kovin. Poznat je po lovištima, arheološkim nalazištima, ali i po bogatoj turističkoj ponudi.
Selo Skorenovac, na 46 kilometara od Beograda, iznedrilo je nekoliko domaćinstava u kojima se svesrdno trude da gosti budu srećni, zadovoljni i što je najvažnije – siti! Naime, gosti će probati domaću slaninu, kobasice, džigernjače, salčiće, “čupave kolače”… Domaćinstva Uzon, Koršoš, Kovač i Mabruš imaju po tri dvokrevetne sobe. Osim standardne usluge, nude i vožnju kočijama, biciklom, pecanje, plivanje…

NOVI SAD
Lepo i skupo

U okolini Novog Sada svoje mesto je našlo nekoliko prelepih salaša koji su “sve skockali” da bi se u njima gost osvežio i “napunio baterije”. Stariji kažu da je u okolini vojvođanske prestonice nekada bilo i više od 500 salaša, ali ih danas ima jedva stotinak. Većina salaša se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno opšiveni trskom, a podovi i zidovi su građeni od cigle pečene u specijalnom kalupu – tek da bi sve izgledalo kao pre nekoliko vekova.
Danas su najpoznatiji i najpopularniji Salaš 84, Salaš 137 i Cvejin salaš. Vlasnici Salaša 137 svoju ponudu gostima predstavlja ovako: odmarajte se u sobama u altdojč stilu, vozite se kočijama, pohađajte školu jahanja, vozite se saonicama ili sulkama… Salaš može da ugosti više od 30 osoba u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
Malo luksuzniji i moderniji – Salaš 84, smestio se na oko 90 kilometara od Beograda, odnosno desetak kilometara od Novog Sada, kada se krene u pravcu Zrenjanina.

Hrana se sprema po tradicionalnim, jedinstvenim receptima i u originalnim pećima. Niko se, kažu, nije požalio na domaću vojvođansku kuhinju. Hvale se i da Salaš ima istorijsku vrednost, jer je u blizini i vila Mileve Marić, supruge poznatog naučnika. Zajedno sa mužem Albertom Ajnštajnom je ovde često boravila i naučne probleme rešavala. Gosti provode vreme pored malog jezera sa lubudovima, a često naiđu i drugi “gosti” – fazani, zečevi, srne…
Domaćini organizuju posetu jezeru Crni Vir, na kome je napravljeno 18 mesta za pecanje, crkve u Gospođincima gde se čuva barjak sa imenima dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, crkve u Čurugu, koja ima tri tornja sa zvonom teškim tri tone i ikonostasom urađenim od belog mermera, kao i obilazak žabaljske pravoslavne crkve sa ikonostasom napravljenim od šarenog kamenja.
U ponudi je i degustacija vina karlovačkih vinograda koja su bila na vinskoj karti broda Titanik, kao i poseta Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi, Zrenjaninu i dvorcu Kaštel.

U selu Begeč, na 97. kilometru od Beograda prema Subotici, smestio se Salaš Cveja.

I danas se u njegovom dvorištu može videti stub iz rimskog perioda, i hrast – star nešto više od jednog veka. Gosti mogu da love, pecaju, posete ribnjak, čarde “Kod Braše” i “Dunavac”, kao i da se voze skelom. Prednost ili mana ovog salaša je što ima samo jednu jednokrevetnu i dve dvokrevetne sobe.

SENTA
Voće se može jesti, ali i piti

Kada dođete u rodno mesto Stevana Sremca, sigurno je da ćete dobro provesti.
Poseta kuće u kojoj je rođen proslavljeni pisac se nekako podrazumeva, ali i ako niste ljubitelji pisane reči, utehu ćete pronaći u dobrom vinu. Gosti pansiona Kraljica voća, od Beograda udaljen oko 170 kilometara, svakako će uživati u vinogradima i plantažama kajsija.

