Nova Varoš

Poznata je po izuzetnoj prirodi, brojnim izvorištima pijaće vode, hidroenergiji i kvalitetnim šumama, proizvodnji mlečnih proizvoda, od kojih je najpoznatiji čuveni zlatarski sir.

Značajni potencijali postoje i u razvoju voćarstva, pčelarstva i preradi šumskih plodova. Poznata je i po uzgoju žitarice heljde, koja je, sa oznakom eko, vrlo tražena u svetu, a od koje se u ovom kraju spremaju različiti nacionalni specijaliteti.

Od znamenitosti u gradu izdvajaju se crkva Svete Trojice i džamija. Svakako treba posetiti manastir Dubnicu u Božetićima i etno selo Štitkovo iz doba Nemanjića.

Nad Novom Varoši izdiže se planina Zlatar, sa najvišim vrhom Golo brdo, od 1627 metara.
Zlatar je smešten između Lima na Zapadu, Uvca na istoku, Bistrice na severu i Mileševske reke na jugu. Ova planina je neponovljivo bogatstvo ovog kraja. Na Zlataru svakako treba videti crkvu brvnaru u Radijevićima koju je podigao sveštenik Vasilije Purić, 1808. godine. Pod zaštitom je države kao spomenik od izuzetnog značaja.

Ljubiteljima speleologije dolazak u ovaj kraj takođe može biti vrlo zanimljiv. U tom smislu, ne sme se zaobići pećina Bukovik i Ušački pećinski sistem, kao najduži speleološki objekat u Srbiji. Zanimljivost ovog sistema je i u tome što se u neke pećine, koje se nalaze na prostoru Specijalnog rezervata prirode “Uvac”, može ući direktno sa vode, čamcem.

Kanjon planinske reke Uvac nekada je bio dublji i impresivniji, ali su jezera stvorena ljudskom rukom ipak dala posebnu lepotu celom ambijentu.

Ovde postoje četiri jezera – Zlatarsko, Sjeničko, Radoinjsko i Potpećko, na kojima su podignute hidrocentrale “Uvac”, “Kokin brod”, “Bistrica” i “Potpeć”, a koja nude različite mogućnosti za odmor (kampovanje, plivanje, pecanje, vožnja čamcem, posmatranje ” nebeskog kralja”…).
Jedan deo klisure reke Uvac proglašen je prirodnim rezervatom jer je stanište zaštićenih reliktnih vrsta, beloglavog supa i pastrmke zlatovčice. Osnivanjem fonda za zaštitu ptica „Beloglavi sup” i otvaranjem hranilišta ovaj lešinar koji je u Srbiji bio pred izumiranjem sada vodi ugodan život. Žive i lete u parovima i ostaju verni jedno drugom do kraja života. Postoji i „bolnica” za supove, naročito mlade ptice koje umeju da padnu u reku i povrede se dok uče da lete.

U Kokinom Brodu, 11 kilometara severno od Nove Varoši ka Zlatiboru, podignuta je velika brana (jedna od najvećih u Evropi). Tako je, naime, i stvoreno Zlatarsko jezero, dugačko 30 kilometara, sa akumulacijom od preko 100 miliona kubnih metara vode.

INFO: TSC Zlatar, Karađorđeva 36, 31320 Nova Varoš tel: +381 (0)33 62 621; +381 (0)33 61 772

Prijepolje

Ovaj grad preseca dolina Lima. Staro Prijepolje razvilo se na dodiru reka Lima i Mileševke. Specifičnu klimu može da zahvali činjenici da je od mora, vazdušnom linijom, udaljeno 140 km, a od Panonske nizije 160 km.

Treba videti:
- Manastir Mileševa je slavna zadužbina kralja Vladislava, koji je utemeljen 1234. u pitomoj dolini, pet kilometara uzvodno od ušća Mileševke. Zahvaljujući tome što se u njemu nalaze izuzetne freske, kao što je freska “Beli anđeo”,

i što se tu dugi niz godina nalazio grob Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, manastir Mileševa ima izuzetan ugled. U njemu se 1377. godine krunisao i bosanski ban Tvrtko.
Pored Mileševe, značajni su manastiri Kumanica, Mili i Davidovica.
- selo Hisardžik, sa starom kamenom džamijom i ostacima tvrđave iz 13. veka,
- Sopotnica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, nedaleko od Prijepolja, na planini Jadovnik.
Ova planina neveselog imena u sebi krije brojne zanimljivosti: vodopadi, netaknuta priroda, stoletne bukve, stare vodenice i izvrsna hrana samo su neki od razloga da odvojite nekoliko dana i posvetite ih istraživanju ovog skrivenog kutka naše zemlje.

Padine Jadovnika prošarane su brojnim planinarskim stazama različitih nagiba i dužina, tako da lako možete pronaći šetnju skrojenu prema svojoj vlastitoj kondiciji, potrebama i interesovanjima
- Kanjon reke Mileševke za one avanturistički nastrojene, kao i mogućnost splavarenja Limom.

Po preporuci lokalne turističke organizacije obavezno treba posetiti neko od brojnih seoskih domaćinstava koja su nadaleko poznata po svojoj gostoprimljivosti, ali i prisustvovati brojnim manifestacijama kao što su “Limski darovi”, “Petrovac na Limu”, “Limska regata”…

INFO: TO Prijepolje, Trg Bratstva jedinstva 1, 31300 Prijepolje; tel: +381 (33) 710 540; +381 (33) 710 140

I za kraj možda i najzanimljiviji…

Hotel Sacher je jedan od najpoznatijih hotela u Beču i nalazi se tik pokraj opere.
Osnovao ga je Eduard Sacher 1869. godine, sin izumitelja istoimene torte. Hotel se može pohvaliti sa 5 zvezdica, a svakako odiše elegancijom i luksuzom. Gospodin Sacher je potvrdio da prodaja čuvene čokoladne torte punjene kajsijama i pregršt suvenira koje nude, predstavlja trećinu prihoda od hotela. U prefinjenom ambijentu Cafe Sacher možete osetiti atmosferu prelepog Beča, koji je savršeno mesto za romantične večere uz svetlost sveća.

*www.trivago.rs
TRIVAGO je najveći hotelski pretraživač i izvor informacija na svetu. Svakog meseca 45 miliona korisnika daje poverenje trivagu u svojstvu svog početnog mesta za traženje putničkih informacija. Trivago pomaže korisnicima da nađu svoj idealan hotel i da ga rezervišu po najmanjoj mogućoj ceni tako što omogućuje upoređivanje cena sa više od 200 sajtova za rezervaciju.
Želimo da vam omogućimo da za vaš novac doživite najbolje moguće putničko iskustvo.

U gradu ljubavi, Parizu, samo nekoliko minuta od Ajfelovog tornja i elisejskih poljana leži Cadran Hotel. Namešten u dinamičnom i šarenom stilu hotel nudi predah od svakodnevnog života u Parizu. Glavna atrakcija je nesumnjivo šank, koji ima više od 30 različitih vrsta čokolade; jabuka iskušenja, biber, đumbir, karamela, kafa i još mnogo toga. Iznenadite sebe i voljenu osobu i probajte magični koktel napravljen iz kakaa, vanile i čilija.

U mestu čokolade, Peruđi, nalazi se Etruscan Chocohotel, jedan od retkih hotela u svetu koji je u potpunosti posvećen ovoj ukusnoj poslastici. Celokupan dizajn, sa akcentom na detaljima, ističe prisustvo čokolada, od lampe oblivene istom do jastuka u obliku prsta. Glavna atrakcija hotela je takozvani “Choco Sweet Suite” i restoran “Buonenuove”, gde služe tradicionalnu umbrijsku kuhinju, uz pregršt izazovnih svežih sastojaka koji su dizajnirani sve od predjela, pa do deserta.

*www.trivago.rs
TRIVAGO je najveći hotelski pretraživač i izvor informacija na svetu. Svakog meseca 45 miliona korisnika daje poverenje trivagu u svojstvu svog početnog mesta za traženje putničkih informacija. Trivago pomaže korisnicima da nađu svoj idealan hotel i da ga rezervišu po najmanjoj mogućoj ceni tako što omogućuje upoređivanje cena sa više od 200 sajtova za rezervaciju.
Želimo da vam omogućimo da za vaš novac doživite najbolje moguće putničko iskustvo.

U narednim danima predstavićemo Vam pet hotela u kojima možete uživati masaže sa čokoladom, odsesti u “Choco Sweet Suite” ili možda gustirati ukusne čokoladne bombone u hotelu.

“Rosas & Xocolate” je grandiozno zdanje roza boje, koja se nalazi u Meridi, Meksiku. Hotel pruža elegantne enterijere, i nudi krasne detalje: od poda koji je prekriven keramičkim pločicama do kreveta sa veličanstvenim baldahinom, koji je napravljen od tamnog drveta.
Specijalitet hotela je čokoladna terapija, koja koristi svojstva svoga semena u cilju postizanja fizičkog i mentalnog blagostanja. Tokom ovom čarobnog rituala, koji je obložen sa smesom od kakaa, doživećete jedan sat kompletne ekstaze.

The Chocolate Boutique Hotel Bornmut, Velika Britanija, se sastoji od 15 soba, sa čokoladnim temama. Uz desert i šampanjac, koji će vas dočekati u sobi, osetićete se razmaženo i voljeno.
Ako se odlučite da ostanete u ovom hotelu, možete da izaberete različite pakete koji su specijalno dizajnirani za Dan zaljubljenih. To će vam omogućiti da naučite nešto više o istoriji čokolade i proizvodnom procesu, ili pak učestvujete u lekciji o tome kako da napravite ukusne čokoladne kuglice sa svežim sastojcima.

*www.trivago.rs
TRIVAGO je najveći hotelski pretraživač i izvor informacija na svetu. Svakog meseca 45 miliona korisnika daje poverenje trivagu u svojstvu svog početnog mesta za traženje putničkih informacija. Trivago pomaže korisnicima da nađu svoj idealan hotel i da ga rezervišu po najmanjoj mogućoj ceni tako što omogućuje upoređivanje cena sa više od 200 sajtova za rezervaciju.
Želimo da vam omogućimo da za vaš novac doživite najbolje moguće putničko iskustvo.

“Drži nebo kao soha”
Upravo je ovim rečima Vuk Karadžić opisao svoju iznenađenost visinom Durmitora. Verovatno nije ni pretpostavio da se pred njim nalazi više od pedeset vrhova, čija visina premašuje dve hiljade metara. Ima li većeg izazova za ljubitelje šetnje ka nebu?

O Durmitoru smo štošta znali i pre nego što smo ka njemu krenuli. Nacionalnim parkom je proglašen 1952. godine, da bi se početkom osamdesetih našao i na listi svetske kulturne i prirodne baštine pod starateljstvom Ujedinjenih nacija. UNESKO je i reku Taru uvrstio u ekološke rezervate biosfere, ali je manje poznato da je Durmitor jedna od najstarijih zaštićenih područja u Crnoj Gori.
Naime, pre više od sto godina, još u vreme kralja Nikole, Crno jezero je proglašeno Kraljevim zabranom.
Ovaj planinski masiv, dugačak oko 50, a širok oko 20 kilometara, teritorijalno pripada opštinama Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik i Mojkovac, ali ono što zaista vredi videti su njegove prirodne granice. Naime, sa svih strana je okružen brojnim kanjonima, kroz koje protiču verovatno najlepše reke Evrope. Tu je Komarnica, iz čijih voda nešto dalje nastaje Piva, zatim kanjoni Pive i Tare iz kojih se rađa Drina, a tu su i Sušica i Draga, i ko zna koliko još tokova koji pristižu odnekud sa visina.
Iz Beograda se može redovnom autobuskom linijom, ali je polazak u ranim jutarnjim satima. Krenuli smo nešto iza ponoći, pa smo u Žabljak stigli posle osam sati vožnje.
Za pohod se pripremamo ispred kancelarije Turističkog biroa – tu se presvlačimo i ostavljamo višak stvari. Srećom te su domaćini poranili, jer bi smo na Durmitor, verovatno, morali da ponesemo i ono što tamo nikom nije trebalo. Posle nekoliko kišnih dana dočekalo nas je sunce i slab vetar, poznavaoci kažu da je to idealno vreme da se pođe uz planinu. Krenuli smo asfaltiranom stazom od Žabljaka i ubrzo stigli do prve „dileme“. Ako skrenemo ka Ivan dolu, znatno bismo skratili put, ali se ipak odlučujemo da najpre obiđemo Crno jezero.

Reč je, zapravo, o dva jezera kojima su, valjda zato, data i dva imena – Veliko i Malo jezero. Gledajući ih zajedno, primećujemo da liče na broj „osam“, a povezana su prečagom preko koje se, za visokog vodostaja, obrušavaju slapovi. Voda u jezera stiže Mlinskim potokom, a iz njega ističe u Žabljačku reku, koja nešto dalje ponire i negde daleko uranja u Drinu. Ne proveravamo temperaturu vode, ali kažu da ponekad usred leta može da dostigne i „neverovatnih“ 18 stepeni. Obala je strma i stenovita, voda zelenkasta, a providnost je najveća na sredini – upravo tamo gde je najdublja.
Oko jezera vijuga pešačka staza duga oko četiri kilometra, a posetiocima se nude i konji za jahanje ili čamci za „krstarenje“ jezerom. Naravno, u ovo doba godine o tome i ne razmišljamo, već hrabro nastavljamo ka vrhu. Pešačimo pored bistrog Mlinskog potoka, koji spaja Crno jezero i Zminje, a kome geografski pojmovi nisu baš jasni, treba reći da se sve to nalazi pod Crvenom gredom.
Potok je tu i tamo premošćen balvanima, ali su dosta oštećeni i zimi zaleđeni, pa treba biti veoma pažljiv.

U brojnim brošurama o Durmitoru možete pročitati da posebnu vrednost Nacionalnog parka predstavljaju šume crnog bora na lokalitetu Crna poda. Ali nijedna priča ne može da dočara ono što oko vidi! Stabla visoka i do pedeset metara odolevaju vremenu skoro četiri veka. Tu su i pašnjaci i livade, skijaški tereni, sela i katuni, uređene staze i putokazi, brojni vidikovci, i bogat biljni svet sa 1.500 vrsta i 130 vrsta raznih ptica. Među njima, a ko bi drugi, caruju orlovi! Nismo ih videli, ali, iskreno, nismo ni želeli. Umesto njih, pogled upiremo ka brojnim ledničkim jezerima. Ima ih sedamnaest, a na njihovoj mirnoj pučini se ogledaju jele i smrče, okolni vrhovi i radoznale zverčice.

Planirali smo da stignemo do Lokvica, i da tu podignemo šatore i prespavamo. Primećujemo da snega ima znatno više nego prošle godine u isto vreme, ali su staze, srećom, utabane, pa je sve lakše. Do cilja stižemo posle četiri i po sata, a tamo nas već čeka grupa planinara sa Pala. Svako ko je ikada zimi tumarao planinom, zna kakvu radost donosi vatra. U katunu Vuka Kovačevića, na dobro ugrejanom šporetu se u loncu topi sneg – treba nam vode. U blizini je, doduše, i izvor, ali do njega i ne pokušavamo da dođemo. Namet je debeo barem deset metara.

Odmor u katunu nam svakako prija, ali nas mame okolni visovi. Ispod markantnog vrha Međed je vrelo Čelina – za nas je predalek. Oko pet popodne krećemo na Čvorov bogaz, sa čijeg vrha se pogled pruža u nedogled. Jedan od trista speleoloških objekata, Ledena pećina, nalazi se na visini većoj od dve hiljade metara, a iznad nje se ponosno „šepuri“ Obla glava. Na njenom se vrhu i leti mogu videti zaleđene figure, ali je sada sasvim nedostupna, jer je ulaz zatrpan snegom.
Koga je umorio težak strmi uspon, u povratku se dobro „odmorio“ klizanjem po snegu. U bazu stižemo mokri i umorni, ali zadovoljni što sve teče po planu. Posle romantične večere uz sveće, pakujemo opremu za sutrašnji pohod na Bobotov kuk i rano odlazimo na spavanje. Ne znam o čemu razmišljaju moji saputnici, ali verujem da je svima pred očima najviši vrh koji treba osvojiti.
Uranili smo, ali sivi oblaci na horizontu nam donose strepnju. Ipak krećemo, i posle četiri sata hoda moramo da zastanemo. Treba postaviti snežne klinove, kako bi uspon uz pomoć užeta bio lakši. Kažu da se sa ovog mesta pruža predivan pogled. Od magle, nažalost, ne vidimo ni prst pred okom. Vremenske (ne)prilike su takve da na kraju moramo da odustanemo. To nam svima teško pada, ali moramo priznati da je razumno. S druge strane, kolege sa Pala nam „plastično“ objašnjava narodnu izreku – „Preko preče, naokolo bliže“! Grupa od pet planinara, koristeći stazu sa druge strane, veoma brzo stiže na sam vrh.

