“Drži nebo kao soha”
Upravo je ovim rečima Vuk Karadžić opisao svoju iznenađenost visinom Durmitora. Verovatno nije ni pretpostavio da se pred njim nalazi više od pedeset vrhova, čija visina premašuje dve hiljade metara. Ima li većeg izazova za ljubitelje šetnje ka nebu?

O Durmitoru smo štošta znali i pre nego što smo ka njemu krenuli. Nacionalnim parkom je proglašen 1952. godine, da bi se početkom osamdesetih našao i na listi svetske kulturne i prirodne baštine pod starateljstvom Ujedinjenih nacija. UNESKO je i reku Taru uvrstio u ekološke rezervate biosfere, ali je manje poznato da je Durmitor jedna od najstarijih zaštićenih područja u Crnoj Gori.
Naime, pre više od sto godina, još u vreme kralja Nikole, Crno jezero je proglašeno Kraljevim zabranom.
Ovaj planinski masiv, dugačak oko 50, a širok oko 20 kilometara, teritorijalno pripada opštinama Žabljak, Pljevlja, Plužine, Šavnik i Mojkovac, ali ono što zaista vredi videti su njegove prirodne granice. Naime, sa svih strana je okružen brojnim kanjonima, kroz koje protiču verovatno najlepše reke Evrope. Tu je Komarnica, iz čijih voda nešto dalje nastaje Piva, zatim kanjoni Pive i Tare iz kojih se rađa Drina, a tu su i Sušica i Draga, i ko zna koliko još tokova koji pristižu odnekud sa visina.
Iz Beograda se može redovnom autobuskom linijom, ali je polazak u ranim jutarnjim satima. Krenuli smo nešto iza ponoći, pa smo u Žabljak stigli posle osam sati vožnje.
Za pohod se pripremamo ispred kancelarije Turističkog biroa – tu se presvlačimo i ostavljamo višak stvari. Srećom te su domaćini poranili, jer bi smo na Durmitor, verovatno, morali da ponesemo i ono što tamo nikom nije trebalo. Posle nekoliko kišnih dana dočekalo nas je sunce i slab vetar, poznavaoci kažu da je to idealno vreme da se pođe uz planinu. Krenuli smo asfaltiranom stazom od Žabljaka i ubrzo stigli do prve „dileme“. Ako skrenemo ka Ivan dolu, znatno bismo skratili put, ali se ipak odlučujemo da najpre obiđemo Crno jezero.

Reč je, zapravo, o dva jezera kojima su, valjda zato, data i dva imena – Veliko i Malo jezero. Gledajući ih zajedno, primećujemo da liče na broj „osam“, a povezana su prečagom preko koje se, za visokog vodostaja, obrušavaju slapovi. Voda u jezera stiže Mlinskim potokom, a iz njega ističe u Žabljačku reku, koja nešto dalje ponire i negde daleko uranja u Drinu. Ne proveravamo temperaturu vode, ali kažu da ponekad usred leta može da dostigne i „neverovatnih“ 18 stepeni. Obala je strma i stenovita, voda zelenkasta, a providnost je najveća na sredini – upravo tamo gde je najdublja.
Oko jezera vijuga pešačka staza duga oko četiri kilometra, a posetiocima se nude i konji za jahanje ili čamci za „krstarenje“ jezerom. Naravno, u ovo doba godine o tome i ne razmišljamo, već hrabro nastavljamo ka vrhu. Pešačimo pored bistrog Mlinskog potoka, koji spaja Crno jezero i Zminje, a kome geografski pojmovi nisu baš jasni, treba reći da se sve to nalazi pod Crvenom gredom.
Potok je tu i tamo premošćen balvanima, ali su dosta oštećeni i zimi zaleđeni, pa treba biti veoma pažljiv.

U brojnim brošurama o Durmitoru možete pročitati da posebnu vrednost Nacionalnog parka predstavljaju šume crnog bora na lokalitetu Crna poda. Ali nijedna priča ne može da dočara ono što oko vidi! Stabla visoka i do pedeset metara odolevaju vremenu skoro četiri veka. Tu su i pašnjaci i livade, skijaški tereni, sela i katuni, uređene staze i putokazi, brojni vidikovci, i bogat biljni svet sa 1.500 vrsta i 130 vrsta raznih ptica. Među njima, a ko bi drugi, caruju orlovi! Nismo ih videli, ali, iskreno, nismo ni želeli. Umesto njih, pogled upiremo ka brojnim ledničkim jezerima. Ima ih sedamnaest, a na njihovoj mirnoj pučini se ogledaju jele i smrče, okolni vrhovi i radoznale zverčice.

Planirali smo da stignemo do Lokvica, i da tu podignemo šatore i prespavamo. Primećujemo da snega ima znatno više nego prošle godine u isto vreme, ali su staze, srećom, utabane, pa je sve lakše. Do cilja stižemo posle četiri i po sata, a tamo nas već čeka grupa planinara sa Pala. Svako ko je ikada zimi tumarao planinom, zna kakvu radost donosi vatra. U katunu Vuka Kovačevića, na dobro ugrejanom šporetu se u loncu topi sneg – treba nam vode. U blizini je, doduše, i izvor, ali do njega i ne pokušavamo da dođemo. Namet je debeo barem deset metara.