Svežih kajsija sada, naravno, nema, ali dobre kajsijevače ima vazda.
Posetioci će ploviti i Tisom, sakupljati lekovito bilje, brati voće ili povrće, a tokom večeri će uz dobro piće probati i sve poznate bačke recepte.

SOMBOR
“Barokna” varoš – melem za posetioce

Lovcima dobro poznata Monoštorska šuma, kao i lovište Kozara privlače sve više turista.
Na oko 200 kilometara od Beograda, u Bačkom Monoštoru nadomak Sombora, smestilo se domaćinstvo Šomođvarac. Osim čistog vazduha, goste očekuje i šokačka kuhinja, a uz nju, kažu, najbolje „ide“ jabukovača ili kruškovača.
Tri kilometra od Sombora se možete odmoriti na još jednom salašu.
Dvorište Dida Hornjakovog salaša se prostire na 1,5 hektara, a osim brojnih zgrada seoskog gazdinstva, gosti mogu pogledati i autentičnu bunjevačku sobu sa rukotvorinama starim više vekova.

SUBOTICA
U društvu nojeva i tamburaša

Poznata po Palićkom i Ludoškom jezeru, po subotičko-horgoškoj peščari, po farmama nojeva, podrumima vina, galerijama, čardama, izletištima i prirodnim lepotama – Subotica se sve više hvali i etno salašima.

Jedan od najposećenijih je Cvetni salaš. To je tipična stara vojvođanska kuća u kojoj se spremaju ukusna tradicionalna jela. Gosti se voze fijakerom, pecaju i jašu u prelepoj, netaknutoj prirodi, a zimi se voze sankama sa upregnutim konjima. Gostima se nudi desetak soba, ali i moderne ”sitnice” koje i te kako znaju da ulepšaju odmor. Tu su saune, teretane, kozmetički salon i mnogo toga drugog. Gosti leti uživaju na otvorenom bazenu, terenima za fudbal, basket ili odbojku na pesku, a često se organizuju i vožnje biciklom ili pešačke ture oko Palićkog jezera.

Sem Cvetnog salaša, gosti sve češće posećuju i restoran “Majkin salaš”, nadaleko poznat po piti krompirači, telećem perkeltu sa domaćim testom i sirom, pevčijem paprikašu sa knedlama, salašarskom pasulju, ovčijem paprikašu sa kupusom, svinjskim papcima, pečenoj patki ili pravoj ribljoj čorbi. Nabrajanje, očigledno, dugo traje, ali kako zanemariti i štrudle, gomboce, kompote, orasnice i ostale poslastice. Sve ovo, po pravilu, prati i izvrsna muzika bačkih tamburaša, pa verujemo da ćete ovaj beg od „svakodnevnih“ dijeta dugo pamtiti.

Autentičan ambijent, gastronomski specijaliteti, izleti, udoban smeštaj…
Sve to nudi „Dida Hornjikov salaš“, nadomak Sombora

“Dida Hornjikov salaš”, u neposrednoj blizini Sombora, godinama je pravo mesto za odmor i uživanje.

Ovaj salaš, koji je Turistička organizacija Sombora uvrstila u svoju ponudu, je klasičan primer seoskog graditeljstva na području panonske nizije između 19. i 20. veka. U njemu se gost oseća kao u neobičnom vremeplovu, a specijaliteti koji se iznose na trpezu ostavljaju “bez daha”,
ali bukvalno…
Cilj vlasnika salaša je da se očuva tradicionalna arhitektura i kultura naroda koji su živeli na salašima i salašarskim naseljima, da se populariše zdrav način života i tradicionalni način ishrane. U svom sastavu salaš ima i postavku originalne bunjevačke sobe sa predmetima starim i više od jednog veka.