Posle osam sati smrzavanja, opet smo „u društvu“ vatre iz šporeta. Vraća nam se raspoloženje ali i želja da sutradan budemo uspešniji. Krećemo sat ranije nego juče. Kiša i jak vetar ponovo brane vrh, ali ovoga puta smo pametniji. Koristimo iskustva prethodnika i utabanom stazom, bez većih problema, stižemo na Bobotov kuk.

Umorni smo i srećni. Mislimo da smo pobedili planinu, ali mi smo, zapravo, pobedili sebe. Dok polako silazimo, primećujem da svi razmišljaju o istom – šta nam je sledeći cilj?

Turistički centar Žabljak
Žabljak je najviše naseljeno mesto na Balkanu. Pojedini delovi varoši leže na visini i do 1.500 metara. Ima nekoliko hotela, a svuda naokolo su vikendice od kamena i drveta. U blizini hotela Jezero je i turistička agencija Sveti Đorđe, koja, između ostalog, organizuje i zanimljive pešačke ture.
Lokalna turistička organizacija Žabljaka +382 52 361-802
NP DURMITOR +382 52 361-474

Servis u svrsi turizma
Montenegro Customer Care je jedinstven servis u svrsi turizma, koji obezbeđuje informacije za sve posetioce, kao i za građane Crne Gore koje su od značaja za ugodan boravak u Crnoj Gori.
Pozivom na broj 1300 moguće je dobiti sve informacije o smeštajnim kapacitetima, mestima za provod, restoranima, kafićima, internet punktovima, i ostalim značajnim događajima u Republici. Operateri su spremni da pruže sve servisne infromacije 24 sata dnevno na veoma profesionalan način i da obezbede informacije koje će gostu pokazati da Crna Gora zaista brine o svima koji je otkrivaju i žele da uživaju u njenoj ponudi tokom cele godine.

Prispele fotografije će biti izložene u Galeriji “Foto posetilaca” na sajtu.
Potrebno je da nam uz svoje fotografije pošaljete i svoje podatke: ime i prezime, godina rođenja, prebivalište, kontakt telefon.
Uz vaše fotografije će stajati ime i prezime i godina rođenja.

Vaše fotografije sa svim potrebnim podacima možete slati na sledeću mejl adresu:
info@turisticki-adresar.com sa naznakom “Podeli utiske – pošalji fotografiju!”
Broj fotografija je ograničen na maksimalno pet!

Istorija salaša u Vojvodini je duga više od 300 godina. U početku su ih podizali stočari, kasnije i zemljoradnici. Čitave porodice su se na njima rađale, živele i umirale. Među njima je bilo i onih koji ih nikada nisu napuštali. Znali su jedino za zemlju, nebo i salaš.
A onda je stiglo novo doba. Starije generacije već odavno oru neke nebeske njive, a ove nove uglavnom koriste blagodeti savremene civilizacije. Putovanje do oranica je toliko skraćeno, da se izgubila svrha ovih starih naseobina.

Da priču o salašima i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude Vojvodine. Uporedo sa tim, raste interesovanje i za stare dvorce i još starije salaše. Zato se mnogi obnavljaju i otvaraju za posetioce i obogaćuju novim sadržajima.
Gosti, kojih je sve više, ovde mogu da osete dah prohujalih vremena, da saznaju kako se nekad radilo, nadalo, snevalo i volelo.

Tamo se i danas pijucka rakija i vino, peva, jede riblja čorba i pileći paprikaš, jašu konji, peca se i lovi. I ručni radovi se mogu naučiti, i zimnica spremiti, i recepti zaboravljenih jela prepisati.
Jedino što vam, svakako, neće faliti je gradska vreva, telefoni, tosteri i mikseri.

IRIG
Etno zbirka Srema i Vojvodine

Perkov salaš sadrži bogatu etnu zbirku u kojoj svako od nas, odakle god da potiče, može naći nešto što će ga podsetiti na baku, deku, detinjstvo… Bilo da je to heklani stoljnjak, ručno rađena posteljina, stara džezva, jastučnica, stolica ili pegla…. Salaš se smestio u Irigu, na oko 65 kilometara od Beograda. Osim što je sačuvao izgled s početka prošloga veka, ovaj salaš ima i gostoljubive domaćine kao i velik izbor tradicionalnih jela. Gostima se preporučuje da posete manastire Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Grgeteg i Krušedol, banju Vrdnik i prelepe Sremske Karlovce.
Posetioci Perkovog salaša mogu da voze bicikl, planinare Fruškom gorom, posmatraju ptice ili idu u lov.

KOVIN
Odmor uz “malo” slanine, džigernjače i salčića

Na jugu Banata, između Dunava i Deliblatske peščare, smestio se Kovin. Poznat je po lovištima, arheološkim nalazištima, ali i po bogatoj turističkoj ponudi.
Selo Skorenovac, na 46 kilometara od Beograda, iznedrilo je nekoliko domaćinstava u kojima se svesrdno trude da gosti budu srećni, zadovoljni i što je najvažnije – siti! Naime, gosti će probati domaću slaninu, kobasice, džigernjače, salčiće, “čupave kolače”… Domaćinstva Uzon, Koršoš, Kovač i Mabruš imaju po tri dvokrevetne sobe. Osim standardne usluge, nude i vožnju kočijama, biciklom, pecanje, plivanje…

NOVI SAD
Lepo i skupo

U okolini Novog Sada svoje mesto je našlo nekoliko prelepih salaša koji su “sve skockali” da bi se u njima gost osvežio i “napunio baterije”. Stariji kažu da je u okolini vojvođanske prestonice nekada bilo i više od 500 salaša, ali ih danas ima jedva stotinak. Većina salaša se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno opšiveni trskom, a podovi i zidovi su građeni od cigle pečene u specijalnom kalupu – tek da bi sve izgledalo kao pre nekoliko vekova.
Danas su najpoznatiji i najpopularniji Salaš 84, Salaš 137 i Cvejin salaš. Vlasnici Salaša 137 svoju ponudu gostima predstavlja ovako: odmarajte se u sobama u altdojč stilu, vozite se kočijama, pohađajte školu jahanja, vozite se saonicama ili sulkama… Salaš može da ugosti više od 30 osoba u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
Malo luksuzniji i moderniji – Salaš 84, smestio se na oko 90 kilometara od Beograda, odnosno desetak kilometara od Novog Sada, kada se krene u pravcu Zrenjanina.

Hrana se sprema po tradicionalnim, jedinstvenim receptima i u originalnim pećima. Niko se, kažu, nije požalio na domaću vojvođansku kuhinju. Hvale se i da Salaš ima istorijsku vrednost, jer je u blizini i vila Mileve Marić, supruge poznatog naučnika. Zajedno sa mužem Albertom Ajnštajnom je ovde često boravila i naučne probleme rešavala. Gosti provode vreme pored malog jezera sa lubudovima, a često naiđu i drugi “gosti” – fazani, zečevi, srne…
Domaćini organizuju posetu jezeru Crni Vir, na kome je napravljeno 18 mesta za pecanje, crkve u Gospođincima gde se čuva barjak sa imenima dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, crkve u Čurugu, koja ima tri tornja sa zvonom teškim tri tone i ikonostasom urađenim od belog mermera, kao i obilazak žabaljske pravoslavne crkve sa ikonostasom napravljenim od šarenog kamenja.
U ponudi je i degustacija vina karlovačkih vinograda koja su bila na vinskoj karti broda Titanik, kao i poseta Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi, Zrenjaninu i dvorcu Kaštel.

U selu Begeč, na 97. kilometru od Beograda prema Subotici, smestio se Salaš Cveja.

I danas se u njegovom dvorištu može videti stub iz rimskog perioda, i hrast – star nešto više od jednog veka. Gosti mogu da love, pecaju, posete ribnjak, čarde “Kod Braše” i “Dunavac”, kao i da se voze skelom. Prednost ili mana ovog salaša je što ima samo jednu jednokrevetnu i dve dvokrevetne sobe.

SENTA
Voće se može jesti, ali i piti

Kada dođete u rodno mesto Stevana Sremca, sigurno je da ćete dobro provesti.
Poseta kuće u kojoj je rođen proslavljeni pisac se nekako podrazumeva, ali i ako niste ljubitelji pisane reči, utehu ćete pronaći u dobrom vinu. Gosti pansiona Kraljica voća, od Beograda udaljen oko 170 kilometara, svakako će uživati u vinogradima i plantažama kajsija.

Svežih kajsija sada, naravno, nema, ali dobre kajsijevače ima vazda.
Posetioci će ploviti i Tisom, sakupljati lekovito bilje, brati voće ili povrće, a tokom večeri će uz dobro piće probati i sve poznate bačke recepte.

SOMBOR
“Barokna” varoš – melem za posetioce

Lovcima dobro poznata Monoštorska šuma, kao i lovište Kozara privlače sve više turista.
Na oko 200 kilometara od Beograda, u Bačkom Monoštoru nadomak Sombora, smestilo se domaćinstvo Šomođvarac. Osim čistog vazduha, goste očekuje i šokačka kuhinja, a uz nju, kažu, najbolje „ide“ jabukovača ili kruškovača.
Tri kilometra od Sombora se možete odmoriti na još jednom salašu.
Dvorište Dida Hornjakovog salaša se prostire na 1,5 hektara, a osim brojnih zgrada seoskog gazdinstva, gosti mogu pogledati i autentičnu bunjevačku sobu sa rukotvorinama starim više vekova.

SUBOTICA
U društvu nojeva i tamburaša

Poznata po Palićkom i Ludoškom jezeru, po subotičko-horgoškoj peščari, po farmama nojeva, podrumima vina, galerijama, čardama, izletištima i prirodnim lepotama – Subotica se sve više hvali i etno salašima.

Jedan od najposećenijih je Cvetni salaš. To je tipična stara vojvođanska kuća u kojoj se spremaju ukusna tradicionalna jela. Gosti se voze fijakerom, pecaju i jašu u prelepoj, netaknutoj prirodi, a zimi se voze sankama sa upregnutim konjima. Gostima se nudi desetak soba, ali i moderne ”sitnice” koje i te kako znaju da ulepšaju odmor. Tu su saune, teretane, kozmetički salon i mnogo toga drugog. Gosti leti uživaju na otvorenom bazenu, terenima za fudbal, basket ili odbojku na pesku, a često se organizuju i vožnje biciklom ili pešačke ture oko Palićkog jezera.

Sem Cvetnog salaša, gosti sve češće posećuju i restoran “Majkin salaš”, nadaleko poznat po piti krompirači, telećem perkeltu sa domaćim testom i sirom, pevčijem paprikašu sa knedlama, salašarskom pasulju, ovčijem paprikašu sa kupusom, svinjskim papcima, pečenoj patki ili pravoj ribljoj čorbi. Nabrajanje, očigledno, dugo traje, ali kako zanemariti i štrudle, gomboce, kompote, orasnice i ostale poslastice. Sve ovo, po pravilu, prati i izvrsna muzika bačkih tamburaša, pa verujemo da ćete ovaj beg od „svakodnevnih“ dijeta dugo pamtiti.

Autentičan ambijent, gastronomski specijaliteti, izleti, udoban smeštaj…
Sve to nudi „Dida Hornjikov salaš“, nadomak Sombora

“Dida Hornjikov salaš”, u neposrednoj blizini Sombora, godinama je pravo mesto za odmor i uživanje.

Ovaj salaš, koji je Turistička organizacija Sombora uvrstila u svoju ponudu, je klasičan primer seoskog graditeljstva na području panonske nizije između 19. i 20. veka. U njemu se gost oseća kao u neobičnom vremeplovu, a specijaliteti koji se iznose na trpezu ostavljaju “bez daha”,
ali bukvalno…
Cilj vlasnika salaša je da se očuva tradicionalna arhitektura i kultura naroda koji su živeli na salašima i salašarskim naseljima, da se populariše zdrav način života i tradicionalni način ishrane. U svom sastavu salaš ima i postavku originalne bunjevačke sobe sa predmetima starim i više od jednog veka.

Za nezaboravne trenutke goste na salašu uvek čeka poneko iznenađenje. Biće dočekani na kapiji sa domaćom rakijom i likerom od drenjina. Ako se dolazi grupno i organizovano, biće tu i tamburaša i dobre pesme.
Da bi doživljaj bio potpun, posetiocima su na raspolaganju sve đakonije koje se u ovom kraju spremaju. Nezaobilazna je žuta supa od morke sa flekicama i knedlama od džigerice, meso iz supe, pirinač sa dinstanim želucima. Uz sve to i tri vrste sosa: od višanja, paradajza i mirođije. Posle toga faširano meso, zatim pohovano belo pileće meso, restovani krompir i salata.
Kako se ovde poštuje red, gostima je potom na “raspolaganju” gibanica sa makom, orasima, višnjama, bundevom.

Domaćini kažu da su, ako im se gosti blagovremeno najave, uvek spremni da ponude i razne čorbe, pasulj sa kobasicom, kiflice, krofne sa pekmezom, razne sitne kolače: gurabije, medenjake, vanilice, pitu sa sirom, jabukama…

Al se nekad dobro jelo…

INFO

Salaš se nalazi u neposrednoj blizini Sombora. Udaljen samo 1,5 kilometar od kružnog puta Jug 3 na starom sivačkom putu, u salašarskom naselju Gradina.

REZERVIŠITE VAŠE MESTO

Na poziv slovenačke grupacije “Sava hotels & resorts“, naša ekipa nedavno je imala priliku da se upozna sa organizacijom banjskog turizma u Sloveniji i evo šta je zabeležila.

Lekovita vrela podarila su Banovcima termo mineralnu vodu, koja blagotvorno deluje na ljudski organizam, prijatno opušta i poklanja zdravlje. Smeštena usred netaknute prirode, u selu sa svega nekoliko stotina stanovnika nedaleko od mesta Ljutomer, poznatom po konjičkim trkama čak i u staroj Jugoslaviji, pruža posetiocima zaista jedinstveni osećaj života sa prirodom.

Mirne i ljubazne terme

Hotel i hotelsko naselje »Zeleni gaj« te kamp »Sončni gaj« s klasičnim i nudističkim delom nude mogućnosti za prijatan odmor u mirnom okruženju. Ono što je za nas nespojivo, za njih svakako nije. Bez obzira na veličinu mesta, uz pomoć jedne velike grupacije, kao što je grupacija Sava napravljena je moderna banja u kojoj su ljubaznost, mir i tišina osnovne odlike. Hotelski kompleks, nedavno renoviran, koji se sastoji od hotela i hotelskog naselja “Zeleni gaj” odiše toplinom koju stvaraju svi zaposleni u ovoj ustanovi. Posebnu toplinu daju mnogobrojni detalji urađeni od drveta ili od slame. Sa svih strana “vrebaju” vas veverice, ježevi i ostale životinjice koje su ljudske ruke od drveta ili slame mogle da naprave. Kamp sa klasičnim i nudističkim delom ušuškan između krošnji drveća odaje utisak posebnog mira i tišine. Posebnost Termi je takođe i u tradiciji animacijskih programa, namenjenih isključivo porodicama sa malom decom (banovski gusari, veštice i vitezovi). Stariji gosti će moći da u mnogobrojnim sadržajima pronađu nešto za sebe.