Odmor u katunu nam svakako prija, ali nas mame okolni visovi. Ispod markantnog vrha Međed je vrelo Čelina – za nas je predalek. Oko pet popodne krećemo na Čvorov bogaz, sa čijeg vrha se pogled pruža u nedogled. Jedan od trista speleoloških objekata, Ledena pećina, nalazi se na visini većoj od dve hiljade metara, a iznad nje se ponosno „šepuri“ Obla glava. Na njenom se vrhu i leti mogu videti zaleđene figure, ali je sada sasvim nedostupna, jer je ulaz zatrpan snegom.
Koga je umorio težak strmi uspon, u povratku se dobro „odmorio“ klizanjem po snegu. U bazu stižemo mokri i umorni, ali zadovoljni što sve teče po planu. Posle romantične večere uz sveće, pakujemo opremu za sutrašnji pohod na Bobotov kuk i rano odlazimo na spavanje. Ne znam o čemu razmišljaju moji saputnici, ali verujem da je svima pred očima najviši vrh koji treba osvojiti.
Uranili smo, ali sivi oblaci na horizontu nam donose strepnju. Ipak krećemo, i posle četiri sata hoda moramo da zastanemo. Treba postaviti snežne klinove, kako bi uspon uz pomoć užeta bio lakši. Kažu da se sa ovog mesta pruža predivan pogled. Od magle, nažalost, ne vidimo ni prst pred okom. Vremenske (ne)prilike su takve da na kraju moramo da odustanemo. To nam svima teško pada, ali moramo priznati da je razumno. S druge strane, kolege sa Pala nam „plastično“ objašnjava narodnu izreku – „Preko preče, naokolo bliže“! Grupa od pet planinara, koristeći stazu sa druge strane, veoma brzo stiže na sam vrh.

Posle osam sati smrzavanja, opet smo „u društvu“ vatre iz šporeta. Vraća nam se raspoloženje ali i želja da sutradan budemo uspešniji. Krećemo sat ranije nego juče. Kiša i jak vetar ponovo brane vrh, ali ovoga puta smo pametniji. Koristimo iskustva prethodnika i utabanom stazom, bez većih problema, stižemo na Bobotov kuk.

Umorni smo i srećni. Mislimo da smo pobedili planinu, ali mi smo, zapravo, pobedili sebe. Dok polako silazimo, primećujem da svi razmišljaju o istom – šta nam je sledeći cilj?

Turistički centar Žabljak
Žabljak je najviše naseljeno mesto na Balkanu. Pojedini delovi varoši leže na visini i do 1.500 metara. Ima nekoliko hotela, a svuda naokolo su vikendice od kamena i drveta. U blizini hotela Jezero je i turistička agencija Sveti Đorđe, koja, između ostalog, organizuje i zanimljive pešačke ture.
Lokalna turistička organizacija Žabljaka +382 52 361-802
NP DURMITOR +382 52 361-474

Servis u svrsi turizma
Montenegro Customer Care je jedinstven servis u svrsi turizma, koji obezbeđuje informacije za sve posetioce, kao i za građane Crne Gore koje su od značaja za ugodan boravak u Crnoj Gori.
Pozivom na broj 1300 moguće je dobiti sve informacije o smeštajnim kapacitetima, mestima za provod, restoranima, kafićima, internet punktovima, i ostalim značajnim događajima u Republici. Operateri su spremni da pruže sve servisne infromacije 24 sata dnevno na veoma profesionalan način i da obezbede informacije koje će gostu pokazati da Crna Gora zaista brine o svima koji je otkrivaju i žele da uživaju u njenoj ponudi tokom cele godine.

Udruženje čuvara srpske tradicije i običaja “Prela i posela” već 28 godina pokušava da afirmiše stil i način života ljudi sa sela, običaje i tradiciju. Promocija Sabora “Prela i posela” osmišljena je tako da će na platou biti postavljena etno dvorišta i štandovi starih zanata – opančara, grnčara, licidera, proizvođača narodnih nošnji i suvenira, tkalja, vezilja, pletilja, pčelara, travara…

Najbrojniji program ponudiće Beograd, gde je na 67 lokacija planirano preko 100 dešavanja i Novi Sad sa preko 100 sadržaja na 50 mesta u gradu.
U noći 19. maja, do duboko iza ponoći, šetaće se po Šapcu, Subotici, Aranđelovcu, Nišu, Bečeju, Valjevu, Titelu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci ali i Bačkoj Topoli, Inđiji, Vranju, Zrenjaninu, Boru,…
Devetoj Noći muzeja, po prvi put, priključili su se Apatin, Gornji Milanovac, Irig, Lepenski Vir i Paraćin.

Beograd, koji je radi lakšeg snalaženja podeljen na sedam zona, ponudiće sa jedne strane borbe neustrašivih mačevalaca i borilačke veštine azijskih ratnika dok će par koraka dalje posetioci videti izložbu Teslinih privatnih predmeta iz sobe 3327 iz hotela Njujorker u kome je proveo poslednjih deset godina svog života.
U najstarijoj ustanovi kulture u Srbiji, Narodnoj biblioteci, posetioce očekuje izložba o Beogradu tridesetih godina sa koncertima, oldtajmerima, starim pločama i čajankama.
U Noći muzeja biće otkrivena dugo čuvana tajna nastanka unikatnog kosovskog veza i biće predstavljen život i opus Tenesija Vilijamsa.