Za nezaboravne trenutke goste na salašu uvek čeka poneko iznenađenje. Biće dočekani na kapiji sa domaćom rakijom i likerom od drenjina. Ako se dolazi grupno i organizovano, biće tu i tamburaša i dobre pesme.
Da bi doživljaj bio potpun, posetiocima su na raspolaganju sve đakonije koje se u ovom kraju spremaju. Nezaobilazna je žuta supa od morke sa flekicama i knedlama od džigerice, meso iz supe, pirinač sa dinstanim želucima. Uz sve to i tri vrste sosa: od višanja, paradajza i mirođije. Posle toga faširano meso, zatim pohovano belo pileće meso, restovani krompir i salata.
Kako se ovde poštuje red, gostima je potom na “raspolaganju” gibanica sa makom, orasima, višnjama, bundevom.

Domaćini kažu da su, ako im se gosti blagovremeno najave, uvek spremni da ponude i razne čorbe, pasulj sa kobasicom, kiflice, krofne sa pekmezom, razne sitne kolače: gurabije, medenjake, vanilice, pitu sa sirom, jabukama…

Al se nekad dobro jelo…

INFO

Salaš se nalazi u neposrednoj blizini Sombora. Udaljen samo 1,5 kilometar od kružnog puta Jug 3 na starom sivačkom putu, u salašarskom naselju Gradina.

REZERVIŠITE VAŠE MESTO

Na poziv slovenačke grupacije “Sava hotels & resorts“, naša ekipa nedavno je imala priliku da se upozna sa organizacijom banjskog turizma u Sloveniji i evo šta je zabeležila.

Lekovita vrela podarila su Banovcima termo mineralnu vodu, koja blagotvorno deluje na ljudski organizam, prijatno opušta i poklanja zdravlje. Smeštena usred netaknute prirode, u selu sa svega nekoliko stotina stanovnika nedaleko od mesta Ljutomer, poznatom po konjičkim trkama čak i u staroj Jugoslaviji, pruža posetiocima zaista jedinstveni osećaj života sa prirodom.

Mirne i ljubazne terme

Hotel i hotelsko naselje »Zeleni gaj« te kamp »Sončni gaj« s klasičnim i nudističkim delom nude mogućnosti za prijatan odmor u mirnom okruženju. Ono što je za nas nespojivo, za njih svakako nije. Bez obzira na veličinu mesta, uz pomoć jedne velike grupacije, kao što je grupacija Sava napravljena je moderna banja u kojoj su ljubaznost, mir i tišina osnovne odlike. Hotelski kompleks, nedavno renoviran, koji se sastoji od hotela i hotelskog naselja “Zeleni gaj” odiše toplinom koju stvaraju svi zaposleni u ovoj ustanovi. Posebnu toplinu daju mnogobrojni detalji urađeni od drveta ili od slame. Sa svih strana “vrebaju” vas veverice, ježevi i ostale životinjice koje su ljudske ruke od drveta ili slame mogle da naprave. Kamp sa klasičnim i nudističkim delom ušuškan između krošnji drveća odaje utisak posebnog mira i tišine. Posebnost Termi je takođe i u tradiciji animacijskih programa, namenjenih isključivo porodicama sa malom decom (banovski gusari, veštice i vitezovi). Stariji gosti će moći da u mnogobrojnim sadržajima pronađu nešto za sebe.

Uhvaćeno zdravlje

Možete se kupati u četiri otvorena bazena (bazen sa termalnom vodom, bazen za plivanje sa običnom vodom, bazen sa toboganom i dečji bazen), kao i jednom zatvorenom. U kampu za nudiste se takođe nalazi bazen sa termalnom vodom. Voda posebno pogoduje ljudima koji imaju probleme sa bolestima kostiju, zglobova i mišića, kao i postoperativnim stanjima na području ortopedije, traumatologije i reumatologije. Takođe, za sve ljubitelje aktivnog odmora, pored bazena, sportsko-rekreativna ponuda u Banovcima sadrži i tenis, stoni tenis, planinarenje, jutarnju gimnastiku i šetnje. Možete iznajmiti bicikle, a zanimljive biciklističke staze će vas odvesti u netaknutu prirodu, idilična sela i brojna vinogorja. U okolini se nalaze i brojna izletnička mesta kao što su na primer: Put vina Jeruzalem sa vinskim podrumima i odličnim vinima, Babičev mlin u Veržeju na reci Muri, pčelarski muzej na Krapju i grad Ljutomer sa starim gradskim jezgrom.