Uhvaćeno zdravlje

Možete se kupati u četiri otvorena bazena (bazen sa termalnom vodom, bazen za plivanje sa običnom vodom, bazen sa toboganom i dečji bazen), kao i jednom zatvorenom. U kampu za nudiste se takođe nalazi bazen sa termalnom vodom. Voda posebno pogoduje ljudima koji imaju probleme sa bolestima kostiju, zglobova i mišića, kao i postoperativnim stanjima na području ortopedije, traumatologije i reumatologije. Takođe, za sve ljubitelje aktivnog odmora, pored bazena, sportsko-rekreativna ponuda u Banovcima sadrži i tenis, stoni tenis, planinarenje, jutarnju gimnastiku i šetnje. Možete iznajmiti bicikle, a zanimljive biciklističke staze će vas odvesti u netaknutu prirodu, idilična sela i brojna vinogorja. U okolini se nalaze i brojna izletnička mesta kao što su na primer: Put vina Jeruzalem sa vinskim podrumima i odličnim vinima, Babičev mlin u Veržeju na reci Muri, pčelarski muzej na Krapju i grad Ljutomer sa starim gradskim jezgrom.

Svet sauna

U kompleksu sauna, koje su napravljene po uzoru na seosku okolinu, možete se takođe relaksirati i naći svoj mir. Same saune imaju imena iz Prleškog područja, kao što su Protrol (ekstremna finska sauna) – napravljena od drveta aljaske jele, Crna Kuhja (normalna finska sauna) – napravljena od starih polukružnih debala sibirskog ariša, Zelhenca (opuštajuća finska sauna) – od drveta aljaske jele i Sopot – Turska sauna.

Gastronomija

U novom restoranu hotela gostima je na raspolaganju švedski sto za sva tri obroka kao i bogat bife sa raznim salatama, poslasticama i vegetarijanskom kuhinjom. U okviru restorana postoji i posebna prostorija za manje grupe i poslovne ručkove.

„Panonske terme“

Smeštene u ravnicama Panonske nizije, Podravlja i Pomuravlja, okružene vinorodnim brežuljcima Goričkih i Slovenskih gorica, oduvek su ljude terale na skladan život sa prirodom. Ljudi su od prirode uzimali samo ono što im je trebalo, a priroda je znala da ih na adekvatan način nagradi. Nagradila ih je Termama! Kako svaka od banja nije mogla da samostalno nastupa i da pokriva svoje troškove, odlučili su da se udruže i da nastupaju zajednički na drugim tržištima. Tako je stvoreno preduzeće „Panonske terme“. U Panonskim termama je udruženo pet termi koje su deo grupacije “Sava hotels & resorts“: Terme 3000 Moravske Toplice sa jedinstvenom crnom termalnom vodom i specifičnim lekovitim svojstvima, Terme Radenci sa tradicijom dužom od 120 godina i nadaleko poznatim izvorom vode Radenska – tri srca. Tu su i terme Lendava sa lekovitom vodom koja posebno dobro deluje na kožu, kao i najmlađe ali i najmodernije terme Ptuj. Poslednje, koje su nama bile posebno interesantne su Terme Banovci. To je možda recept uspeha i za naše banje koje imaju slabiji marketinški nastup na tržištu.

Važne informacije

Za Sloveniju vam nije potrebna viza ukoliko posedujete novi biometrijski pasoš, a u slučaju da putujete sa starim pasošem potrebno je da izvadite vizu koja košta 35 evra. Ukoliko se na put odlučite da idete kolima, pored redovnih troškova goriva, platićete i putarinu u iznosu od dvadeset evra u jednom smeru. Najbolje je da idete autoputem Beograd – Zagreb – Varaždin – prelaz Pobrežje i dalje prema Ljutomeru odnosno Banovcima. U terme možete stići i avionom stim što se transfer od aerodroma do termi posebno naplaćuje i ne ulazi u cenu koštanja aranžmana. Udaljenost terme Banovci od međunarodnog aerodroma Ljubljana je 190 kilometara, a od aerodroma Zagreb 140 kilometara.

Fotografije

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

U raskoraku između istinitih priča iz slavne prošlosti i turističke revolucije koja se već dve godine događa u Kruševu, u ovom gradu u centralno- zapadnom delu Makedonije, na najvišoj nadmorskoj visini na prostoru bivše Jugoslavije, od 1300 metara, dočekuje vas tabla sa precrtanim imenom grada, iznad kojeg je neki šaljivdžija sprejem napisao „Tvin piks“. Taj dvoznačni doček na ulazu grada, postoji najmanje desetak godina, kao svojevrsna protestna asocijacija da je Kruševo zaboravljeno u prostoru i vremenu tranzicije. Emocije se pojačavaju bilbordima sa likom Tošeta Proeskog (tragično poginuli makedonski pop – pevač), postavljenih na svakih stotinu koraka u negovom rodnom gradu.

Ipak još pri prvoj percepciji slike Kruševa, oseća se da ovaj grad ima potencijal i kapacitet za turizam. Uostalom, u njemu se već dve godine, preko leta dogaѓa „Turistička revolucija“, zanimljiva manifestacija, potsaknuta sećanjem i asocijacijama na Kruševski ustanak, 2. avgusta 1903. godine. Ovaj datum i ustanak je možda najvažniji u istoriji makedonske države. Ilindenski ustanak nasuprot petovekovne vladavine Osmanliske imperije, stvaranje prve Republike na Balkanu (iako je trajala desetak dana) i ostale istorijske priče pretopljene su u najprepoznatljivijem spomeniku u Kruševu ( i Makedoniji), kompleksu Ilinden. Ovaj spomen kompleks u Kruševu izgrađen je 1974 godine, a u svojoj umetničkoj formi sadrži simbiozu simbola stare snage buzdovana Kraljevića Marka, trešnjinih topova Kruševske Republike i predstave vasionskog broda.

Ipak „Turistički ustanak“ ili projekat „Kruševo – etnograd“ koristi ove priče iz istorije za jedan savremeniji i zabavniji doživljaj. Čitav mesec pre obeležavanja Kruševskog ustanka ( 2.avgust), građani Kruševa i ostali turisti šetaju u kostimima likova iz 1903. godine. Zajedno šetaju ulicama, druže se u kafićima i kafanama, ustanici i turski askeri, čorbadžije i vojvode… Svakako maskirani i u „službi“ turističkog ustanka.

Inače pre „turističkog ustanka“, Kruševo je bilo pre svega više orijentisano na zimski turizam. Postoji nekoliko ski- liftova na snežnim terenima. Najveći hotel je „Montana“ koji stalnim renoviranjem nastoji uhvatiti korak s vremenom. Postoje još nekoliko prihatnih, manjih hotela, a od vremena „turističkog ustanka“ organizovaniji, uređeniji prema turističkoj kategorizaciji je i privatni smeštaj, gde se cene smeštaja kreću oko 8 eura. Više podataka može se naći na veb – sajtu: www.visitkrusevo.com.mk .

Glavni motiv mlađih, ali i starijih posetioca Kruševa, u zadnje tri godine je poseta večnog počivališta Tošeta Proevskog, tragično preminule najveće makedonske pop- zvezde. Uskoro se očekuje da bude otvorena i spomen – kuća, tj. muzej Tošeta Proevskog. Na 12 kilometara od Kruševa, na jednom od uzvišenja nalazi se manastir Sveto Preobraženje, Tošetova zadužbina, koji je još uvek u izgradnji.

U svakom slučaju, Kruševo je zanimljiv gradić, koji osvaja još iz daleka svojom karakterističnom brdovitom konfiguracijom terena i autentične arhitekture.

Kruševski lokum i celufki (puslice)

Među delikatesnim suvenirima Kruševa su poznati kruševski lokum i celufki ( puslice). Šarm ovih slatkiša, pored zavodljivo- slatkog ukusa, je možda u tome što se mogu pronaći jedino u Kruševu. Izrađuju se u ograničenim količinama i odolevaju predlozima za industrijsku proizvodnju.
- Dnevno mogu proizvesti oko stotinu kilograma lokuma – kaže Mihail Čonevski, gazda i majstor u kruševskoj poslastičarnici „Balkan“. Mogli bi postaviti još nekoliko mašina, ali u većim količinama i brzini proizvodnje, gubi se specifičan ukus lokuma, koji se generacijama proizvodi u našoj porodici – kaže Čonevski, diplomirani ekonomista, koji se ipak posvetio porodičnom biznisu sa lokumima.

Fotografije Kruševa

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Mesto kroz koje se u istoriji češće prolazilo, a ređe živelo. Pod Zlatarom, među šumama i brdima, Nova Varoš živi i opstaje već više od 500 godina. Samo pravi ljubitelji prirode znaju da se ovde kriju neka od najatraktivnijih prirodnih bogatstava Srbije

Varoši uokvirenoj jezerima i gustim šumama, uvek na raskrsnici puteva, još od vremena kada su sa ovog prostora, a bilo je to krajem četvrtog veka pre nove ere, Kelti proterali Ilire, ili dva veka kasnije kada su Rimljani savladali Kelte, bilo je suđeno da bude više mesto kroz koje se više prolazi, a ređe živi. Tako je ostalo sve do današnjih dana, kada većina turista, Novu Varoš zna tek kao prolaznu stanicu na putu kada iz Beograda, Novog Sada, Čačka ili Užica krenu prema jadranskom primorju.

Netaknuta priroda

Nova Varoš nalazi se u Jugozapadnoj Srbiji, na krajnjem jugu Zlatiborskog okruga. Smeštena između Zlatara, Javora i Zlatibora, planina sa bujnom vegetacijom, jezera kao što su Uvačko, Radoinjsko i Zlatarsko, kao i sela sa gostoprimljivim domaćinima i raznim specijalitetima ovog kraja, pruža idealne uslove za odmor čak i onih zahtevnijih gostiju. Da se nešto menja i u samom odnosu turista prema ovom kraju, pokazuje sve veće interesovanje za boravljenje u seoskim domaćinstvima sela Akmačića, Radoinje, Babića Brda, Drmanovića kao i u objektima na planini Zlatar, koja je zvanično uredbom Vlade republike Srbije proglašena za vazdušnu banju. Zlatar, bogat gustim četinarskim šumama obiluje izvorima, šumskim jagodama, borovnicama, pečurkama, kupinama, lekovitim biljem i poljskim cvećem. Turisti najčešće u ovaj kraj dolaze zbog netaknute prirode, čistog vazduha ali i zbog jedne ptice, koja je do skoro bila pred istrebljenjem. Reč je o kralju svih ptica – Beloglavom supu. Njegovo prirodno stanište je u klisuri reke Uvac. Pošto ima karakter izrazito planinske reke, reka Uvac ima veliki hidroenergetski potencijal. Na to ukazuju tri veštačka jezera podignuta na ovoj reci : Zlatarsko, Uvačko i Radoinjsko. Odlukom Vlade Srbije čitavo ovo područje proglašeno je specijalnim rezervatom prirode upravo zato što se u njemu nalaze staništa beloglavog supa, jedne od najređih i najugroženijih ptica u Evropi. Ovo mesto je jedno od retkih gde se još živi u istinskoj sprezi sa prirodom. Specijalni rezervat prirode Uvac objedinjuje najdragocenija prirodna bogatstva Srbije na jednom mestu – reku Uvac sa bistrim planinskim pritokama, tri jezera bogata ribom napravljena presecanjem njenog toka, kao i još uvek skriveno blago pećina Ušačkog sistema, jednog od najvećih pećinskih sistema u Srbiji.

Život u Novoj Varoši

Prvi pouzdan pomen grada Nova Varoš nađen je u tefteru, popisniku sela i poreskih obveznika nahije Barča u XVI veku, kada se pominje Skender pašina palanka koja se drugačije zove Nova Varoš ili Jeni Kasaba. Za vreme ustanaka i buna tokom XVIII I XIX veka a usled turske osvete i paljenja crkava, došlo je do velike migracije stanovništva iz Nove Varoši u ostale delove Srbije. Tokom XVIII veka Nova Varoš nalazila se među najrazvijenijim trgovačkim mestima i kao takva je 1833. godine postala sedište prve privremene srpske kapetanije. Osmanlije će se iz ovih krajeva povući tek 1912. godine. Posle drugog svetskog rata Nova Varoš postaje privredni, administrativni i kulturni centar ovoga kraja. Pošto je ovaj kraj dugo bio sastavni deo moćne Otomanske imperije, spomenici islamske kulture, džamije, mezari (nadgrobni spomenici) i šedrvani su deo bogate kulturno-istorijske baštine. U samom centru Nove Varoši nalazi se džamija koja je podignuta u periodu između 1887 i 1894 dobrovoljnim prilozima meštana, a najvećim delom darom Mahmut-bega Bajrovića. Prvobitno je pored džamije postojao drveni minaret, da bi šezdesetih godina 20. veka bio ozidan od tesanog kamena. U njoj se čuva kamena ploča koja svedoči da je 1819. godine Abdulah-aga obnovio džamiju na temeljima starije, građene u 16. veku. Takođe, reprezentativni objekat islamske arhitekture u Novoj Varoši predstavlja zgrada turske Kajmakamije, građena krajem 19. i početkom 20. veka. Građena vrlo raskošno i moderno, u islamskom stilu, sa lukovima iznad prozora i vrata i snažnim uticajem evropske arhitekture, predstavlja retku građevinu turske građanske epohe. Drugi deo baštine, ništa manje značajan, kao deo prve srpske države čije je sedište bilo u obližnjem Rasu, predstavljaju mnogobrojne crkve i manastiri – obnovljeni i oni koji tek čekaju na obnovu. Jedan od njih, manastir Dubnica u Božetićima istoričari često nazivaju “duhovnim središtem starih Vlaha”. Sam manastir je zadužbina patrijarha Gavrila Rajića Raškovića, izdanka čuvene loze Raškovića iz sela Štitkova. Podignut na temeljima starije bogomolje, manastir Dubnica predstavlja prvi obnovljeni srednjevekovni manastir u opštini Nova Varoš. U kanjonu reke Uvac, pre Dubrave, neimari su obnovili manastire Uvac i Dubrava, a na obnovu čekaju još vek Ojkovica i Sveta Janja. Posebnu dragocenost okoline Nove Varoši predstavljaju crkve brvnare nastale kao izraz posebnih uslova života i dokaz stvaralačkih sposobnosti čoveka. Jedna od njih, posvećena Pokrovu Presvete Bogorodice nalazi se u Radijevićima na Zlataru. U letopisu je zabeleženo da je crkvu sagradio sveštenik Vasilije Purić Hercegovac. Pošto je u to vreme bilo zabranjeno da se grade crkve, on ju je podigao kao svešteničku kuću, sa podrumom neuobičajene osnove, sa oltarskom apsidom od kamena. Ova crkva je zapravo tipična dinarska kuća brvnara, sa brvnima nad podrumom masivnih kamenih zidova.

Prestonica zanimljive istorije

Kao mesto bogate istorije, Nova Varoš poseduje i jedan dragulj arhitekture i istorije. To je etno selo Štitkovo. Štitkovo je zanimljivo umetnicima,putopiscima, arhitektama. Svi oni dolaze da vide neobičan spoj gradske i seoske arhitekture oličene u postojanju trga sa školom, crkovom, dućanima i kafanom. Na mestu današnje crkve bio je manastir, zadužbina srpskog patrijarha Gavrila Rajića Raškovića. Početkom 19. veka, Turci su iz odmazde selo spalili i poharali ali je nekoliko godina kasnije Štitkovo obnovljeno. I dan danas možete videti kuće i druge objekte koji su tipični primerci starovlaških brvnara i koje svojom lepotom ostavljaju bez daha sve one koji dođu ovde.

RH centar

Na visini od 1235 metara, u prelepom ambijentu planine Zlatar nalazi se centar za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih obolenja “Zlatar”. Posebno povoljni klimatski uslovi, zbog kojih je ova planina dobila status vazdušne banje, jako povoljno deluju na respiratorne organe i anemije. Ovaj centar pored svoje osnovne delatnosti, pruža i idealne uslove za odmor i boravak u prirodi. Pored organizacije svakodnevnih izleta do manastira Mileševe, Sopotnice, obilaska rezervata beloglavog supa u kanjonu reke Uvac i krstarenja Zlatarskim jezerima, svojim posetiocima nude i izuzetne uslove za bavljenje sportom. Pored bazena, teretane i brojnih sportskih terena, poseduje i visoko kvalitetnu trim stazu. RH centar “Zlatar” je zato od strane Atletskog saveza Srbije proglašen bazom za pripreme naših najuspešnijih atletičara.