Novi Sad predstaviće dekadu 50-ih i prikazati početke najpopularnijeg muzičkog žanra – rokenrola. Zainteresovani će saznati čemu služi “drapiranje” ali i videti kako izgledaju tradicionalne vojvođanske kuhinje. Degustiraće se bački medenjaci, šapice, lenje pite sa višnjama i kifle sa salom.
Friziraće se u stilu osamdesetih a zaljubljenici u gigabajte moći će da pogledaju kućne računare koji su bili popularni u bivšoj SFRJ 80-tih godina.

Kragujevac će kroz foto-dokumentarnu izložbu predstaviti namesnički period vladavine kneza Pavla Karađorđevića. Svi koji se nađu ove večeri u Kragujevcu moći će da pogledaju slike Petra Lubarde iz ciklusa ’’Kragujevac 1941’’ kao i multimedijalnu izložba o Kragujevačkoj tragediji 21. oktobra 1941. godine.

Kraljevo u devetoj Noći muzeja kroz tematsku izložbu, koncert i poeziju slavi reku Ibar.

Vrbas će predstaviti izložbu fotografija i starih peći sa osvrtom na istorijat korišćenja vatre od praistorije do sredine dvadesetog veka. Na Trgu Nikole Pašića biće izloženo srednjevekovno trgovište sa originalnim eksponatima i nošnjama.

U Novom Pazaru očekuje se upoznavanje sa procesom predenja vune, načina oblikovanja niti, pletenja i tkanja. Na gradskom trgu biće predstavljena kulturna baština ovog podneblja kroz fotografije velikih dimenzija, gradske i seoske nošnje.

U cilju razvijanja ekološke svesti Niš će, u Noći muzeja, najmlađu populaciju upoznati sa ekološkim problemima i načinima da se oni prevaziđu – recikliranjem otpada i njegovog prerađivanja u upotrebne i lepe predmete. Izložba o Stevanu Sremcu ali i video „Konstantin koji spaja“ biće dostupni za sve radoznale od 18 pa do 2 sata iza ponoći.

U Lepenskom Viru samo za Noć muzeja biće organizovan svetlosno-muzički program koji će oživeti jednu od najznačajnijih i najsloženijih kultura praistorije Evrope.

Pokrovitelj nacionalne Noći muzeja je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Sponzor beogradske Noći muzeja je Viasat History a prijatelj manifestacije, peti put zaredom, biće kompanija MTS.

Detaljne informacije o lokacijama, programu i učesnicima pronađite na sajtu www.nocmuzeja.rs.

PROMO

Mesto u kome ćete uživati u smeštaju vrednom pamćenja i prednostima koje nudi lokacija Hostela.
Nalazi se u srcu Zemuna – najlepšem delu Beograda. Bez obzira na lokaciju, hostel je smešten u veoma mirnom i tihom kraju u zelenoj oazi.

Vila “Inn” se nalazi na izuzetnoj lokaciji, u centru grada Subotice, u neposrednoj blizini Gradske kuće, na samom šetalištu “Radijalac”

Vila “Inn” raspolaže sa 9 luksuzno opremljenih soba. Svaka soba poseduje internet priključak (ADSL) i kablovsku TV sa oko 80 kanala.
Gostima je na raspolaganju parking prostor, muško-ženski frizerski salon, apoteka.

Prispele fotografije će biti izložene u Galeriji “Foto posetilaca” na sajtu.
Potrebno je da nam uz svoje fotografije pošaljete i svoje podatke: ime i prezime, godina rođenja, prebivalište, kontakt telefon.
Uz vaše fotografije će stajati ime i prezime i godina rođenja.

Vaše fotografije sa svim potrebnim podacima možete slati na sledeću mejl adresu:
info@turisticki-adresar.com sa naznakom “Podeli utiske – pošalji fotografiju!”
Broj fotografija je ograničen na maksimalno pet!

Kao poseban način privlačenja turista Gruzijci planiraju da u crnomorskoj luci Batumiju naprave fontanu kojom će jednom nedeljno teći rakija

Fontanom, koja će biti napravljena na vrhu novog tornja, teći će piće čača, rakija od grožđa koja po ukusu podseća na italijansku grapu. Jednom nedeljno, na deset do 15 minuta čača će teći fontanom umesto vode. Novi toranj u Batumiju visok 25 metara treba da bude završen ovog leta. U njemu će takođe biti poslovni prostor i turistički informacioni centar.

Gruzijske vlasti počele su da razvijaju turistička mesta kao što je Batumi da bi privukle više posetilaca u ovu kavkasku zemlju sa izuzetnim planinskim predelima i plažama na obali Crnog mora.

Gondola je duga devet kilometara, a izgradnja će koštati 10 miliona evra. Takođe, do kraja godine će biti završeni i hotel “Tornik” i prvi vegetarijanski kompleks “Ruža vetrova”, koji gradi kompanija “Hemel” iz Jagodine, dok će hotel “Mona” proširiti smeštajne kapacitete za još 120 soba.

