Planina Javor

Planina pesme i istorije

Legenda kaže da je ranjen Boško Jugović sa Kosova polja krenuo na Javor da vida rane. Znao je da ova planina bistrim izvorima, lekovitim travama leči i najveće bolesti. I danas je ovo interesantno turističko mesto puno istorije, predanja, legendi i gostoprimljivih ljudi…

Putovao je ratnik dugo na svom vrancu. Ranjen, izmučen. Daleko je Kosovo polje. Dođe tako on do jednog brda iznad Ivanjice. Kažu, dugo su mu tu vidali rane. Lečiše ga travama i melemima sa Javora i Golije, ali ne beše mu leka. Legenda kaže da je tu i umro. Tu i sahranjen. Mnogo vekova kasnije na tom mestu sazidaše crkvu. Baš na mestu gde je grob tog ratnika. Priča se i veruje da tu odmara svoje ratničke kosti niko drugi do Boško Jugović. Hlad čine i devet stoletnih hrastova. Posadio ih narod ovog kraja u spomen na sve Jugoviće. A kad krenete dalje stižete do Javora, te junačke i istorijske planine. Planine na kojoj se u svakom ratu borilo za Srbiju, gde se ginulo…

Neguju ono od postanka dato

Priroda je planini Javor koja se nalazi na 30 kilometara od Ivanjice podarila mnogo toga. Takva priroda retko se sreće. Nadmorska visina od 1500 metara, obilje izvora, potoka. Verovatno je tako izdašna priroda učinila da su i ljudi ovde puni duha, vedrine. Ne možete proći kroz ni jedno selo da vas ne pozdrave, ne ugoste. Svaki putnik i gost ovde je dobro došao.

A ima sto razloga doći u sela na planinu Javor. Priroda je ovde netaknuta. Meštani neguju samo ono što im je od postanka sveta dato. Borove šume, pašnjake sa obiljem lekovitog bilja, šumskih jagoda, pečuraka. Mnogi koji su došli u ove predele sa problemima bronhitisa, astme, anemije vratili su se kući preporođeni, izlečeni. Javor je prava vazdušna banja. Dovoljno je samo svako jutro u cik zore prošetati stazama, piti izvorske vode i biće nam bolje. I naučna istraživanja su pokazala da ovi prostori imaju visoku koncentraciju joda zbog borovih šuma.

Planina Javor je lepa u svako godišnje doba. U ove vrele dane boraviti ovde prava je milina. Sunce greje, ali ne prži, šume, hladna planinska voda učiniće da se osećate baš prijatno.

Ovde je i svaki meštanin prava enciklopedija znanja. Ovde se poštuje tradicija, preci i ono na šta mogu biti posebno ponosni je pesma. Na planini Javor svi lepo pevaju. I to često čine. Kad kose, kopaju, žanju. Pesma se uvek čuje. „Vetar duva sa Golije, nema moje Anđelije“, pevaju oni. A i Golija je tu do njih. Ovi ljudi sa ponosom nose jelek i šajkaču, sviraju frulu i dvojenice. I stari i mladi…

Ovde se čuvala Srbija

Sve do balkanskog rata 1912. godine na planini Javor bila je srpsko-turska granica. Od vajkada u Devićima, Kušićima, Katićima živeli su borci, junaci koji tuđinu nisu dali ni stopu svoje zemlje. Čuvali su je kao najveće blago. Za planinu Javor kažu da je istorijska planina. Ima razloga za to. Ovde se borilo i 1804. godine i u javorskom ratu od 1876. do 1878. godine i u balkanskom ratu. Meštani se sa ponosom i posebnim pietetom sećaju svojih junaka. Ko dođe na ovu planinu obavezno će mu pokazati spomenik majoru Iliću koji je ovde, braneći Javor ostavio svoj život. I spomenik su mu podigli na mestu sa koga i sada može da gleda i čuva Javorce. Pričaju stariji meštani da je bio rodom iz okoline Jagodine, ali da je ovaj kraj branio kao da mu je rodni prag. Pričaju ovde da je Boško Jugović uspeo da stigne do Javora i Golije preživeo bi. Izlečila bi ga planinska voda, čist vazduh. Zato je verovatno, kažu oni, i krenuo put Javora. Znao je da ova planina ima leka za svakoga.

Lak i brz dolazak

Sela u blizini Javora i Golije odavno se bave seoskim turizmom.Turistima mogu da ponude dosta toga. Iz godine u godinu broj onih koji žele da odmor provedu u tišini i prirodi odlučuju se da dođu u ovaj kraj. Iz Ivanjice do sela Kušići valja putovati 30 kilometara. Putevi su asfaltirani tako da se do ovih turističkih destinacija lako i brzo stiže.