Prirodne Lepote sa Zlatara

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

Preterivanje u hrani i piću, osim što je neprijatno, može biti i opasno. Običaj je da se tokom novogodišnjih i božićnih praznika „malo“ pretera, ali pre nego što se vam se to dogodi,
pročitajte i ovo što sledi

Ako ste tokom godine nekako i uspevali da kažete „ne“ svakoj čašici viška, imate velike šanse da „pokleknete“ baš tokom predstojećih praznika. Nova godina i Božić su događaji kada se ceo svet veseli, pa zašto ne biste i vi? Međutim, da biste preživeli i mogli i sutradan da nastavite sa slavljem, dobro će vam doći nekoliko saveta.
Poznato je, recimo, da koktel od pomorandžinog soka i votke „diže iz mrtvih“. Naravno, uslov je da se u ovu mešavinu sipate tek nekoliko kapi votke, jer ćete, u suprotnom, biti još pijaniji.
Obzirom na to da svaka pijanka dehidrira organizam, valjalo bi nadomestiti nedostatak vode, a u tome će vam najviše pomoći kajsija.

Za doručak se preporučuje kajgana, jer su jaja bogata vitaminom B, upravo ono što najpre izgubi bitku sa alkoholom. U kajganu dodajte i nekoliko kapi čili sosa ili ljute papričice. Efekat je neverovatan, a tajna je u prirodnom analgetiku, kojim je paprika bogata. Probajte i jogurt sa medom. Verovatno mislite da je ukus neprijatan, ali ćete se brzo razuveriti. Med ubrzava i poboljšava varenje alkohola, a jogurt će vam „srediti“ izritirani želudac. Uoči praznika bi valjalo nabaviti i kivi, za koji kažu da je prva pomoć za mamurluk. Ta voćka je pravi rudnik minerala i vitamina, koji su nam preko potrebni. Jagode su, takođe bogate vitaminom C, i pomažu organizmu da se što pre očistiti od alkohola.
Ne preterujte sa kafom! Ako već morate da rešite problem „teške“ glave, daleko bolje rešenje je čaj od nane. Čaj će vas osvežiti, opustiti i otkloniti bol. Mamurluku se, dakle, može doskočiti, ali nije problem samo u neumerenom piću. Često i preterani obroci znaju da naprave haos u organizmu.
Bolovi u želucu, proliv, nadutost stomaka, srčane smetnje i gušenje, samo su neki od problema koji vas mogu zadesiti. Masna hrana u kombinaciji sa alkoholom i zdravima može da presedne, ali obično prvi „stradaju“ hronični bolesnici. Oni koji već imaju problema sa čirom na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu, sa žučnom kesom ili pankreasom. Iako lekari čine sve što mogu da saniraju probleme koji nastaju zbog neumerenosti, često može doći i do ozbiljnih komplikacija, a nekada je ugrožen i sam život. Posebnu pažnju, dakle, moraju da posvete upravo oni sa hroničnim bolestima.

Srpski običaj da prvu dekadu januara provedemo uglavnom u krevetu i za trpezom, teško će pasti i onima koji su se pridržavali božićnog posta. Nakon 40 dana umerenosti, svaki zalogaj viška će vam biti kao kamen ubačen u želudac. Naravno, saveti su jedno, a iskušenje kada se „sretnete“ sa gibanicom, prasećim pačenjem, sarmom, podvarkom, ruskom salatom, da ne spominjemo orasnice i ostale poslastice, nešto je sasvim drugo. Ipak, ma koliko da ćete se pravdati time „da se živi samo jednom“, ne zaboravite da se živi svaki dan.

Na jugu Srbije, nekih dvadesetak kilometara od Lazarevog grada Kruševca nalazi se planina Jastrebac. Meštani ovih sela bi vam ovako objasnili:“ Do Jastrepca se dolazi od Kruševca, preko sela Golovode i Lomnice“.
Vredi se uputiti ka ovoj planinskoj lepotici prema kojoj je priroda bila zaista izdašna i širokogruda. Podarila joj je mnogo toga. Obilje lekovitog bilja, razne vrste pečuraka a pre svega prirodu u kojoj se zaista može uživati. Mnoštvo planinskih staza koje sa pravom nose ime staze zdravlja, potoke i izvore bistre vode.
Jastrebac može posebno biti ponosan na šume sa brezama ( ovde je zaštićeni rezervat) . Ko voli paraglajdere ili vožnju biciklom kroz šumu ovde će baš uživati. Naši domaćini prilikom posete Jastrepcu bili su ljudi iz šumskog gazdinstva Rasina- Kruševac, nad kojim gazduju Srbija šume. Zahvaljujući gospodinu Radetu lovočuvaru uspeli smo za kratko vreme da spoznamo i doživimo sve čari ove planine. Pa i ako vas put nanese na Jastrebac, sigurni smo da će vam baš kao i nama izaći u susret i pokazati sve lepote ovog mesta koje na žalost još nema status turističkog.

Za planinare i one koji to nisu

Naviši vrhovi ove planine su „Đulica“ (1491m) i „Pogled“ (1481m) i oni predstavljaju prirodnu granicu između Toplice i Pomoravlja. Ovi vrhovi izuzetno su zanimljivi planinarima. No, i oni koji nisu naklonjeni ovoj disciplini na Jastrepcu mogu zaista uživati. Mnogo je toga što će privući njihovu pažnju i doprineti da im ovde odmor ostane u lepom sećanju. Turisti koji se baš ne oduševljavaju dugim penjanjem do planinskih vrhova sigurni smo uživaće u šetnji šumom pokraj brojnih potoka i izvora. Kako Jastrebac obiluje vodama turisti u rečicama i potocima mogu pronaći i rakove, slobodne pastrmke što samo potvrđuje da su na ovoj planini izuzetno čiste vode.

I za životinjski svet Jastrebac je prava oaza. Baš zahvaljujući tome „Srbijašume“ već nekoliko godina rade na izgradnji lovišta- rezervata i prihvatilišta za krupnu divljač. Ova planina ima sve uslove za razvoj lovnog turizma.
Ono sa čim će se svaki meštanin pohvaliti sigurno je zaštićeni rezervat breze, mada Jastrebac obiluje i listopadnim i četinarskim šumama koje su prava banja čistog vazduha. Mnogo je razloga zašto doći baš na ovu planinu. Turistima je ona zanimljiva ne samo zimi već i leti kada se mogu osvežiti uz veštačko jezero na samom ulasku na planinu.

Vredi doći i preporučiti drugima

Turisti imaju dosta mogućnosti i alternativa gde odsesti na ovoj planini. Graditelji, turistički radnici potrudili su se da naprave izuzetan spoj tradicionalnog i modernog u zavisnosti naravno od toga šta posetioci odaberu.
Izletište „Jastrebac“ nalazi se na 480m nadmorske visine i raspolaže sa dobrim smeštajnim kapacitetima.

Na ovoj planini je nekoliko lepo uređenih hotela i odmarališta. Nažalost, mnogi od njih su prilično zatvoreni za goste koji dolaze sa strane. Klub- hotel „Trajal“ , zatim „Merimin“ hotel, odmaralište „Srbijašuma“, vrlo su skladno uklopljeni u sam ambijent Jastrepca.
Ono što je za svaku pohvalu je činjenica da i pored hotela koje prate savremene trendove izgradnje nije narušen prirodni ambijent. Da se ovde vodi računa o tome pokazuju i brojni objekti koji su izgrađeni u tradicionalnom stilu gde preovlađuje narodno graditeljstvo.
Naravno, vodilo se računa da budu zadovoljeni svačiji ukusi i potrebe. Na Jastrepcu ima i teniskih terena,sportskih terena, dečijih parkića.

Kuća za odmor „Srbija šuma“ raspolaže dobrim kapacitetima koji su pogodni i za organizovanje edukativne nastave iz različitih prirodnjačkih oblasti. Oganizovanjem takvim predavanja, seminara na Jastrepcu sigurno bi se doprinelo obrazovanju šire populacije, a naročito dece i omladine iz gradskih sredina, u cilju razumevanja prirode i zakona koji u njoj važe.
Ne zaboravimo i kuhinju koja ovde na ovoj planini u svim restoranima, hotelima, odmaralištima odiše duhom tradicije i zdrave hrane. U tome naravno prednjači riba pastrmka koja se uzgaja u ribnjaku „Srbija šuma“.
Vredi ovde doći, odmoriti se, upoznati ljubazne domaćine i vratiti se u svakodnevnicu sa lepim utiscima. I naravno doći ponovo…

Informacije REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

Ako vam je potrebno više informacija o samom Jastrepcu kao i o njegovoj okolini možete se obratiti našim ljubaznim domaćinima iz turističke organizacije Kruševca na telefon 037 440 332.
Takođe, možete pogledati i njihovu internet prezentaciju www.turizamkrusevac.com.

Turistička ponuda Vojvodine se teško može zamisliti bez Palića. Nekadašnji mondenski centar Habzburške monarhije i danas pleni svojom lepotom, koja će svakog putnika podsetiti na dah prošlih vremena, ali će ponuditi i nešto sasvim novo i neponovljivo.

Na severu Bačke, svega 180 kilometara od Beograda, leži vekovna turistička atrakcija-Palić. Tajnovitost palićkih pejzaža je uvek plenila srca brojnih generacija putnika, a prelepi parkovi, zanimljiva arhitektura, rekreativni sadržaji na kopnu i vodi, i danas privlači pažnju posetilaca. Na sreću i veliko zadovoljstvo gostiju, ovde ne sakupljaju samo uspomene. Sve što je vredelo sačuvano je u potpunosti, a svaki novi sadržaj je dodat sa merom i potrebnom pažnjom. To je i razlog što se svaki dan, ovde proveden, dugo pamti. Kupalište i brojni sportsko-rekreativni sadržaji, predratne vile, tajnovite staze kroz stoletnu šumu, zoološki vrt, kulturno-istorijski spomenici, letnje pozornice i paviljoni, elitni hoteli i restorani, samo su deo turističke ponude.

I lepo i lekovito

Voda Palićkog jezera je sumporovita, alkalna i murijatična, temperature 25 stepeni. Sadrži litijum i rubidijum, koji pomažu u lečenju reumatičnih i nervnih oboljenja. Stroncijum kao sastojak mineralnog mulja pomaže kod srastavanja kostiju. Lečenje na Paliću se sprovodi pijenjem lekovite vode, kupanjem u zagrejanoj vodi i blatnim oblogama.

Palić kroz istoriju

U starim analima Palić se prvi put pominje 1462. godine, pod imenom Palij. Vremenom se stvara selo, koje su Turci krajem 16. veka nazivali Paleđhaza, a pretpostavlja se da je iz ovog naziva kasnije izvedeno današnje ime. Početkom 19. veka voda se koristi za lečenje kožnih bolesti, a 1842. godine počinje izgradnja parka po uzoru na engleske vrtove sa vijugavim stazama. Turizam se razvija od 1845. godine, kada je izgrađeno prvo banjsko kupatilo sa drvenim kadama. Radovi su nastavljeni i kasnije, a tokom prve decenije prošloga veka gradi se Vodotoranj, velika terasa, muzički paviljon i hotel Jezero.

Nedeljni ručak u Maloj gostioni

Od nekadašnje obične kafane, sa tradicijom dugom više od 150 godina, Mala gostiona je postala kulinarski centar u kome su podjednako zastupljene vojvođanska, srpska, mađarska i mediteranska kuhinja. Može da ugosti više od 700 gostiju, ali ni ovaj prostor često nije dovoljan za sve one koji bi da probaju čuveni nedeljni ručak. Za najmlađe se svake nedelje organizuju i pozorišne predstave.

Gde se nalazi

Palić se nalazi na severu Vojvodine, svega desetak kilometara od Subotice.
U blizini Palića se nalazi i Ludoško jezero, Banja Kanjiža, ergele Kelebija i Zobnatica, mnogobrojni vinski podrumi, pa se zaista ima šta videti i izabrati.

Galerija Slika:

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Više od četvrtine krpelja su direktni prenosioci lajmske bolesti, koja vremenom može da dovede do invaliditeta. Na mestu uboda se javlja bubuljica i prstenasto crvenilo, koje se vremenom širi. Ovo je prvi znak infekcije, uz koji obično idu i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se blagovremeno ne leči, mogu nastati ozbiljne komplikacije

Lepo vreme i proleće, osim alergija koje mnogima mogu doneti zdravstvene probleme, donose i još jednu opasnost – krpelje. Ubod ovog zaraženog zglavkara čoveku može da prenese “lajmsku bolest”. Prema istraživanjima stručnjaka Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja i Vojnomedicinske akademije, na području Beograda od 26 do 30 odsto krpelja je zaraženo. Sezona pojačane aktivnosti krpelja, traje od početka proleća do kasne jeseni.

Uzročnik zaraze je bakterija – spiroteha “borrelia burgdorferi”, koju na čoveka ubodom prenosi krpelj. Međutim, bolest prenose samo zaraženi krpelji, a nisu svi zaraženi. U periodu njihove pojačane aktivnosti, je potrebno da se obrati pažnja na zelene površine obrasle travom, šume, žbunovite terene obrasle rastinjem, gde krpelji obitavaju. Posle šetnji i boravka u prirodi, potrebno je pažljivo pregledati celo telo, kožu, kosu, ali i garderobu. Ukoliko osoba primeti krpelja na koži, treba ga što pre odstraniti tako što ćete ga izvući čistom pincetom. Potom treba mesto uboda obavezno dezinfikovati alkoholom, jer se smatra da se tako može sprečiti prenos infekcije sa krpelja na čoveka. Mesto uboda se ne sme mazati hemijskim sredstvima, benzinom, uljem, lakom, alkoholom, jer to kod krpelja izaziva povraćanje, a samim tim, ako je zaražen, i ubacivanje bakterije u čovekov organizam. Ako pacijent ne uspe da izvadi krpelja u roku od 24 časa, obavezno je da se obrati lekaru koji će to stručno da učini. Kada krpelj, zaražen boreliom burgdorferi, ubode čoveka, prvi znaci bolesti se javljaju posle prvog dana ili do mesec dana. Na mestu uboda se javlja makula (bubuljica) i prstenasto crvenilo, koje se širi. Ovo je prvi znak infekcije, a mogu da se jave i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima. Lokalne limfne žlezde mogu takođe da postanu uvećane i bolne. Veoma je važno da se uoči prvi znak infekcije, jer se ono leči i na taj način sprečava dalji tok bolesti, kada mogu biti zahvaćeni zglobovi, nervni sistemi, srce i drugi organi. Ukoliko se ne počne sa lečenjem lajmske bolesti u drugom stadijumu, nakon deset meseci ili nekoliko godina, može doći do hroničnog oboljenja i nastanka invaliditeta.

U Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, postoji Savetovalište za lajmsku bolest, u kome stručnjaci prate stanje pacijenata kada se očekuju prvi simptomi i, ako treba, upućuju na kliničko lečenje. Informacije o prevenciji, načinu zaštite i lečenja i ostale informacije možete dobiti putem telefona 011/2078-677 ili putem sajta www.zdravlje.org.rs.

Antrfile: Ugrožene i životinje

Krpelji podjednako “vole” i ljude i ostale životinje, ali je kod pasa i mačaka njihovo otkrivanje dosta otežano zbog prisustva dlake i zbog toga što krpelj u početku ima prečnik od samo 1 do 2 milimetra. Kao i kod čoveka, izuzetno je važno pravovremeno ustanoviti dijagnozu. Preporučuje se nekoliko aktivnih i pasivnih mera sigurnosti. Ako već vodite vašeg ljubimca u “rizično” područje možete ga preventivno tretirati Frontline preparatom, koji se pokazao veoma pouzdanim. Međutim, postoje i alternative. Jedna od njih je pažljivo češljanje gustim češljem posle boravka u prirodi kako bi se eventualni krpelji, koji još nisu zarili svoje rilice, odstranili iz krzna psa. Efikasno sredstvo koje odbija ove parazite je i eterično ulje geranijuma, koje se lako može nabaviti. Isto ulje možete koristiti da zaštitite i sebe. Za psa je dovoljna doza nekoliko kapi nanetih na ogrlicu koje će potrajati nekoliko dana.