Pored investicija u hotele, i turistička organizacija Zlatibora će ove godine uložiti oko 20 miliona dinara u turističku infrastrukturu. Posebna pažnja će biti posvećena uređenju autokampa na Tić polju, obzirom na to da Zlatibor iz godine u godinu postaje sve interesantnija destinacija za turiste zainteresovane za ovaj vid turizma.

Replike dinosaurusa koje su stigle u centar početkom marta su namenjene zabavnom “Dino parku” koji postoji u okviru centra, kao i skeleti koji će biti smešteni u izložbeno-naučnom delu zgrade.
Prirodnjački centar u Svilajncu, čija je izgradnja počela prošle godine 29. juna, prvi je u Srbiji i na Balkanu, površine je oko 3.000 kvadratnih metara, a pored radionica i dela za naučno istraživanje, imaće izložbeni prostor na kojem će biti replike dinosaurusa među kojima i najstarije vrste starog 245 miliona godina u prirodnoj veličini, orginalni fosili i prikaz životinjskog sveta praistorije. Vrednost investicije je 5,5 miliona evra, koje je obezbedila Evropska investiciona banka, za istraživanje i razvoj u javnom sektoru kojima raspolaže Ministarstvo nauke.

U okviru Centra biće i “3 D” bioskop za naučne i dokumentarne filmove, a novac od karata za izložbeni deo, ulagaće se u naučno-istraživačke programe iz oblasti geologije, klimatologije, ekologije, palentologije…

U ski centru Kopaonik visina snežnog pokrivača je 135 cm, dok je utabanog snega na stazama do 70cm. Na usluzi skijašima je 21 instalacija.

U ski centru Stara Planina utabanog snega na stazama ima preko 100 cm, a rade žičare Konjarnik i Sunčana Dolina, kao i nove instalacije – gondola Jabučko Ravnište, četvorosed Babin Zub i ski lift Rudine. Za najmlađe skijaše pripremljen je dečiji park.

Visina utabanog snega na stazama u ski centru Tornik je 80 cm. U funkciji su šestosedna žičara Tornik i ski lift Bandera. Sve staze i ski putevi su odlično pripremljeni za kvalitetno i bezbedno skijanje.

Predstavite se u najboljem svetlu bilo na sajamskim ili posebnim manifestacijama.
Imamo veliku ponudu foto-suvenira da upotpuni Vašu prezentaciju.
Izrađujemo foto-suvenire Vašeg objekta, turističkog lokaliteta ili logotip firme, na našim proizvodima, sa posebnom pogodnošću – mogućnost izrade u malim ili probnim serijama.

Hostel Centar je deo mreže Hostelling International što garantuje najviši kvalitet usluge…

Smješteni na obali rijeke Vrbas, ponosu grada Banja Luke i njenih građana nalaze se apartmani „Stara Ada“ u okviru kojih se nalazi istoimeni restoran, vrlo tražen medu gurmanima.
Restoran, svojom bogatom ponudom domaće, tradicionalne i internacionalne kuhinje kao i raznovrsnom ponudom najkvalitetnijih vina i aperitiva kod posjetioca izaziva jedinstven osjećaj toplog, domaćeg ambijenta…

Na izložbi je predstavljeno 40 fotografija koje su pristigle po konkursu koji je Turistička organizacija Republike Srpske raspisala povodom Svetskog dana turizma, i koje su predstavljene banjalučkoj javnosti u septembru ove godine. Vođeni sloganom „Naoštrite objektive-uhvatite pravi momenat“ ljubitelji turizma i fotografije su stvarali svoja dela širom Republike Srpske i na taj način dali svoj doprinos promociji turizma Republike Srpske.

Izložba će biti otvorena do kraja decembra ove godine.

U samom srcu Starog grada Baščaršije u Sarajevu novoizgrađeni hotel “OLD TOWN” sa svojom kvalitetom smještaja i usluga omogućava Vam ugodan i nezaboravan boravak.

Hotel raspolaže kapacitetom od 15 komfornih novoopremljenih soba. Svaka soba ima kupatilo, klimu, TV SAT, telefon sa direktnom linijom, mini bar, besplatan bežični internet.
Smještaj je na bazi noćenja sa doručkom.
Nudimo mogućnost prevoza gostiju (aerodrom-hotel-aerodrom). Hotel takođe ima svoj parking.

Blizina kulturnih i historijskih spomenika iz daleke i bliže prošlosti predstavlja samo jednu od prednosti našeg hotela. Za poslovne ljude blizina svih administrativnih centara omogućava da boravak bude što uspješniji u poslovnom smislu…

City Hostel je okružen mnogobrojnim fast food restoranima, kafićima, pekarama, bankama, menjačnicama, salonima lepote, marketima, apotekama.
Smešten je u jednoj od najlepših novosadskih ulica, Radničkoj 21, na samo nekoliko koraka od Univerzitetskog i studentskog centra, koji daje posebnu toplu atmosferu gradu i gde u svakom trenutku možete upoznati zanimljive mlade ljude iz različitih krajeva Srbije i sveta.

Odmah pored hostela je sportski centar SPENS, za sve koji žele da prate sportski duh Novog Sada ili da uživaju u mnogobrojnim koncertima i sportskim manifestacijama.
Laganom šetnjom, za pet minuta naći ćete se u srcu ovog grada i najpopularnijoj “party” ulici Laze Telečkog, gde možete ispratiti noć i dočekati dan u nekom od najboljih klubova u gradu.