Svet sauna

U kompleksu sauna, koje su napravljene po uzoru na seosku okolinu, možete se takođe relaksirati i naći svoj mir. Same saune imaju imena iz Prleškog područja, kao što su Protrol (ekstremna finska sauna) – napravljena od drveta aljaske jele, Crna Kuhja (normalna finska sauna) – napravljena od starih polukružnih debala sibirskog ariša, Zelhenca (opuštajuća finska sauna) – od drveta aljaske jele i Sopot – Turska sauna.

Gastronomija

U novom restoranu hotela gostima je na raspolaganju švedski sto za sva tri obroka kao i bogat bife sa raznim salatama, poslasticama i vegetarijanskom kuhinjom. U okviru restorana postoji i posebna prostorija za manje grupe i poslovne ručkove.

„Panonske terme“

Smeštene u ravnicama Panonske nizije, Podravlja i Pomuravlja, okružene vinorodnim brežuljcima Goričkih i Slovenskih gorica, oduvek su ljude terale na skladan život sa prirodom. Ljudi su od prirode uzimali samo ono što im je trebalo, a priroda je znala da ih na adekvatan način nagradi. Nagradila ih je Termama! Kako svaka od banja nije mogla da samostalno nastupa i da pokriva svoje troškove, odlučili su da se udruže i da nastupaju zajednički na drugim tržištima. Tako je stvoreno preduzeće „Panonske terme“. U Panonskim termama je udruženo pet termi koje su deo grupacije “Sava hotels & resorts“: Terme 3000 Moravske Toplice sa jedinstvenom crnom termalnom vodom i specifičnim lekovitim svojstvima, Terme Radenci sa tradicijom dužom od 120 godina i nadaleko poznatim izvorom vode Radenska – tri srca. Tu su i terme Lendava sa lekovitom vodom koja posebno dobro deluje na kožu, kao i najmlađe ali i najmodernije terme Ptuj. Poslednje, koje su nama bile posebno interesantne su Terme Banovci. To je možda recept uspeha i za naše banje koje imaju slabiji marketinški nastup na tržištu.

Važne informacije

Za Sloveniju vam nije potrebna viza ukoliko posedujete novi biometrijski pasoš, a u slučaju da putujete sa starim pasošem potrebno je da izvadite vizu koja košta 35 evra. Ukoliko se na put odlučite da idete kolima, pored redovnih troškova goriva, platićete i putarinu u iznosu od dvadeset evra u jednom smeru. Najbolje je da idete autoputem Beograd – Zagreb – Varaždin – prelaz Pobrežje i dalje prema Ljutomeru odnosno Banovcima. U terme možete stići i avionom stim što se transfer od aerodroma do termi posebno naplaćuje i ne ulazi u cenu koštanja aranžmana. Udaljenost terme Banovci od međunarodnog aerodroma Ljubljana je 190 kilometara, a od aerodroma Zagreb 140 kilometara.

Fotografije

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

Domaćinstvo Veselina Čolovića – Bogdanica

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Boška Mijailovića – Gojna Gora

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Slobodana Jevtovića – Leušići

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Radosava Žižovića – Leušići

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Gordane Milošević – Klatičevo

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Milene Veljić – Klatičevo

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Ljubinka Damljanovića – Koštunići

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Slobodana Baralića – Majdan

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Domaćinstvo Dragana Paunovića – Brđani

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Vila Milica – Trudelj

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Milivoje Marković – Rudnik

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Zamak beloglavih supova

Poseta kanjonu reke Uvac sa više prelepih jezera i pećina, stoletnim šumama i retkim biljkama i životinjama predstavlja nezaboravno iskustvo koje se nigde drugde ne može doživeti.