Legenda kaže da je ranjen Boško Jugović sa Kosova polja krenuo na Javor da vida rane. Znao je da ova planina bistrim izvorima, lekovitim travama leči i najveće bolesti. I danas je ovo interesantno turističko mesto puno istorije, predanja, legendi i gostoprimljivih ljudi…

Putovao je ratnik dugo na svom vrancu. Ranjen, izmučen. Daleko je Kosovo polje. Dođe tako on do jednog brda iznad Ivanjice. Kažu, dugo su mu tu vidali rane. Lečiše ga travama i melemima sa Javora i Golije, ali ne beše mu leka. Legenda kaže da je tu i umro. Tu i sahranjen. Mnogo vekova kasnije na tom mestu sazidaše crkvu. Baš na mestu gde je grob tog ratnika. Priča se i veruje da tu odmara svoje ratničke kosti niko drugi do Boško Jugović. Hlad čine i devet stoletnih hrastova. Posadio ih narod ovog kraja u spomen na sve Jugoviće. A kad krenete dalje stižete do Javora, te junačke i istorijske planine. Planine na kojoj se u svakom ratu borilo za Srbiju, gde se ginulo…

Neguju ono od postanka dato

A ima sto razloga doći u sela na planinu Javor. Priroda je ovde netaknuta. Meštani neguju samo ono što im je od postanka sveta dato. Borove šume, pašnjake sa obiljem lekovitog bilja, šumskih jagoda, pečuraka. Mnogi koji su došli u ove predele sa problemima bronhitisa, astme, anemije vratili su se kući preporođeni, izlečeni. Javor je prava vazdušna banja. Dovoljno je samo svako jutro u cik zore prošetati stazama, piti izvorske vode i biće nam bolje. I naučna istraživanja su pokazala da ovi prostori imaju visoku koncentraciju joda zbog borovih šuma.

Planina Javor je lepa u svako godišnje doba. U ove vrele dane boraviti ovde prava je milina. Sunce greje, ali ne prži, šume, hladna planinska voda učiniće da se osećate baš prijatno.

Ovde je i svaki meštanin prava enciklopedija znanja. Ovde se poštuje tradicija, preci i ono na šta mogu biti posebno ponosni je pesma. Na planini Javor svi lepo pevaju. I to često čine. Kad kose, kopaju, žanju. Pesma se uvek čuje. „Vetar duva sa Golije, nema moje Anđelije“, pevaju oni. A i Golija je tu do njih. Ovi ljudi sa ponosom nose jelek i šajkaču, sviraju frulu i dvojenice. I stari i mladi…

Ovde se čuvala Srbija

Sve do balkanskog rata 1912. godine na planini Javor bila je srpsko-turska granica. Od vajkada u Devićima, Kušićima, Katićima živeli su borci, junaci koji tuđinu nisu dali ni stopu svoje zemlje. Čuvali su je kao najveće blago. Za planinu Javor kažu da je istorijska planina. Ima razloga za to. Ovde se borilo i 1804. godine i u javorskom ratu od 1876. do 1878. godine i u balkanskom ratu. Meštani se sa ponosom i posebnim pietetom sećaju svojih junaka. Ko dođe na ovu planinu obavezno će mu pokazati spomenik majoru Iliću koji je ovde, braneći Javor ostavio svoj život. I spomenik su mu podigli na mestu sa koga i sada može da gleda i čuva Javorce. Pričaju stariji meštani da je bio rodom iz okoline Jagodine, ali da je ovaj kraj branio kao da mu je rodni prag. Pričaju ovde da je Boško Jugović uspeo da stigne do Javora i Golije preživeo bi. Izlečila bi ga planinska voda, čist vazduh. Zato je verovatno, kažu oni, i krenuo put Javora. Znao je da ova planina ima leka za svakoga.

Lak i brz dolazak

Sela u blizini Javora i Golije odavno se bave seoskim turizmom.Turistima mogu da ponude dosta toga. Iz godine u godinu broj onih koji žele da odmor provedu u tišini i prirodi odlučuju se da dođu u ovaj kraj. Iz Ivanjice do sela Kušići valja putovati 30 kilometara. Putevi su asfaltirani tako da se do ovih turističkih destinacija lako i brzo stiže.

Galerija Slika

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Međunarodna vozačka dozvola

Međunarodna dozvola je obavezan dokument za izlazak iz zemlje motornim vozilom, izdaju ga organizacije Auto-moto saveza Srbije (AMSS) i važi tri godine od trenutka izdavanja. Ako vam nacionalna vozačka dozvola istekne pre tog roka, moraćete da izvadite i novu.
Da bi se dobila međunarodna vozačka dozvola potrebni su:
- Zahtev (dobija se u AMK, ovlašćenoj za izdavanje)
- Vozačka dozvola na uvid
- Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (obe strane)
- 2 fotografije 3,5 x 4,5 cm
- Lična karta ili pasoš na uvid
Cena međunarodne vozačke dozvole je 2.000 dinara.

Zelena karta osiguranja
Ovaj dokument u inostranstvu predstavlja isto što i polisa osiguranja u Srbiji i predstavlja dokaz da za svoje vozilo imate zaključeno osiguranje auto-odgovornosti kod domaćeg osiguravajućeg društva. Zelenu kartu izdaje osiguravajuće društvo kod kog je zaključeno obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, a važi do isteka premije obaveznog osiguranja. Dokument važi za teritorije zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisan interbiro sporazum, a to su u ovom trenutku sve evropske zemlje osim Rusije. Na teritorijama zemalja u kojima ne važi naša zelena karta (Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan) naši vozač su dužni, prilikom ulaska u svaku od tih zemalja, da plate premiju tzv. graničnog osiguranja. Zeleni karton nije potreban za putovanje u Crnu Goru.
Da bi se dobila zelena karta potrebni su:
- Polisa obaveznog osiguranja na uvid
- Saobraćajna dozvola
Cena zelene karte je 2.000 dinara

Dozvola za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu
Ukoliko van zemlje putujete automobilom čiji je vlasnik drugo lice, biće vam potrebna i posebna dozvola za upravljanje vozilom u inostranstvu, koja se takođe izdaje u organizacijama AMSS-a. Važnost ovog dokumenta je, od trenutka izdavanja, najviše 12 meseci, a po zahtevu vlasnika, može se izdati i na kraći vremenski period.
Da bi se dobio ovaj dokument potrebni su:
- Obavezno prisustvo vlasnika sa ličnom kartom ili ovlašćenjem od suda ili opštine da se tim vozilom može upravljati u inostranstvu (sudsko ovlašćenje ne sme biti starije od 12 meseci, opštinsko ovlašćenje može biti staro do 6 meseci)
- Obavezno prisustvo korisnika sa pasošem
- Saobraćajna dozvola
- Fotokopija saobraćajne dozvole
- U slučaju da je vlasnik vozila pravno lice, potrebno je ovlašćenje za korisnika na memorandumu firme, overeno pečatom, sa potpisom ovlašćenog lica
Cena dozvole za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu je 1.500 dinara.

Ovlašćenje za kola kupljena na lizing
Ukoliko ste automobil kupili na lizing, morate imati posebno ovlašćenje lizing kompanije koje vam daje pravo da vozilo pod lizingom koristite van zemlje. U nekim ugovorima o lizingu postoje posebne klauzule koje predviđaju korišćenje vozila van Srbije – ako imate takav ugovor, nije vam potrebno posebno ovlašćenje.

Boravak u spa centrima popravlja raspoloženje, opušta nerve i ublažava stres, a ovu atmosferu mnogi koriste i za sticanje novih poznanstava

Od rimskih parnih kupatila, pa sve do današnjeg banjskog lečenja, ljudi su uživali i opuštali se u blagotvornom dejstvu vode i masaže. Sanus per aljuam, vodom do zdravlja ili lečenje uz pomoć vode, stara je latinska izreka, čija se skraćenica (SPA) sve češće koristi. U svakodnevnici, prepunoj briga i stresa, spa centri pružaju delotvorni lek.

Na mestu „Zlatne palme“

Smešten na samoj obali Jadranskog mora, u Bečićima, mestu koje, po mnogima ima najlepšu plažu u Crnoj Gori, Hotel Splendid Conference & Spa Resort predstavlja pravi dragulj crnogorskog turizma. Ovaj hotel, kategorisan sa pet zezdica, svojim gostima nudi potpuni komfor preko ugodnih i dobro opremljenih soba i apartmana, tehnički savršeno opremljenog kongresnog centra do modernog i opuštajućeg Spa centra. Plaža u Bečićima, na kojoj je hotel izgrađen, je još davne 1935. godine na svetskoj smotri u Parizu proglašena za jednu od najlepših plaža i za taj uspeh bila nagrađena „Zlatnom palmom“. Spa centar, smešten na najlepšem delu plaže u Bečićima, sa preko 3.000 kvadratnih metara raspoloživog prostora, predstavlja pravu atrakciju ne samo u Crnoj Gori, nego i šire. Sa položajem i pogledom koji ima, tretmanima koji se samo ovde sreću, ljubaznim osobljem, Spa centar je idealan za ljubitelje ovakvog vida odmora, ali i za sve one koji jednostavno žele da se opuste i dobro odmore. U Splendidu kažu da je ideja Spa centra, zapravo, razmena informacija na telesnom, duševnom i duhovnom planu, i da se prilagođava individualnim potrebama svakog klijenta. Da bi se ostvario željeni nivo relaksacije, ravnoteže i harmonije, tokom boravka u Spa centru se stimulišu sva čula. Čulo sluha se stimuliše ambijentalnom muzikom, čulo mirisa eteričnim uljima, čulo ukusa biljnim čajevima, a čulo vida aranžiranjem samog prostora u kome se tretmani izvode. Reč je, zapravo, o savršenom spoju posebne atmosfere i stimulirajućih tretmana, koji će vam, svakako, pomoći da prebrodite sva iskušenja savremenog života. Možete koristiti veliki broj ugodnih i opuštajućih tretmana, od tarapeutskih masaža do relaksirajućih masaža kao što su hidroterapija, refleksologija…
Ono što je sigurno, ma šta koristili, boravak u Spa centru hotela Splendid će vam popraviti raspoloženje, opustiti nerve, ublažiti stres i da ćete u krajnje opuštenoj atmosferi doživeti nezaboravno iskustvo i upoznati neke sasvim nove ljude.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

• Monahinje Evgenija i Jefimija su dane provodile u molitvi, sa tugom u srcu. Ljubostinja im je vidala neprebolne rane ovozemaljskog života. Njihov monaški život ostaće upamćen po skromnosti, tišini i mudrim rečima. Bile su zajedno u radosti i tuzi, zajedno čekaju i vaskrsenje

Dugo, sa voštanicom u  ruci, stoji monahinja Evgenija pred ikonom Majke Bogorodice i moli se. Moli Gospoda da pomene usnulog slugu svog Lazara, da mu oprosti svako zemaljsko sagrešenje koje učini rečju, delom ili pomišlju. A baš ovde, na mestu gde manastir sada beše, njih dvoje se i upoznali. Bilo je to na dan svetog Stefana. Venčali se, decu izrodili, a onda dodje do boja. Onog krvavavog Kosovskog. Njen muž, srpski knez Lazar, izgubi glavu za čast svoga naroda. I šta preosta neutešnoj kneginji, kosovskoj udovici, no da priđe Gospodu, da se moli za narod i dušu svoga Lazara. Ali ne pođe sama. Povede sa sobom i Jelenu, suprugu Uglješe Mrnjavčevića, i još sedam nesrećnih udovica. I okončaše svetovni život Milica i Jelena, i nastaviše da žive kao Evgenija, Jefimija, Irina, Hristina… Sve do sudnjeg dana i kraja ovozemaljskog života.

Zadužbina knjeginje Milice

Kada se prođe veliki most na Moravi u Trsteniku, asfaltni put vas vodi uz ljubostinjsku reku. Posle svega četiri kilometra stižete pravo pred manastir Ljubostinju. I kao da je sam Gospod mesto za hram izabrao. Između dva brda, gde tišini prija jedino zvuk crkvenih zvona. Velika manastirska kapija i prolazak kroz nju nikog ne ostavlja ravnodušnim, bez obzira na to da li dolazite kao vernik ili turista. Letopisi kažu da je  manastir Ljubostinja zadužbina  kneginje Milice. Izgradnja svetinje je počela pred sam Kosovski boj, a predanje kaže da je Milica, sluteći nesreću, želela da napravi manastir daleko od „očiju sveta”. Crkva je posvećena Uspenju presvete Bogorodice, a sam pogled na ovo remek delo srednjovekovne arhitekture, visoko kube, bogate rozete i ornamente oko vrata i prozora, doprineće utisku da se nalazite na mestu uzvišene lepote. Crkva je delimično oslikana i pre Kosovske bitke, a u letopisu je zapisano da je na poziv knjeginje Milice, tada već monahinje Evgenije, 1403. godine, u manastir došao i zograf Makarije iz Zrza. Svoje ime je ispisao na luku iznad vrata koja vode iz priprate u hram, a zapadnom delu priprate je oslikao porodicu kneza Lazara. Nažalosost, od nekadašnjeg živopisa je malo šta ostalo.

Imala je Ljubostinja u svojoj istoriji i lepih i ružnih dana. Krajem 17. veka manastir je opusteo, da bi već u 18. veku ponovo zaživeo. Turci ga uporno pale, ali se iz pepela još upornije diže. U manastiru danas živi i Gospodu se moli veći broj monahinja. Osim bogosluženja, svakodnevno se mogu videti i na imanju, u vinogradu, za ručnim radom… Poznate su njihove rukotvorine kao što su, na primer, pletene korpe ili razni vezovi, a pažnju posetilaca će privući i ikonostasi pleteni od pruća.

Negovale lepu reč

Kada je Lazar Hrebeljanović stradao na Kosovu polju, Srbijom je jedno vreme upravljala kneginja Milica. Upravljala i narod od Turaka štitila. A onda je upravu zemlje predala sinu Stefanu Lazareviću, a sama se uputila u Ljubostinju da primi monaški postrig. Krenula je sa njom i Jelena, kćerka gospodara Drame i žena  despote Uglješe. Njihov monaški život ostaće  upamćen po skromnosti, tišini i mudrim rečima. Monahinje Evgenija i Jefimija su dane provodile u molitvi, sa tugom u srcu. Ljubostinja im je vidala neprebolne rane ovozemaljskog života. Kneginja i despotica su negovale lepu reč. Još iz njihovog vremena ovaj manastir je poznat po prepisivačkoj školi. U zlatu, na svili, Jefimija je izvezla ćivot za pokrov kneza Lazaru. Sada je ovo umetničko delo neprocenjive vrednosti izloženo u muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Poznata je i njena zavesa kojom je darovala manastir Hilandar. Monahinju Jefimiju, veliku spisateljicu toga doba, opevale su i pesme savremenika. Obe monahinje su ovde i umrle. Milica, odnosno Evgenija, sahranjena je na levoj strani ulaza u crkvu, a Jefimija na desnoj. Što bi se reklo: i u radosti, kao žene vladara, i u žalosti, kao udovice,  i u životu i u smrti – vazda zajedno. Legenda kaže da je Milica u trenutku smrti svoje najbolje drugarice, pesnikinje Jefimije, dala sarkofag  koji je sebi namenila. Na sarkofagu je  uklesan cvet ljiljana, koji simbolizuje devičanstvo, nevinost i koji se često pripisuje Bogorodici. I danas se u molitvama ljubostinjskih monahinja pominju Evgenija i Jefimija, žena od kojih život ove svetinje i započe.

Crkva za pokoj duše

Na istočnoj strani manastirske porte je podignuta i lepa crkvica svetog velikomučenika Georgija, koju podiže Dara Toholj za pokoj duše rano preminulog sina Borka. Ikonostas crkvice je od pletenog pruća, rad ljubostinjskih monahinja.

Rušen pa obnavljan

Manastirski letopis pominje i 1732. godinu i duhovnika Arsenija, koji je vodio jednu vrstu monaške škole. Za vreme austrijsko-turskog rata ljubostinjski monasi su imali zapaženu ulogu, posebno iguman Vićentije Jovanović. Krajem 18. veka, tačnije 1788. godine, u Ljubostinju dolazi i Koča Anđelković (kapetan Koča) koji tada pozva narod na ustanak. To je dalo povod Turcima da pohvataju kaluđere, a manastir zapale…Posle par godina manastir je obnovljen.