Reka Dunav i njegova najpopularnija plaža ŠTRAND su na nekoliko minuta laganog hoda od City Hostela, a do njega mozete stići uređenim šetalištem, biciklističkom stazom, stazom za trčanje i uživati u mnogobrojnim kafićima, sportskim terenima i prirodi.
Sa druge strane Dunava, za sve putnike namernike kojima je cilj posete EXIT FESTIVAL, najveći festival u ovom delu Evrope, City Hostel se nalazi na samo 15 minuta od Petrovaradinske tvrđave.

City Hostel raspolaže većim brojem soba, od dvokrevetnih do osmokrevetnih, raspoređenim na dve etaže.
Na svakom spratu nalazi se prostorija za druženje opremljena LCD televizorima i DVD plejerima, gde možete pratiti jedan od 70 kablovskih kanala ili pogledati film iz naše kolekcije.
U sklopu ovih prostorija su mini kuhinja, frižider, rešo, koji su vam uvek dostupni.

Prijavljivanje gostiju – CHECK-IN je od 12h, a odjavljivanje – CHECK-OUT je do 11h.
Ukoliko imate voz, autobus, avion ili iz bilo kog drugog razloga morate da malo produžite vreme odjavljivanja CHECK-OUT-a, mi ćemo Vam izaći u susret!

Turistička organizacija opštine Ruma sarađuje sa turističkim organizacijama gradova i opština u zemlji i inostranstvu, nastupa na sajamovima i naučnim, stručnim, kulturnim, sportskim i drugim skupovima promovišući turističke potencijale opštine.

Svež vazduh, zdrava hrana i kvalitetna izvorska voda osnažuju duh i telo, te ne čudi što ovaj kraj obiluje vitalnim i zdravim ljudima.

Eurojet može da se pohvali izuzetno širokom ponudom aranžmana, avio karata, mrežom poslovnica u Beogradu i Novom Sadu i naravno zadovoljnim putnicima koji su najvernija potvrda kvaliteta naše agencije.

Eurojet može da se pohvali izuzetno širokom ponudom aranžmana, avio karata, mrežom poslovnica u Beogradu i Novom Sadu i naravno zadovoljnim putnicima koji su najvernija potvrda kvaliteta naše agencije.

Druga faza radova podrazumeva proširenje postojeće staze i izgradnju većeg broja vidikovaca, odmorišta i piknik mesta.
Turistička organizacija smatra da će aktivnosti na uređenju ovog prirodnog lokaliteta povećati posećenost i pre svega omogućiti bezbedan pristup kako deci, tako i starijim osobama.

Turistička organizacija grada Sombora, u saradnji sa „D-Wine“ d.o.o. po treći put organizuje Međunarodni Festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“. Festival će biti održan 03. decembra u Somboru, u Kristalnoj sali hotela „InterNacion“ (u prostoru preko 500 m2), Trg Republike 1,
od 14:00 do 20:00 časova.

Namera organizatora je, pre svega, da obogati turističku ponudu grada i regije, ali i da doprinese širenju vinske kulture, kojoj se poslednjih godina posvećuje sve veća pažnja, naročito u našoj i zemljama u okruženju.

Predviđeno je da festival „Ravangrad Wine Fest“ u Somboru okupi oko 40 vinara iz Srbije i zemalja iz okruženja. Kako je uz dobro vino neophodna i dobra hrana, organizator će na istom mestu posetiocima ponuditi i gastro-kutak sa hranom karakterističnom za ovo podneblje koja najbolje ide uz vina.

Tokom festivala posetioci će moći da uživaju i u pratećem programu, koji će uključivati kulturno umetnički – muzički deo, promocije i prezentacije renomiranih vinskih kuća, ali i stručna predavanja. Uz ulaznicu, svaki posetilac će dobiti vinsku čašu i katalog izlagača.

Beogradski aerodrom se odrekao naplaćivanja aerodromskih taksi “City break” turistima, a beogradski hoteli i domaće agencije su, takođe, snizili cene.

“City break” paket obuhvata aviokarte iz Berlina, Londona, Amsterdama, Milana, Pariza, Soluna, Istanbula, Tel Aviva, Atine, Geteborga, Stokholma, Kopenhagena, Moskve, Ciriha, Beča, Rima, Frankfurta, Dizeldorfa, Larnake i Brisela, sa dva ili tri noćenja u hotelima od tri do četiri zvezdice u Beogradu, i jedno razgledanje grada.
Turistička organizacija Beograda je upravo izdala Vodič kroz kulturne manifestacije 2012. godine, s obzirom na to da je Beograd domaćin brojnih manifestacija koje privlače domaće i strane goste.

Beograd je poslednjih godina postao atraktivna turistička destinacija na evropskom tržištu, a goste privlače pre svega kultura, brojne manifestacija, gostoljubivost i zabava.

U organizaciji Turisticke agencije UNICO TRAVEL, realizovane su mnoge ekskurzije, rekreativne nastave, škole stranih jezika, putovanja, letovanja, zimovanja… u zemlji i inostranstvu.