Specijalni rezervat prirode “Uvac”, prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije, nalazi se na samom jugozapadu Srbije, na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš. Ovaj rezervat netaknute prirode, u svojim nedrima odgaja i hrani različite vrste životinja i biljaka. Jedinstvenost područja čini prisustvo veoma retke i malobrojne vrste lešinara – beloglavog supa, koji se gnezdi u pojedinim delovima klisure, na stenama, potkapinama i pećinama iznad vode.

Saradnja prirode i čoveka

Pre oko četiri decenije u kanjonu, koji je vekovima dubio Uvac na svom 115 kilometara dugom putu od Peštera do Limske doline, formirane su tri hidroakumulacije – Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Nekada je proizvodnja struje iz ovih akumulacija predstavljala 65 % ukupne proizvodnje u Srbiji. Gradnjom velikih sistema u Srbiji značaj hidroelektrana je umanjen, ali je Uvac zbog svojih prirodnih i geografskih vrednosti ostao i dalje važan u sistemu srpskih elektrana. Mada je izgradnjom tri veštačka jezera potopljen deo kanjona, čime je čitav predeo dobio novi izgled, klisura reke Uvac je i dalje živopisna, a pred njenom lepotom dah zastaje i onima koji su se po belom svetu nagledali raznih čuda prirode. Danas, živopisnim kanjonom Uvca u blizini Nove Varoši, peške i čamcima, prolaze brojni zaljubljenici u prirodu i retku vrstu orla lešinara – beloglavog supa, kojeg zbog raspona krila od oko 2,8 metara i zadivljujućeg leta sa pravom zovu i nebeski kralj.

Kralj visina sa grba Nemanjića

Beloglavi sup je po mnogo čemu jedinstvena ptica. Jedna je od četiri vrste lešinara koje naseljavaju Evropu ali i jedina sa staništem u Srbiji. Živi jako dugo, oko pedeset godina. Sa težinom do 15 kilograma i rasponom krila od oko tri metra izgleda zaista moćno i predstavlja pravu atrakciju u vazduhu. Zbog svoje lepote i moćnog izgleda, ali i načina života često su je nazivali i “mitskom” pticom. Posmatrajući ga dok krstari nebom, čovek je vekovima pridavao značaj njegovom savršenom letu. Iz toga se rodilo verovanje kako sup može predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile događaje. I  među srednjovekovnom srpskom vlastelom, beloglavi sup je imao svoje mesto. Beloglavi sup sa dve glave se može prepoznati na grbu Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića, a najbolje očuvani grb beloglavog supa nalaze se na južnom zidu crkve Lazarice u Kruševcu. U prošlosti je sup bio rasprostranjen u celoj Srbiji, ali je nebrigom društva i smanjenjem stočnog fonda došao skoro do istrebljenja. Budući da se hrani pretežno mrtvim papkarima i drugim krupnim sisarima, beloglavi sup ima ulogu čistača prirode, a zahvaljujući svom specifičnom načinu ishrane, sprečava pojavu zaraza. Danas se može videti na svega tri lokaliteta u jugozapadnoj Srbiji – u kanjonima Trešnjice, Mileševke i Uvca. Ozbiljnije aktivnosti na zaštiti kolonije u kanjonu Uvca preduzete su pre tri decenije, zahvaljujući lokalnim meštanima i zaposlenima u rezervatu Uvac. Godišnje se u “restorane”, odnosno hranilišta za beloglave supove “servira” oko 50 tona klaničnog otpada i uginule stoke. Posle svega što se učinilo na njihovoj zaštiti, broj beloglavih supova se popeo sa sedam parova (koliko ih je bilo 1993. godine!) na današnjih trista jedinki. Ova kolonija beloglavih supova je danas najbrojnija na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi.