Dragana Milošević

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Mesta istorije i odmora

Nije veliki broj onih koji su se odlučili za bavljenje seoskim turizmom u ovoj opštini. Oni koji su se latili ovog posla trude se da što bolje ugoste svoje goste, da im spreme najleša jela tradicionalne kuhinje ovog kraja i pokažu sve prirodne i istorijske znamenitosti…

Sela u opštini Ljig mogu se pohvaliti bogatom istorijom gde se kroz vekove i ratove vodila borba za Srbiju. Naravno tu je na daleko i odavno poznata „Kosidba na Rajcu“ koja sakupi na ovu planinu u dane manifestacije na hiljade posetilaca. Ovde kažu da ponuda domaćinstava koja se bave seoskim turizmom nije velika, ali zato turisti koji jednom dođu da se nadišu čistog planinskog vazduha i odmor provedu uz dobru tradicionalnu trpezu i šetnju dolaze ponovo. Očarani prirodom, ljubaznim domaćinima i svim onim što odmor u selima ovog kraja čini posebnim…

„Vodenica kod Uče“

Udaljena od magistrale tek toliko da bude zaklonjena od buke i onog što se zove svakodnevnica, „Vodenica kod Uče“ je pravi spoj savremenog i tradicionalnog. Vodenički točak kod njih se još okreće i melje brašno od kojeg se prave ukusni kačamak i proja. Sama vodenica stara je oko tri stotine godina. Domaćini su se potrudili da je ukrase cvećem, zelenilom, jer takva građevina to i zaslužuje. Ovde se turisti, putnici namernici mogu odmoriti (8 dvokrevetnih soba), jesti u restoranu sa tradicionalnom kuhinjom. Objekat se nalazi na svega 50 metara od Banje Ljig i verujte na reč idealno je mesto za odmor. Duži ili kraći, sve zavisi koliko imate vremena. Možete ih pozvati i najaviti svoj dolazak na broj telefona: 014 83 760

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

U Župu na čašu vina

Kažu da ako želiš nekoga dobro upoznati onda je nabolje sesti sa njim za sto i piti dobro vino. A kada se pomene grad Aleksandrovac prva asocijacija su vinogradi i naravno dobro vino koje je slavu ovog kraja pronelo na daleko. Vino je Božije piće pa se  zato i veruje da u kraju gde uspeva grožđe žive dobri, plemenini i veseli ljudi koji znaju odgajiti i dobro grožđe i od njega napraviti ovo piće Bogova.

Može se u Župi lepo i pojesti, dosta toga obići i videti. Ako vas put nanese u ovaj kraj nikako ne propustite priliku da svratite do restorana „Skačak”, ribnjaka „Mitrovo polje „ i „Plešo”. Nemojte brinuti ni ako vas počinak zatekne ovde. Za smeštaj tu je Odmaralište Crvenog krsta (u letnjem periodu radi bazen), Etno selo „Latkovac”, Konak  „Prizrenska bašta”. U samom gradu možete obići i muzej vinarstva, Zavičajni muzej kao i manastire Drenča i Rudenica koji se nalaze u blizini Aleksandrovca. Naravno, mi vam preporučujemo i koje vinarije valja posetiti. Posetiti i  dobro popiti…

Vinarija Ivanović

Nalazi se u samom Aleksandrovcu. Ovde postoji mogućnost organizovanja degustacije sa ručkom u prelepom ambijentu. A uz dobar ručak poslužiće vam i vina: Prokupac, Ružica, Rizling, Tamnjanika. Možete ih pozvati i najaviti svoj dolazak na broj telefona: 037/ 755 033. Više o vinariji Ivanović možete videti i na web sajtu: www.ivanovicvino.com.

Podrum Braća Rajković

Nalazi se na dvanaestom kilometru od Aleksandrovca u selu Gornje Zleginje. Ako se najavite možete zakazati degustaciju sa ručkom. Ovde služe vina: Kaberne, Vranac, Prokupac, Pino. 037/ 764 453, 064/ 29 09 741

Porodični podrum Rajković

Bavljenje vinarstvom kod  Rajkovića je tradicija. Podrum se nalazi u selu Gornje Zleginje. Vina Prokupac (crveno), Semilon i Suvinjon (belo) i Rizling belo.  037/ 764 451, 064/ 3970 572

Vinarija Đorđević

Ovde vole da kažu da oni prave vina za prijatelje. To čine odavno. Dolaskom dede Damnjana 1939. godine na ove prostore počinju da se bave vinogradarstvom. Vinarija se nalazi u selu Vitkovo. Poznati su po vinima Midino belo i Midino crno. 037/ 759 244, 063/ 836 46 84

Porodična vinarija Veličković

Posle tri decenije rada u Rubinu gospodin Veličković se odlučio da nastavi porodičnu tradiciju pravljenja vina. Vina proizvodi u malim serijama do 7.000 flaša. Na temeljima porodične tradicije i vinarstva u Župi, uz  primenu najsavremenijih dostignuća u enologiji stvoreno je vino Prestige koje svoj kvalitet baš i čuva u malim serijama. Prestige belo i Prestige roze su vina po kome se prepoznaju. 037/ 455 023, 064/ 20 66 783.

Vinska kuća Minić

Ova vinska kuća koja se nalazi u selu Tržac,  čini se najviše je otišla u smislu turističkog prikaza čitavog kraja. Ovde je sve u znaku vina i onoga po čemu se ovaj kraj prepoznaje. Znali ste sigurno da se u vinskom podrumu može popiti dobro vino, ali sigurni smo da je malo ko imao priliku da se lepo odmori u vinskim buradima. Kratah predah posle dobrog vina i ručka uz domaću trpezu dobro će vam doći. Domaćini su to originalno osmislili, tako da će vam odmor u vinskoj kući kod Minića ostati u dugom i lepom sećanju. Za sada je ovde moguć samo dnevni boravak i odmor, ali u planu je i to da turista ovde može i prenoćiti. Posete  se moraju najaviti na par dana jer domaćini žele na pravi način svakom svom gostu da se posvete.

Izbor vina koja se ovde mogu probati i piti je veliki a domaćini su posebno ponosni na  Stotu suzu (tamnjanika), Tamnjaniku Barik, Tamnjaniku kasne berbe, Dorotej (crno, prokupac) Ružicu (crveno vino). Ako želite da ih posetite i uverite se u originalnost i autentičnost ove vinske kuće pozovite ih na brojeve telefona: 037/ 751 612, 063/ 846 48 92.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

Sa Olimpa do zvezda

• Od jula 2000. godine, kada je otvoren, u poznatom zlatiborskom hotelu boravile najpoznatije sportske ekipe iz zemlje i inostranstva. Među gostima i dva najuspešnija ovogodišnja košarkaška tima u Evropi – moskovski CSKA i Dinamo. Vrhunski smeštaj i usluga, tradicionalno gostoprimstvo i prelepi predeli – dovoljan razlog da se za Olimp daleko čuje

Zlatiborci sa ponosom ističu da je njihova planina najlepši turistički biser Srbije. Sa time se, bez izuzetka, slažu i redovni gosti Zlatibora, ali i oni koji visoravan u zapadnom delu zemlje tek upoznaju. Ovu ocenu, možda nevoljno, priznaju i oni koji se konkurencijom smatraju. Ali, šta je to što Zlatibor ima a drugi nemaju, šta je to što se ovde može dobiti, a na drugom mestu samo sanjati? Najkraće rečeno – mnoga toga!

Narod kaže da gostoprimstvo i siromaštvo idu nekako „ruku pod ruku”. Što je kuća praznija, vrata su otvorenija. A Zlatibor je, da podsetimo, do pre nekoliko decenija bio siromašan kraj. Barem na prvi pogled. Tek kada se turizam počeo javljati i kod nas, pokazalo se i šta imamo. U međuvremenu se Zlatibor razvijao, narod se sirotinje otarasio, ali stare običaje nije zaboravio. I dalje su domaćinska vrata svima otvorena, zbog gostiju se i rakija peče, meso suši, voće bere, a i strani jezik se, onako uzgred, pomalo uči. Doduše, dok su nam „stranci” samo iz Bosne, Hrvatske i Makedonije dolazili, većih muka nije bilo. Sada je znatno teže, jer je sve više i onih koje i „rođena majka teško može razumeti” – Engleza, Grka, Nemaca, pa i Rusa. A glavni „krivci” su, kažu, baš oni koji su se potrudili da evropsku uslugu „presele” na zlatiborsku visoravan. Upravo oni koji su pokazali da se i ovde mogu svetske standardi dostići i najzahtevniji gosti privući.

Hotel Olimp je, svakako, jedan od njih. Odkad je otvoren, a bilo je to pre manje od šest godina, ugostio je najveće sportske zvezde iz čitave Evrope. Boravili su ovde i fudbalski reprezentativci naše zemlje, rukometaši, košarkaši… Njihova imena puno znače – nekadašnji evropski šampion u košarci – atinski Panatenaikos, fudbaleri Crvene zvezde, ženska i muška košarkaška selekcija Srbije i Crne Gore, i na kraju, mogu li se preskočiti, košarkaši CSKA i Dinama iz Moskve, ovogodišnji pobednici dva najvažnija evropska nadmetanja – Lige šampiona i ULEB kupa.

Osim prirodnih lepota, turiste privlači i ono što sam hotel nudi. Olimp nije veliki objekat, pa baš zato omogućava prisniji, srdačniji i ljubazniji odnos sa gostima. Restoranska sala ima oko sto mesta, a letnja i zimska bašta, zavisno od perioda korišćenja, pruža predivan pogled na zlatiborske padine. Tu su i aperitiv bar, kamin-sala i sala za sastanke, ali najviše pažnje sportista i rekreativaca privlači moderan fitnes centar sa teretanom, solarijimom, saunom, a tokom leta i otvoreni olimpijski i dečiji bazen. U blizini je izgrađen restoran sa nacionalnom kuhinjom, a nisu zanemarene ni žene koje koriste usluge frizerskog i kozmetičkog salona, i posećuju prodavnice sa raznovrsnim asortimanom.

Sjaj Olimpa se vidi i u smeštajnom delu hotela. Osim dvokrevetnih soba i višekrevetnih apartmana, tu je i rezidencija na preko 270 kvadrata. Planira se proširenje smeštajnih kapaciteta, izgradnja zatvorenog bazena sa pratećim programima, novi sportski tereni i sve što je potrebno za prijatan i sadržajan odmor. Hotel je prilagođen zahtevima i potrebama sportista različitih disciplina, ali treba reći da oni nisu jedini gosti. Naprotiv. Olimp je idealno mesto za razvoj klasičnog turizma, za boravak tokom vikenda i za poslovne sastanke. Znaju to dobro oni koji su se odavno upisali u spisak stalnih gostiju, a pristižu i novi.

Za sve što je do sada izgrađeno i urađeno, hotelu su uručena i brojna društvena priznanja, među kojima je, svakako, ističe Turistički cvet nacionalne turističke organizacije. Najdraža priznanja se, ipak, svakodnevno primaju od samih gostiju, a ona su, priznaćete, najvrednija i najvažnija.

Na kraju se, možda, treba vratiti i na početak priče – zašto je Zlatibor to što jeste, i zašto je iz dana u dan sve lepši i veći. Podatak da se ovde svake godine grade novi i rekonstruišu stari hoteli, da se svaka sezona dočekuje sa hiljadu novih kreveta i da se broj gostiju stalno povećava – dovoljno govori. Ali hotela kao što su Olimp, očigledno, nikada nije dovoljno. Ni na Zlatiboru ni u Srbiji.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Čardak ni na zemlji, ni na nebu

• Neobičan restoran u Majuru kod Šapca privlači sve veću pažnju posetilaca. Bez obzira na to koliko novca gost ima i da li mu je, možda, u džepovima „zima”, biće dočekan na način kako dolikuje pravom srpskom domaćinu

Kažu da je Srbima jedini siguran posao kafana i ciglana. I dok cigle polako gube primat u narodnom neimarstvu, kafane izgleda ništa ne remeti. Vremenom su postale neka vrsta institucije, mesto gde se dolazi radi odmora, razgovora, poslova ili pregovora. Ima ih svakojakih. I starih i mladih, i sređenih i zapuštenih, i onih što prošlosti streme, a i onih što unapred glede. Ipak, zajedničko im je da svaka svoje poštovaoce ima i svoje goste redovno prima.

Sačuvane starine

Malo je, međutim, i onih mesta koja će svima, bez obzira na želje ili ukus, pol ili starost, na prvom koraku pružiti radost. Malo ih je, al ih ima. Kada krenete kroz Mačvu, prođete Šabac i na putu ka Loznici stignete do Majura, obavezno zastanite. Tu na samom izlasku iz mesta, sa leve strane, kao dvorac iz bajke – čeka vas Čardak. Ni na nebu, ni na zemlji, već u pravom cvetnom vrtu, gde i samo ime dobija smisao. Čardak je, da podsetimo, mesto na selu gde se letina sabira, gde se godina sumira, gde se srce može napuniti, ali i zalediti. Zavisi od toga kako je godina ponela.

U ovom Čardaku, međutim, zime nema nikad. Reč je o novom restoranu, koji, kada stanete i malo bolje pogledate, izgleda kao da od pamtiveka ovde stoji. Tome ne doprinose samo sačuvane i vešto odabrane starine – ručni radovi naših baka ili, naprimer, slamarica koja je i Obrenoviće upamtila. Tu su i poneki stari kredenac, zaboravljena tapiserija, klupe i stolovi od drveta, i zidovi od naboja. Ko ne zna šta je naboj, a verujemo da i takvih ima, teško da je u staro selo ikad zalazio.

Ipak, da se ovde neki drugi, pomalo zaboravljeni običaji čuvaju, možda se najbolje vidi u odnosu prema gostu. Jeste ovo komercijalni objekat, u njemu se radi i od njega živi, ali se to ovde na prvi pogled neda videti. Ovde se svaki namernik poštuje i ceni, bez obzira na to koliko novca ima i da li mu je, možda, u džepovima zima. Sve najbolje što je mačvanska crnica iznedrila, i što je seljak sa pažnjom gajio, a kuvar sa naročitom pažnjom spremio, svoje je mesto u jelovniku našlo.

Grade se vajati

A kakva bi domaća kuhinja bila da nema, recimo, medaljona sa suvim šljivama, pileta sa susamom ili, možda, teletine ispod sača. Naravno, tu su i razne vrste žita i kolača, baklave i orasnice i brojne druge poslastice. Uz dobro iće vazda se točilo i dobro piće. Za aperitiv domaćin će vam predložiti rakiju od kajsije, a vino za kasnije. I to ono domaće, pravo, nekršteno i blago, koje srce voli, i od kojeg glava ne boli. Sve to, kao svojevrstan desert, prati i tiha, nenametljiva izvorna muzika, upravo ona što pokreće emocije i oslobađa dušu.

Čardak, da podsetimo, nema dugu istoriju, ali se dobar glas, očigledno, daleko čuje.   Osim meštana i brojnih prolaznika, sve je više i stranaca koji o našoj kulturi, tradiciji i religiji, po običaju, više u kafani dokuče negoli iz kakvog prospekta ili kataloga nauče. A kakvo je njihovo mišljenje, možda najbolje govori podatak da visina ostavljenog bakšiša često višestruko nadmaši i sam račun.

Na kraju, a možda je red nalagao da bude i na početku, pomenimo i samog vlasnika. Reč je o Draganu Petroviću, mladom čoveku, koji o gostoprimstvu, narodnim običajima i poslu kojim se bavi, očigledno, zna više nego neke njegove, znatno starije kolege.    I samo da je Čardak napravio, nešto vredno bi potomstvu ostavio. Međutim, Petrović nema nameru da stane. Uskoro će se ovde izgraditi i nekoliko seoskih vajata, tek da gost ima gde prespavati i na miru utiske sabrati. A tada će, valjda, i ovaj kraj Mačve vrednu atrakciju dobiti, koja se svakako mora posetiti.

Gde se nalazi

Selo Majur je udaljeno oko pet kilometara od Šapca, a do njega se najlakše stiže  autobusom ili kolima.. Ako putujete iz pravca Beograda možete ići autoputem prema Šidu, sve do skretanja za Šabac. Mnogi koriste i put preko Obrenovaca i Vladimirovaca, a zatim treba proći kroz grad na Savi. Na izlasku iz varoši nastavljate ka Loznici, Bogatiću ili graničnom prelazu sa Republikom Srpskom, a sam restoran se nalazi na izlasku iz Majura.