Od 1999 godine u ponudi agencije su putovanja i obilasci Francuske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, Češke, Slovačke, Rusije, Španije, Portugalije kao i “novo” Maroka.
Na turističkom tržištu poznati smo kao uspešni organizatori putovanja u Francusku.
Programi kao što su: doček Nove godine u Parizu, Pariz sa Dvorcima Loare, Pariz sa Diznilendom, Azurna obala sa severnom Italijom, skijanje u Francuskoj, dobili su visoke ocene od korisnika usluga…

Hotel Radison Blu prve goste primiće krajem 2013, najavljeno je iz te kompanije sa sedištem u Briselu, koja ima hotele u 64 zemlje širom
Evrope, Bliskog istoka i Afrike.

Gradnje hotela i poslovne kule odmah pored, od 3.900 kvadratnih metara, poduhvatiće se austrijska firma za nekretnine Soravia group u saradnji sa Erste bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Unutar hotelskog kompleksa biće sačuvano i obnovljeno zdanje Starog mlina, nalaziće se jedan restoran i bar, konferencijski centar od 600 kvadratnih metara, deo za masažu i opuštanje, veliki parking, a svih 236 soba imaće besplatan pristup brzom internetu.

Saobraćaj će se obavljati svakog ponedeljka, četvrtka, subote i nedelje sa vremenom sletanja iz Dubaija na Aerodrom “Nikola Tesla” u 11.55 časova i povratkom predviđenim u 12.40 časova.
Putnike će prevoziti avion tipa Boeing 737-800 kapaciteta 189 sedišta, sa trajanjem leta od približno pet časova u jednom smeru.

Letovi avioprevoznika Flydubai upotpunjuju jedinstvenu mrežu letova kompanije Emirates sa presedanjem u Dubaiju. Koristeći tu pogodnost, putnici iz daleke Australije će po prvi put biti u mogućnosti da do Srbije putuju sa samo jednim međusletanjem.

villanaturalwood.com

Sokobanja
18.10.2011. godine

Završeni su radovi na izgradnji akvaparka u Sokobanji, u koji je uloženo 133 miliona dinara iz programa podrške građevinskoj industriji.
Kompleks sadrži poluolimpijski bazen sa sportskom opremom, kupalište za odrasle i decu,
bazen sa tri tobogana i upravnu zgrada sa pratećim sadržajima i prostire se na 1,6 hektara. Sportski kompleks može da primi dve hiljade kupača.

Radovi na izgradnji akvaparka su počeli 4. aprila i to je najznačajniji infrastrukturni projekat u ovoj opštini u poslednjih 30 godina.

“Od 14. oktobra 1961. godine, kada je u konkurenciji samo četiri orkestra, pobedio sastav Dragana Jovanovića a prvu trubu osvojio Desimir Perišić iz Goračića, na saborskoj pozornici nastupilo je 1.059 orkestara sa 10.870 trubača”, izjavio je Slobodan Jolović, predsednik Saborskog odbora i predsednik opštine Lučani.

Organizatori su odlučili da se 52. Dragačevski sabor iduće godine održi od 6.do 12. avgusta sa uobičajenim programom.

Biće uvedena i jedna novost, pošto će ubuduće, svakog 14.oktobra, kao stalno podsećanje na događaj iz 1961. godine, biti održavan jesenji sabor trubača, predtakmičenje za orkestre sa područja Moravičkog i Raškog okruga, kakva se već priređuju na Zlatiboru, u Surdulici i još nekoliko mesta širom Srbije.

Predviđena je degustacija najlepših vina iz 10 zemalja i kvalitetne hrane.
Ulaz na “Vinski lavirint” je slobodan. Posetioci će na blagajni moći da kupe vinske čaše po ceni od 150 dinara i vaučere za degustaciju od 50. Radno vreme je od 18 časova do ponoći, a s obzirom na to da će deo programa biti održan u dvorištu barutane, organizatori preporučuju topliju odeću.

Veseloj vinskoj atmosferi doprineće tamburaški orkestar “Novosadski svirci”.

Tokom dve noći “Vinski lavirint” će predstavljati pravi užitak za istinske hedoniste, ali i ljubitelje istorije – U barutani je postavljena stalna izložba rimskih kamenih spomenika.
Među spomenicima iz 2. i 3. veka su stele, sarkofazi i žrtvenici koji su decenijama prikupljani sa raznih nalazišta Singidunuma (Beograda), Viminacijuma (Kostolca) i Kosmaja.

Istorija salaša u Vojvodini je duga više od 300 godina. U početku su ih podizali stočari, kasnije i zemljoradnici. Čitave porodice su se na njima rađale, živele i umirale. Među njima je bilo i onih koji ih nikada nisu napuštali. Znali su jedino za zemlju, nebo i salaš.
A onda je stiglo novo doba. Starije generacije već odavno oru neke nebeske njive, a ove nove uglavnom koriste blagodeti savremene civilizacije. Putovanje do oranica je toliko skraćeno, da se izgubila svrha ovih starih naseobina.