Priroda koja ostavlja bez daha

Reku koja nosi mnogobrojne tajne, osim zaljubljenika u ptice, sve češće posećuju i mnogobrojni turisti. Vožnja čamcem kroz meandre Reke Uvac je nešto što se dugo pamti. Bistra voda naoko pitomog Uvca krivuda zavojima koji više liče na lavirint iz koga nema izlaza nego na tok reke. Kameni zidovi klisure, koja je na pojedinim mestima toliko uska da se njom jedva može proći čamcem, pri dnu su beli, uglađeni vodom, a u visinama sivi i crni, prošarani rastinjem. Iz gnezda svijenih ispod okapina i kamenih streha, stotinak metara nad vodom, nalaze se gnezda beloglavih supova, koji su kanjon Uvca izabrale za jedno od svojih poslednjih staništa u ovom delu Evrope. Nakon tridesetak minuta vožnje čamcem, prelazi se vodom preko kamene ćuprije na Žvalama, odnosno ostataka nekadašnjeg Carskog druma od Dubrovnika do Carigrada. Obilaskom kanjona naićete i na jednu od pećina Ušačkog sistema – Ledenu Pećinu, u koju možete ući i sa kopna i sa vode. Lepota ove pećine je u njenim dvoranama sa velikim belim stubovima, prošaranim crvenkastim i plavičastim nijansama. Kada se popnete na jedan od brojnih vidikovaca, iz perspektive beloglavog supa možete posmatrati remek delo prirode – meandre reke Uvac.

Ono što sigurno izdvaja ovaj prirodni dragulj od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, nije promenio ništa ništa od svoje autentičnosti. Nećete videti višespratnice, velike vikendice. Ovde kuće još uvek odišu toplinom pravog seoskog doma, a u kućama se sprema hrana po receptima naših starih. Ipak, da bi utisak bio potpun, treba to doživeti…

Flora i fauna

Pored beloglavog supa ovde se mogu videti i druge ugrožene vrste ptica, kao što su suri orao i orao ribar, buljina, planinski puzgavac i veliki ronac. Na području klisure evidentirano je ukupno 216 biljnih i 400 vrsta ptica, a svoje stanište ovde su našli i medved, ris i vidra, kao i više vrsta endemskih insekata i slepih miševa koji se nalaze na Evropskoj crvenoj listi retkih i ugroženih vrsta faune. U meandrima reke obitava i mladica, vrsta plemenite ribe dovedena gotovo do istrebljenja ali je ovde našla svoj mir.

Šta još posetiti?

U obilazak kanjona Uvca može se krenuti sa brana Uvačkog i Zlatarskog jezera na Rastokama i u Kokinom Brodu, udaljenih oko desetak kilometara od Nove Varoši. Na obodima kanjona podignute su i dve crkve brvnare u selu Kućani i Radijevići sa ikonama neprocenjive vrednosti, a u selu Božetići je manastir Dubnica koji je nedavno obnovljen nakon tri veka provedena u ruševinama. Na oko 15 kilometara od brane na Rastokama, starim kiridžijskim puten za Ivanjicu, nalazi se i etno selo Štitkovo sa stambenim objektima od brvana, podignutim krajem 19. veka.

Hadžisup

Praćenjem beloglavih supova putem prstenova i krilnih markica utvrđeno je da mlade ptice sa Uvca odlaze i po 2.000 kilometara daleko od rodne kolonije. Najpoznatiji među njima je Hadžisup – 4, beloglavi sup koji se nastanio u Izraelu i koji je uz pomoć tamošnjih ornitologa „poslao” svoju fotografiju. Najveći broj supova odleće do Bugarske i Grčke, ali se posle ponovo vraćaju u svoju postojbinu. Zato se za njih kaže da caruju balkanskim nebom.

Ne propustite da probate: heljdopitu, paprike u pavlaci, goveđi pršut, slatko od šumskih jagoda i rakiju od divlje kruške.
REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

[Show as slideshow]

[View with PicLens]