Sanja Drča

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

Zamak beloglavih supova

Poseta kanjonu reke Uvac sa više prelepih jezera i pećina, stoletnim šumama i retkim biljkama i životinjama predstavlja nezaboravno iskustvo koje se nigde drugde ne može doživeti.

Specijalni rezervat prirode “Uvac”, prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije, nalazi se na samom jugozapadu Srbije, na teritoriji opština Sjenica i Nova Varoš. Ovaj rezervat netaknute prirode, u svojim nedrima odgaja i hrani različite vrste životinja i biljaka. Jedinstvenost područja čini prisustvo veoma retke i malobrojne vrste lešinara – beloglavog supa, koji se gnezdi u pojedinim delovima klisure, na stenama, potkapinama i pećinama iznad vode.

Saradnja prirode i čoveka

Pre oko četiri decenije u kanjonu, koji je vekovima dubio Uvac na svom 115 kilometara dugom putu od Peštera do Limske doline, formirane su tri hidroakumulacije – Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero. Nekada je proizvodnja struje iz ovih akumulacija predstavljala 65 % ukupne proizvodnje u Srbiji. Gradnjom velikih sistema u Srbiji značaj hidroelektrana je umanjen, ali je Uvac zbog svojih prirodnih i geografskih vrednosti ostao i dalje važan u sistemu srpskih elektrana. Mada je izgradnjom tri veštačka jezera potopljen deo kanjona, čime je čitav predeo dobio novi izgled, klisura reke Uvac je i dalje živopisna, a pred njenom lepotom dah zastaje i onima koji su se po belom svetu nagledali raznih čuda prirode. Danas, živopisnim kanjonom Uvca u blizini Nove Varoši, peške i čamcima, prolaze brojni zaljubljenici u prirodu i retku vrstu orla lešinara – beloglavog supa, kojeg zbog raspona krila od oko 2,8 metara i zadivljujućeg leta sa pravom zovu i nebeski kralj.

Kralj visina sa grba Nemanjića

Beloglavi sup je po mnogo čemu jedinstvena ptica. Jedna je od četiri vrste lešinara koje naseljavaju Evropu ali i jedina sa staništem u Srbiji. Živi jako dugo, oko pedeset godina. Sa težinom do 15 kilograma i rasponom krila od oko tri metra izgleda zaista moćno i predstavlja pravu atrakciju u vazduhu. Zbog svoje lepote i moćnog izgleda, ali i načina života često su je nazivali i “mitskom” pticom. Posmatrajući ga dok krstari nebom, čovek je vekovima pridavao značaj njegovom savršenom letu. Iz toga se rodilo verovanje kako sup može predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile događaje. I  među srednjovekovnom srpskom vlastelom, beloglavi sup je imao svoje mesto. Beloglavi sup sa dve glave se može prepoznati na grbu Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića, a najbolje očuvani grb beloglavog supa nalaze se na južnom zidu crkve Lazarice u Kruševcu. U prošlosti je sup bio rasprostranjen u celoj Srbiji, ali je nebrigom društva i smanjenjem stočnog fonda došao skoro do istrebljenja. Budući da se hrani pretežno mrtvim papkarima i drugim krupnim sisarima, beloglavi sup ima ulogu čistača prirode, a zahvaljujući svom specifičnom načinu ishrane, sprečava pojavu zaraza. Danas se može videti na svega tri lokaliteta u jugozapadnoj Srbiji – u kanjonima Trešnjice, Mileševke i Uvca. Ozbiljnije aktivnosti na zaštiti kolonije u kanjonu Uvca preduzete su pre tri decenije, zahvaljujući lokalnim meštanima i zaposlenima u rezervatu Uvac. Godišnje se u “restorane”, odnosno hranilišta za beloglave supove “servira” oko 50 tona klaničnog otpada i uginule stoke. Posle svega što se učinilo na njihovoj zaštiti, broj beloglavih supova se popeo sa sedam parova (koliko ih je bilo 1993. godine!) na današnjih trista jedinki. Ova kolonija beloglavih supova je danas najbrojnija na Balkanu i jedna od najvećih u Evropi.

Priroda koja ostavlja bez daha

Reku koja nosi mnogobrojne tajne, osim zaljubljenika u ptice, sve češće posećuju i mnogobrojni turisti. Vožnja čamcem kroz meandre Reke Uvac je nešto što se dugo pamti. Bistra voda naoko pitomog Uvca krivuda zavojima koji više liče na lavirint iz koga nema izlaza nego na tok reke. Kameni zidovi klisure, koja je na pojedinim mestima toliko uska da se njom jedva može proći čamcem, pri dnu su beli, uglađeni vodom, a u visinama sivi i crni, prošarani rastinjem. Iz gnezda svijenih ispod okapina i kamenih streha, stotinak metara nad vodom, nalaze se gnezda beloglavih supova, koji su kanjon Uvca izabrale za jedno od svojih poslednjih staništa u ovom delu Evrope. Nakon tridesetak minuta vožnje čamcem, prelazi se vodom preko kamene ćuprije na Žvalama, odnosno ostataka nekadašnjeg Carskog druma od Dubrovnika do Carigrada. Obilaskom kanjona naićete i na jednu od pećina Ušačkog sistema – Ledenu Pećinu, u koju možete ući i sa kopna i sa vode. Lepota ove pećine je u njenim dvoranama sa velikim belim stubovima, prošaranim crvenkastim i plavičastim nijansama. Kada se popnete na jedan od brojnih vidikovaca, iz perspektive beloglavog supa možete posmatrati remek delo prirode – meandre reke Uvac.

Ono što sigurno izdvaja ovaj prirodni dragulj od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, nije promenio ništa ništa od svoje autentičnosti. Nećete videti višespratnice, velike vikendice. Ovde kuće još uvek odišu toplinom pravog seoskog doma, a u kućama se sprema hrana po receptima naših starih. Ipak, da bi utisak bio potpun, treba to doživeti…

Flora i fauna

Pored beloglavog supa ovde se mogu videti i druge ugrožene vrste ptica, kao što su suri orao i orao ribar, buljina, planinski puzgavac i veliki ronac. Na području klisure evidentirano je ukupno 216 biljnih i 400 vrsta ptica, a svoje stanište ovde su našli i medved, ris i vidra, kao i više vrsta endemskih insekata i slepih miševa koji se nalaze na Evropskoj crvenoj listi retkih i ugroženih vrsta faune. U meandrima reke obitava i mladica, vrsta plemenite ribe dovedena gotovo do istrebljenja ali je ovde našla svoj mir.

Šta još posetiti?

U obilazak kanjona Uvca može se krenuti sa brana Uvačkog i Zlatarskog jezera na Rastokama i u Kokinom Brodu, udaljenih oko desetak kilometara od Nove Varoši. Na obodima kanjona podignute su i dve crkve brvnare u selu Kućani i Radijevići sa ikonama neprocenjive vrednosti, a u selu Božetići je manastir Dubnica koji je nedavno obnovljen nakon tri veka provedena u ruševinama. Na oko 15 kilometara od brane na Rastokama, starim kiridžijskim puten za Ivanjicu, nalazi se i etno selo Štitkovo sa stambenim objektima od brvana, podignutim krajem 19. veka.

Hadžisup

Praćenjem beloglavih supova putem prstenova i krilnih markica utvrđeno je da mlade ptice sa Uvca odlaze i po 2.000 kilometara daleko od rodne kolonije. Najpoznatiji među njima je Hadžisup – 4, beloglavi sup koji se nastanio u Izraelu i koji je uz pomoć tamošnjih ornitologa „poslao” svoju fotografiju. Najveći broj supova odleće do Bugarske i Grčke, ali se posle ponovo vraćaju u svoju postojbinu. Zato se za njih kaže da caruju balkanskim nebom.

Ne propustite da probate: heljdopitu, paprike u pavlaci, goveđi pršut, slatko od šumskih jagoda i rakiju od divlje kruške.
REZERVIŠITE VAŠ SMEŠTAJ

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

Kad je pesnik vide  zapisa: “I najlepše sviću zore, tamo negde kraj Mokre Gore”. I ne bi čovek znao reći da li je lepša kad sviće ili kad pada suton, kad mesec lagano obasjava sve proplanke, izvore i brda ove lepotice. Moraš je putniče videti, doživeti . A doživeti je samo možeš ako čuješ huk Ćire, ako se umiješ vodom sa Jovanovih izvora.

Opet ide Ćira…

Mokra Gora je selo koje se nalazi na granici između Tare i Zlatibora. Dok nije postala turistička atrakcija i destinacija bila je seoce sa nekih hiljadu stanovnika koje  se kao i većina ljudi brdskih krajeva bavila poljoprivredom. Dugo je Mokra Gora bila naše neotkriveno blago, dragulj koji ili nismo znali ili nismo hteli tako dugo da pokažemo drugima. A ovde se ima šta i videti i pokazati. Pa nije ona bez razloga dobila ime Mokra Gora. Izvora kud god se okreneš, gore, šume… Sve do 1974. godine kroz  Mokru Goru je prolazila pruga uskog koloseka. Ona je ovaj kraj povezivala sa Sarajevom. Godinama se parnjača probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore i pravila tu neobičnu putanju. Bila je ona prozor u svet ljudima ovog kraja. A onda je jednog dana ukinuše. Plakale su žene za Ćirom, muškarci odmahivali glavom i žalili što im uzeše ovaj prozor u svet. Sećali su se proroka Tarabića koji ipak reče “da će se obnoviti ovaj gvozdeni put kojim će opet ljudi ići, ali sada zarad zabave i uživancije”. I bi baš tako. Zahvaljujući najpre   udruženju “Šarganska osmica” Mokra Gora je poslednjih godina ponovo oživela. Ovoga puta kao prava turistička destinacija koja u ovo mesto između Tare i Zlatibora dovodi turiste sa svih strana da ih stari Ćira malo provoza. A stanovnik Mokre Gore koga ovde već smatraju starosedeocem je i filmski reditelj Emir Kusturica koji je na brdu Mećavnik, u Mokroj Gori napravio etno selo “Drvengrad”.

Kao da se u njemu živelo…

A  Mećavnik i Drvengrad na njemu nadvio se nad samu Mokru Goru. Visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi šarganska osmica. Drvengrad je etno selo u gradskom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija  duža osa  na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Brvnare su autentične i prenete, neke iz  ovih krajeva a neke iz Bosne, u vidu skeleta i postavljane na kamene postamente. U svakoj od njih nalaze se i sadržaji koji su oličje jednog pravog grada: galerija, biblioteka, bioskop, poslastičarnica, restoran, prodavica narodne radinosti ovoga kraja.

Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Romije je ovo Kusturičino graditeljstvo proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi. Sam Emir Kusturica objašnjava Drvengrad rečima:” Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad”…

Isprati mesec  i dočekaj sunce…

Pažnju onih koji dođu na Mokru Goru pored šarganske osmice i Drvengrada privlače i mnogobrojni  lekoviti izvori. Prema nekim podacima ovde se nalazi na desetine mineralnih izvora. Zbog činjenice da Mokra Gora leži na jednom od najvećih nalazišta niklom, većina izvora ima izrazito visok sadržaj rastvorenih jona.  Međutim, nekoliko poznatijih izvora su lekoviti, ali jedan deo je i toksičan (otrovan). Najpoznatiji među lekovitim izvorima u Mokroj Gori  su “Bele vode” za koje ovde kažu da su lekoviti za očne bolesti.  Na par stotina metara od “Belih voda” su  Jovanovi izvori, koj je narod od davnina tako  krstio u slavu Svetog  Jovana Krstitelja.

Ne možemo a da ne pomenemo prirodu koja ovde svoje čari nije štedela. Za one koji kreću put Mokre Gore valja reći da se Mokra Gora ne može ni videti ni doživeti za jedan dan. Treba sačekati i zoru i zalazak sunca i ispratiti mesec na počinak ovde na Mokroj Gori.

Ono što sigurno ovu lepoticu izdvaja od drugih turističkih destinacija je to što bez obzira na sve veći broj turista i posetilaca, broj noćenja, nije  promenila ništa od svoje autentičnosti. Nećete ovde videti savremene višespratnice, velike vikendice. Ovde se kuće prave od drveta, pokrivaju ćeramidom, ovde je svaki restoran zadržao toplinu pravog seoskog doma. Ovde spremaju hranu po receptima baka.  Ipak sve to valja doživeti… Jedna je Mokra Gora…

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

12►

U vremenu kada su nebesima vladali zmajevi Mačve, Zasavicom je tekla Drina. Vremenom ju je zamenila Sava, Vile i vilenjaci… Ali opet je htela Drina. A onda su je ostavile samu, bez izvora i ušća, bez toka i imena. Pomalo zaboravljenu. Zasavica je krenula za Savom, čista i prozirna kao suza devojačka. Ni brza, ni duboka… Iz tog ogledala, noću, izlaze razigrane senke i prilike, da veličaju prirodu. I tako vekovima…

Meštani je davno prozvaše Barom i pod tim je imenom danas jedino znaju. Razlog je zeleni ćilim izatkan od bujnog biljnog materijala, koji na pojedinim mestima toliko usporava tok ove rečice, da se stiče utisak da ona uopšte ne teče. Međutim, iako prikriveni, izvori je nesebično napajaju svetom i bistrom vodom života.

Istorija beleži da su u ovim močvarnim predelima severne Mačve oko 5000 godina pre nove ere ljudi pravili aleje u močvari, odvodnjavali i navodnjavali mačvansko tlo. Tako su se mešali tokovi Save i plahovite Drine, stvarali se meandri, mešao se izgled predela. Vreme je prolazilo, a legende i mitovi ostavili su tragove u svesti ljudi da su džinovi stvarali ova džinovska dela, ili su to u stvari tragovi zmajeva, njihove loge, koje su zemlji donosile snagu i plodnost. A da su ovde nekada živeli zmajevi zapisano je i na keltskim kartama. Takvih mesta na Balkanu je bilo osam, uključujući i Zasavicu. Po tim kartama ste, eto, doputovali na krila zmajeva – došli ste u očuvanu prirodu. Očuvali su je zmajevi, svojom snagom čuvari neizmernih legendarnih blaga , ili su to ipak učinili ljudi koji su ponekad zmajeviti.

Pod zaštitom države

Specijalni rezervat prirode Zasavica nalazi se na području južne Vojvodine, odnosno severne Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Mirna i pitoma, kao reka ravnice, omogućila je opstanak raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu. Da bi taj svet bio očuvan, sama Zasavica i njeno priobalje, površine 671 hektara, pre deset godina je stavljeno pod zaštitu Države, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Zasavica je utočište za oko 700 vrsta biljaka, 180 vrsta ptica, dvadesetak vrsta riba i isto toliko i vodozemaca i gmizavaca. Isprepletenost livada, šuma, širokih obala i same vode čine ram lepoti i raznovrsnosti sveta biljaka i životinja. Nešto što je retko postoji i među njima.

Živopisna smena šuma, vlažnih livada, širokih obala i same vode, bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta, tradicionalan način života na reci oslikan kroz folklor i svakodnevni život, istorijsko nasleđe koje seže u pradavna vremena, pruža posetiocima tokom cele godine posve retke, privlačne i neponovljive turističke sadržaje.

Sportskim ribolovcima je, na posebno uređenim lokacijama, uz malo sreće omogućen i ulov lepih primeraka divljeg šarana, štuke ili zlatnog karasa. Za ljubitelje foto-safarija prava atrakcija je vožnja čamcima, a posebnu poslasticu za gurmane predstavlja domaći hleb i mačvanska riba na talandari.

„Diet” svinja za zdrav život

Pored jezera, u okviru kompleksa, nalazi se mala farma gde ćete sresti crnu lasu ili mangulicu sremsku, verovatno prva vrsta domaće svinje u evolutivnom procesu pripitomljavanja. Kažu da njeno meso ima manje holesterola. Diet svinja za zdrav život (ali ne njen)! Svinje su odmarale u debelom hladu svoje kolibe i na nas nisu uopšte obraćale pažnju. Osim mangulice na farmi se čuvaju i veoma retki primerci podolskog crnog govečeta, kao i domaćeg potetnog balkanskog magarca. Nedavno je poklonom Bavarske vlade u Zasavicu vraćen njen nekadašnji stanovnik evropski dabar, koji je sada uvaženi stanovnik ovog divnog rezervata.