Da priču o salašima i salašarima ne pokrije prašina zaborava, potrudili su se turisti.
Bistre reke i kanali, jezera, banje, lovišta, plodna vinogorja i brojna svetilišta – samo su deo turističke ponude Vojvodine. Uporedo sa tim, raste interesovanje i za stare dvorce i još starije salaše. Zato se mnogi obnavljaju i otvaraju za posetioce i obogaćuju novim sadržajima.
Gosti, kojih je sve više, ovde mogu da osete dah prohujalih vremena, da saznaju kako se nekad radilo, nadalo, snevalo i volelo.

Tamo se i danas pijucka rakija i vino, peva, jede riblja čorba i pileći paprikaš, jašu konji, peca se i lovi. I ručni radovi se mogu naučiti, i zimnica spremiti, i recepti zaboravljenih jela prepisati.
Jedino što vam, svakako, neće faliti je gradska vreva, telefoni, tosteri i mikseri.

IRIG
Etno zbirka Srema i Vojvodine

Perkov salaš sadrži bogatu etnu zbirku u kojoj svako od nas, odakle god da potiče, može naći nešto što će ga podsetiti na baku, deku, detinjstvo… Bilo da je to heklani stoljnjak, ručno rađena posteljina, stara džezva, jastučnica, stolica ili pegla…. Salaš se smestio u Irigu, na oko 65 kilometara od Beograda. Osim što je sačuvao izgled s početka prošloga veka, ovaj salaš ima i gostoljubive domaćine kao i velik izbor tradicionalnih jela. Gostima se preporučuje da posete manastire Staro i Novo Hopovo, Jazak, Vrdnik, Grgeteg i Krušedol, banju Vrdnik i prelepe Sremske Karlovce.
Posetioci Perkovog salaša mogu da voze bicikl, planinare Fruškom gorom, posmatraju ptice ili idu u lov.

KOVIN
Odmor uz “malo” slanine, džigernjače i salčića

Na jugu Banata, između Dunava i Deliblatske peščare, smestio se Kovin. Poznat je po lovištima, arheološkim nalazištima, ali i po bogatoj turističkoj ponudi.
Selo Skorenovac, na 46 kilometara od Beograda, iznedrilo je nekoliko domaćinstava u kojima se svesrdno trude da gosti budu srećni, zadovoljni i što je najvažnije – siti! Naime, gosti će probati domaću slaninu, kobasice, džigernjače, salčiće, “čupave kolače”… Domaćinstva Uzon, Koršoš, Kovač i Mabruš imaju po tri dvokrevetne sobe. Osim standardne usluge, nude i vožnju kočijama, biciklom, pecanje, plivanje…

NOVI SAD
Lepo i skupo

U okolini Novog Sada svoje mesto je našlo nekoliko prelepih salaša koji su “sve skockali” da bi se u njima gost osvežio i “napunio baterije”. Stariji kažu da je u okolini vojvođanske prestonice nekada bilo i više od 500 salaša, ali ih danas ima jedva stotinak. Većina salaša se greje starim kaljevim pećima, krovovi su ručno opšiveni trskom, a podovi i zidovi su građeni od cigle pečene u specijalnom kalupu – tek da bi sve izgledalo kao pre nekoliko vekova.
Danas su najpoznatiji i najpopularniji Salaš 84, Salaš 137 i Cvejin salaš. Vlasnici Salaša 137 svoju ponudu gostima predstavlja ovako: odmarajte se u sobama u altdojč stilu, vozite se kočijama, pohađajte školu jahanja, vozite se saonicama ili sulkama… Salaš može da ugosti više od 30 osoba u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
Malo luksuzniji i moderniji – Salaš 84, smestio se na oko 90 kilometara od Beograda, odnosno desetak kilometara od Novog Sada, kada se krene u pravcu Zrenjanina.

Hrana se sprema po tradicionalnim, jedinstvenim receptima i u originalnim pećima. Niko se, kažu, nije požalio na domaću vojvođansku kuhinju. Hvale se i da Salaš ima istorijsku vrednost, jer je u blizini i vila Mileve Marić, supruge poznatog naučnika. Zajedno sa mužem Albertom Ajnštajnom je ovde često boravila i naučne probleme rešavala. Gosti provode vreme pored malog jezera sa lubudovima, a često naiđu i drugi “gosti” – fazani, zečevi, srne…
Domaćini organizuju posetu jezeru Crni Vir, na kome je napravljeno 18 mesta za pecanje, crkve u Gospođincima gde se čuva barjak sa imenima dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu, crkve u Čurugu, koja ima tri tornja sa zvonom teškim tri tone i ikonostasom urađenim od belog mermera, kao i obilazak žabaljske pravoslavne crkve sa ikonostasom napravljenim od šarenog kamenja.
U ponudi je i degustacija vina karlovačkih vinograda koja su bila na vinskoj karti broda Titanik, kao i poseta Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvrđavi, Zrenjaninu i dvorcu Kaštel.

U selu Begeč, na 97. kilometru od Beograda prema Subotici, smestio se Salaš Cveja.

I danas se u njegovom dvorištu može videti stub iz rimskog perioda, i hrast – star nešto više od jednog veka. Gosti mogu da love, pecaju, posete ribnjak, čarde “Kod Braše” i “Dunavac”, kao i da se voze skelom. Prednost ili mana ovog salaša je što ima samo jednu jednokrevetnu i dve dvokrevetne sobe.