O Zasavici se mnogo pisalo i kroz pesmu oživelo ali najlepšu priču i pesmu čućete od nje same. Ipak, moramo naglasiti da se najveća zasluga za brižno čuvanje pripisuje uvek dobronamernim domaćinima koji uz Zasavicu i sa Zasavicom žive.

Priča se da na Zasavici i dan danas obitavaju zmajevi. Pitate se, kako ih prepoznati? Kažu: “Odozdo je crn i rutav, a odozgo gladak i sjajan, baš kao vidra.” A kako je nedavno na bari Zasavici posle mnogo godina ponovo viđena vidra, Pokret Gorana Sremske Mitrovice raspisao je nagradu za onoga ko kamerom ulovi vidru. A možda je to ipak bio zmaj….?

Kako stići?

Do Zasavice se najlakše može stići kada se iz Sremske Mitrovice produži prema Mačvanskoj Mitrovici i dalje prema Zasavici. Svuda pored puta postavljene su informacione table, pa ako ih budete pratili sigurno se nećete izgubiti.

Brod i babuška sa talandare

Zasavicu ćete obići novim turističkim brodom čije su karakteristike specijalno prilagođene ovoj reci. Za ovaj brod je karakteristično da je on jedini originalni brod od Drugog svetskog rata napravljen u našim brodogradilištima.  Posle vožnje brodom i nadahnute Mišine priče, vratićete se u centar, gde se uveliko sprema ručak. Uz domaću rakijicu i ćureći paprikaš sa testeninom ili čuvenu riblju čorbu i babušku sa talandare, bićete još orniji za penjanje na turistički toranj odakle ćete durbinom razgledati bogatu zasavičku okolinu.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

• Više od četiri decenije traju arheološka istraživanja rimskog vojnog logora i glavnog grada antičke provincije Gornje Mezije, koje su Huni razorili kao što je lava iz Vezuva uništila čuveni grad kraj Napulja. Nažalost, iako se radi o nalazištu od izuzetnog značaja za našu i svetsku kulturnu baštinu, mnogo toga ni do danas nije istraženo

Kraj Dunava su se smenjivali  brojni narodi, tu su ispisivali važne stranice istorije i nestajali u dubinama vremena. Ali, malo je prostora na kojima su se dešavali toliko burni događaji kao što je područje između Dunava i reke Mlave, na ataru današnjih sela Stari Kostolac i Drmno. Tri kilometara od grada Kostolca, desetak kilometara od Požarevca i devedestak kilometara jugoistočno od Beograda, nalaze se ostaci Viminacijuma, nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora. U blizini su i naselja Tračana, Kelta, Huna, Avara i  Slovena, a istorija beleži i postojanje vizantijskog grada Veminakiona, srednjovekovnog Braničeva i mnoge druge naseobine koje i danas kriju plodne oranice ovog dela Srbije.

Prestonica Gornje Mezije

Arheolozi, geolozi, geofizičari, elektroinženjeri i drugi stručnjaci su u poslednje tri decenije prošloga veka otkrili više od trinaest hiljada nekropola i oko četrdest hiljada raznih predmeta. Mnogi od njih su izuzetni rariteti, od neprocenivog značaja za evropsku i svetku baštinu. Međutim, ni pljačkaši nisu sedeli skrštenih ruku, pa su i oni  nalazili i odnosili brojne dragocenosti koje su, po pravilu, završile u privatnim zbirkama. Iako je Viminacijum pod zaštitom države od 1949. godine, a status izuzetnog kulturnog dobra ima od 1979. godine, još uvek nije valjano obezbeđen, niti se njegovim istorijskim vrednostima poklanja potrebna društvena pažnja. A mogao bi da bude biser naše ponude u inostranstvu, tim pre što desetine hiljada gostiju iz celog sveta obilazi znatno manje arheološke lokalitetete i daleko siromašnija nalazišta nego što je ovo.

Istorija beleži da su ovde, u predrimskom periodu, najpre živeli Tračani, da bi se kasnije izmešali sa Skordiscima. Nije tačno utvrđeno kada su legije Rimskog carstva došle na obale Dunava, ali se veruje da je to bilo u prvim decenijama 1. veka. Najpre su podigli vojni logor, a oko njega je ubrzo niklo veliko naselje koje postaje i glavni grad provincije Gornje Mezije. Viminacijum  je bio grad sa 50 hiljada stanovnika i imao je veoma važnu vojnu i stratešku ulogu. Istovremeno, bio je i značajno trgovačko i proizvodno sedište, pa se ovuda odvijao i veoma živ saobraćaj. Grad je ležao na raskrsnici puteva koji su povezivali severni deo Balkanskog poluostrva sa ostalim delovima rimske imperije. Jedan smer je išao ka jugu, preko cele Gornje Mezije i dalje ka Makedoniji i Grčkoj. Drugi je dolazio iz Panonije i nastavljao duž Dunava sve do Crnog mora. Viminacijum je sa provincijom Dakijom bo povezan preko susednog logora Lederate, današnjim Ramom, dok je na zapad put vodio preko Marguma, Singidunuma do Sirmijuma. Kolika je bila važnost ovog grada govori i podatak da su ga posećivali i brojni rimski imperatori: Trajan, Hadrijan, Gordijan III, Filip Arabljanin, Trebonije Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Konstancije I, Julijan i mnogi drugi.

Grad na ostrvu

Rimski Viminacijum je cvetao i širio se sve do najezde Huna, sredinom petog veka, kada je potpuno opljačkan i uništen. Tragičan događaj je opisan kao nalet lave iz Vezuva, pa su grad i logor nazvani Balkanska Pompeja. Vek i po kasnije dolaze i Avari, ali ni njihova najezda nije značila kraj istorije Viminacijuma. Vizantija prelazi u ofanzivu i oko 600. godine naše Ere okuplja romejsku vojsku i pobeđuje nomade, a car Justinijan podiže potpuno novi grad. Međutim, on nije bio obnovljen na mestu gde su ga podigli Rimljani, što se može zaključiti na osnovu podataka antičkog istoričara Teofila Simokate i najnovijih arheoloških istraživanja, već se nalazio na današnjim lokalitetima Todića crkva i Svetinja. U rimsko doba, grad se na severu oslanjao na rukavac Dunava, dok su bedemi sa zapadne strane dodirivali reku Mlavu.

Vizantijci su Viminacijum nazivali Veminakion, a njiihovi istoričari su ga pominjali kao ostrvo. U stvari, današnje staro korito reke Mlave predstavlja rukavac Dunava iz rimskog i ranovizantijskog perioda. Imajući u vidu da su novija istraživanja otkrila postojanje konstrukcija u današnjem starom koritu Mlave, baš na mestu gde je utvrđeno postojanje rukavca Dunava, najverovatnije je da će buduća arheološka iskopavanja pokazati da se na tom mestu nalazila luka. Osim toga, pouzdano se zna da je most povezivao levu i desnu obalu Mlave, a tome u prilog ide i današnji toponim mesta -  Kameni brod. Istočno od mosta, na desnoj obali, vidljivi su tragovi starog puta koji je vodio u naselje, pa se na osnovu toga može pretpostaviti da je prostor ispod severnog bedema grada i vojnog logora, poznat kao Obreševa bara, bio pristanište za brodove u rimsko doba.

O srednjovekovnom gradu se malo zna i tek će buduća istraživanja odgovoriti na brojna pitanja. Bugarski istoričari smatraju da je u to doba bio bugarsko utvrđeno uporište, poznato pod imenom Braničevo, dok drugi tvrde da je bio slovenska naseobina. Međutim, izvesno je da je tada postojala Braničevska eparhihja i da su i Rim i Carigrad dugo pokušavali da obnove hrišćanstvo na Dunavu, naročito u 9. veku.  Bilo kako bilo, Braničevo je bilo siromašno mesto koje putopisci u 11. i 12. veku nazivaju Brundisijum ili Brandiz, a kasnije Viminalum i Hostelac.

Ugledni svetski putnik iz Padove, grof Luiđi Fernand  Marsilji, ostavio je dragoceno svedočanstvo o izgledu Viminacijuma krajem 17. veka. On je skicirao dve celine  razdvojene rekom Mlavom – jednu na desnoj obali, koju naziva Breninkolac, a drugu na levoj obali i obeležava je kao Kastolac. Naravno, i tu ima dosta nedoumica, a one će ostati sve  dok iz oranica ne izroni ceo Viminacijum, njegovi trgovi, hramovi, pozorišta, hipodrom, ulice, četvrti i logor, i postanu važan deo svetske i naše kulturne baštine.

Smeštaj

U Kostolcu se nalazi samo jedan hotel, i to u Trudbeničkoj ulici bez broja. Hotel Kostolac je kategorisan sa dve zvezdice i ima dva apartmana, jednokrevetne, dvokretene i trokrevetne sobe. Međutim, nešto konforniji smeštaj se može naći u Požarevcu, u hotelu Dunav, u samom centru grada, u Lenjinovoj ulici. Kategorisan je sa tri zvezdice i ima nešto raznovrsniju i kvalitetniju uslugu.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

www.tokursumlija.rs

Spomenik prirode “Đavolja varoš” jedinstven je u našoj zemlji, a vrlo redak u svetu. Nalazi se 27km jugoistočno od Kuršumlije, u ataru sela Đake a čine ga dva retka prirodna fenomena: zemljane figure kao specifični oblici reljefa, koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Do Đavolje Varoši se stiže magistralnim putem Niš – Prokuplje – Priština. Prođe se skretanje za Kuršumliju, a na osmom kilometru od motela Rudare se skreće levo ka Dobrom dolu. Tri poslednja kilometra, do mesta gde se možete parkirati, putuje se po makadamu, a odavde do Đavolje Varoši valja pešice preći još 800 metara. Poželjno je poneti i nešto za osveženje, jer prodavnice ovde nema, a ono što priroda nudi za osveženje ovde bi valjalo zaobići. Osim iz Niša, putnici iz Beograda ili Kraljeva mogu koristiti i put preko Kruševca. Iz „Lazarevog grada” se, preko Blaca, takođe izlazi na put od Prokuplja do Prištine,  što će mnogima skratiti putovanje.

Sremski Karlovci

Iako tragovi istorije „na svakom koraku” podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca. Kada dođete do centra, zastanete pored česme Četiri lava i pogledate oko sebe, imate utisak da je vreme stalo. Za trenutak zatvorite oči i pomislite da će svakog trena, tu iza ugla, naići fijaker sa damama u haljinama od muslina i sa velikim šeširima. Utisak će biti jači ako se, kojim slučajem, ovde zateknete u rano nedeljno jutro, uoči same liturgije. Tada gradić na obroncima Fruške gore oživi i dobije neki svečani, praznični izgled. Ljubitelji prošlosti će svakako uživati, ali će i druge posetioce verovatno zanimati sve ono što Karlovce i danas čini Muzejom na otvorenom.

Ribarska banja

www.ribarskabanja.rs

Ribarska Banja, ekološka oaza čistog planinskog vazduha, zdrave hrane i lekovitih vrela, leži na 540 metara nadmorske visine. Zaklonjena od vetrova i naglih temperaturnih promena, prostire se na padinama Velikog Jastrepca, svega 35 kilometara od Kruševca. Danas je Ribarska Banja jedan od najsavremenijih zdravstvenih centara u Srbiji i jedinstvena turistička destinacija. Gosti mogu da koriste bazene sa termalnom vodom (zatvorene bazene u četiri nivoa i pokretnim dnom, otvoreni bazen sa zidnim masažerima, saunu, kade sa galvanskom strujom i kade sa bisernim kupkama).

[Show as slideshow]

[View with PicLens]

U dvorištu su i danas očuvane ekonomske zgrade bez kojih se nekada nije moglo – mlekar, šupa, salaš i bunar dubok 12 metara. Izgrađeni su i letnjikovci gde se možete odmoriti, a čućete i zanimljivu istoriju ovog domaćinstva. U kući je živeo solunac Gvozden Terzić, seljak koji je preživeo albansku golgotu, ali je dočekao da ga isti neprijatelj dočeka na kućnog pragu. Zajedno sa sinovcem Milisavom i grupom seljana su u znak odmazde, avgusta 1941. godine, najpre streljani, a zatim i obešeni na ulasku u selo. Tu se i danas može videti spomenik u obliku drvenih vešala, koji nemo svedoči o nekadašnjem stradanju. Do Zlakuse se, inače, stiže Ibarskom magistralom, a smeštena je ispred Potpećke pećine, 14 kilometara od Užica.

Turistička ponuda Srbije se teško može zamisliti bez Palića. Ovaj turistički centar i danas pleni svojom lepotom, koja će svakog turistu podsetiti na prohujali vihor prošlih vremena ali i ponuditi nešto potpuno novo i neponovljivo

Tajnovitost Palića i okoline je oduvek plenila srca brojnih generacija putnika, a lepo uređeni parkovi, zanimljiva arhitektura, mnogobrojni rekreativni sadržaji na kopnu i vodi, i danas privlače veliki broj posetilaca. Na sreću i veliko zadovoljstvo gostiju, Na Paliću ne sakupljaju samo uspomene. Sve što je vredelo sačuvano je u potpunosti, a svaki novi sadržaj je dodat sa merom i potrebnom pažnjom. To je i razlog što se svaki dan, ovde proveden, dugo pamti. Kupalište i brojni sportsko-rekreativni sadržaji, predratne vile, tajnovite staze kroz stoletnu šumu, zoološki vrt, kulturno-istorijski spomenici, letnje pozornice i paviljoni, elitni hoteli i restorani, su deo bogate turističke ponude.

Evropska usluga na domaći način

Od 2000. godine kada je hotel Prezident otvoren, kroz hotel je prošlo mnogo gostiju koji su odavde otišli sa samo jednom željom. Da se ponovo vrate! Osim prirodnih lepota Palića i okoline, turiste privlači i sve ono što ovaj hotel kategorisan sa četiri zvezdice nudi. Prezident nije veliki objekat, što mu omogućuje prisniji i ljubazniji odnos sa svojim gostima. Restoran kapaciteta 80 mesta, sa gastronomskom ponudom na principu „švedskog stola” je usluga koja će zadovoljiti i najzahtevnije goste. Tu su i aperitiv bar sa letnjom baštom i moderno opremljena kongresna dvorana, kapaciteta do 80 osoba. Ono što će svakako najviše privući pažnju gostiju je moderni Wellness &  Spa centar. Sam centar se prostire na površini od 1000 m2 i nudi mogućnosti korišćenja savremene teretane (Technogym), suve finske saune, raznih vrsta masaža kao i kupanja u otvorenom i zatvorenom bazenu. Otvoreni bazen sa plažnim barom poseduje i đakuzi za deset osoba, kao i vodene atrakcije poput lastinog repa i turbo džeta.

Sjaj i raskoš Prezidenta se vidi i u smeštajnom kapacitetu hotela. Sve sobe su opremljene luksuzno, svaka poseduje plazma televizor sa kablovskom, telefone sa direktnim biranjem i mini bar. Hotel je prilagođen zahtevima i potrebama poslovnih  gostiju, ali treba napomenuti da oni nisu jedini gosti. Pored toga što je idealan za boravak tokom vikenda i za organizaciju poslovnih sastanaka, Prezident svojim gostima omogućava i duži boravak u hotelu sa raznim pratećim sadržajima. Za razliku od drugih mesta u Srbiji, na Paliću gosti tokom jednog vikenda ne mogu posetiti sve ono što vredi videti. Naši domaćini iz hotela Prezident su i na to mislili, tako da svojim gostima pored vikend aranžmana nude i „letovanje na Panonskom moru”, odnosno program boravka od osam dana u hotelu na bazi sedmodnevnih polupansiona. Gosti hotela se pored posete Vinskom dvoru (degustacija odličnih vina), Cvetnom salašu, mogu oprobati i u jahanju konja u ergelama Kelebiji i Zobnatici, zatim u sportskom ribolovu, ali i otići na romantičnu večeru na Majkinom salašu uz zvuke tamburica. Prilikom posete salašu, svi gosti hotela Prezident plaćaju polovinu cene na usluge koje pruža Majkin salaš kao što su poseta etno parku, jahanje konja i vožnja fijakerom.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]