SENTA
Voće se može jesti, ali i piti

Kada dođete u rodno mesto Stevana Sremca, sigurno je da ćete dobro provesti.
Poseta kuće u kojoj je rođen proslavljeni pisac se nekako podrazumeva, ali i ako niste ljubitelji pisane reči, utehu ćete pronaći u dobrom vinu. Gosti pansiona Kraljica voća, od Beograda udaljen oko 170 kilometara, svakako će uživati u vinogradima i plantažama kajsija.

Svežih kajsija sada, naravno, nema, ali dobre kajsijevače ima vazda.
Posetioci će ploviti i Tisom, sakupljati lekovito bilje, brati voće ili povrće, a tokom večeri će uz dobro piće probati i sve poznate bačke recepte.

SOMBOR
“Barokna” varoš – melem za posetioce

Lovcima dobro poznata Monoštorska šuma, kao i lovište Kozara privlače sve više turista.
Na oko 200 kilometara od Beograda, u Bačkom Monoštoru nadomak Sombora, smestilo se domaćinstvo Šomođvarac. Osim čistog vazduha, goste očekuje i šokačka kuhinja, a uz nju, kažu, najbolje „ide“ jabukovača ili kruškovača.
Tri kilometra od Sombora se možete odmoriti na još jednom salašu.
Dvorište Dida Hornjakovog salaša se prostire na 1,5 hektara, a osim brojnih zgrada seoskog gazdinstva, gosti mogu pogledati i autentičnu bunjevačku sobu sa rukotvorinama starim više vekova.

SUBOTICA
U društvu nojeva i tamburaša

Poznata po Palićkom i Ludoškom jezeru, po subotičko-horgoškoj peščari, po farmama nojeva, podrumima vina, galerijama, čardama, izletištima i prirodnim lepotama – Subotica se sve više hvali i etno salašima.

Jedan od najposećenijih je Cvetni salaš. To je tipična stara vojvođanska kuća u kojoj se spremaju ukusna tradicionalna jela. Gosti se voze fijakerom, pecaju i jašu u prelepoj, netaknutoj prirodi, a zimi se voze sankama sa upregnutim konjima. Gostima se nudi desetak soba, ali i moderne ”sitnice” koje i te kako znaju da ulepšaju odmor. Tu su saune, teretane, kozmetički salon i mnogo toga drugog. Gosti leti uživaju na otvorenom bazenu, terenima za fudbal, basket ili odbojku na pesku, a često se organizuju i vožnje biciklom ili pešačke ture oko Palićkog jezera.

Sem Cvetnog salaša, gosti sve češće posećuju i restoran “Majkin salaš”, nadaleko poznat po piti krompirači, telećem perkeltu sa domaćim testom i sirom, pevčijem paprikašu sa knedlama, salašarskom pasulju, ovčijem paprikašu sa kupusom, svinjskim papcima, pečenoj patki ili pravoj ribljoj čorbi. Nabrajanje, očigledno, dugo traje, ali kako zanemariti i štrudle, gomboce, kompote, orasnice i ostale poslastice. Sve ovo, po pravilu, prati i izvrsna muzika bačkih tamburaša, pa verujemo da ćete ovaj beg od „svakodnevnih“ dijeta dugo pamtiti.

U petak 7. oktobra, počinju tradicionalna Oplenačka berba i Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, na kojima će se predstaviti vinogradari i vinari iz centralne Srbije i brojna kulturno umetnička društva, folklorni ansambli i izvorne pevačke grupe

Prema najavama organizatora, 48. Oplenačku berbu će otvoriti ministar kulture Predrag Marković i predsednik Opštine Topola Dragan Jovanović, nakon čega će na Vinskom trgu biti održan koncert kulturno umetničkih društava.

U Vinskoj ulici počeće sajam vina, suvenira i domaće radinosti. U subotu 8. oktobra biće otvorena izložba grožđa, voća i ostalih poljoprivrednih proizvoda.

Istoga dana svečani defile svih učesnika ulicama Topole, označiće početak 39. Sabor narodnog stvaralaštva u čijem revijalnom programu će nastupiti najbolji folklorni i pevački ansambli i instrumentalisti sa sabora narodnog stvaralaštva održanih tokom ove godine u Srbiji, kao i gosti iz Slovenije.

U Srbiji je izrađeno oko 150 specijalnih karata za orijentiring po međunarodnim IOF standardima. Karte obuhvataju mnoge turističke destinacije – terene na Fruškoj gori, Zlatiboru, Tari, Kopaoniku, Divčibarama, kao i okolinu Smederevske Palanke, Smedereva, Paraćina i Kruševca.

Za Beograd i okolinu je urađeno preko 30 karata: Kalemegdan, Ada Ciganlija, Košutnjak, Topčiderski park, Hajd Park, Tašmajdan, Lipovička šuma, Avala, Jajinci, Babe.

Ako se još niste oprobali u orijentiringu javite se najbližem klubu. Adresar

Sve je počelo još daleke 1963. godine. U razmišljanjima turističkih i privrednih poslenika Župe rodila se ideja o obeležavanju dana berbe grožđa. Rodila se «Župska berba». Tih septembarskih dana, prve berbe, činilo se da je Župa postala centar sveta.
Pohrlili su gosti sa svih strana da sa vrednim vinogradarima podele radost rađanja i berbe. Svi putevi, zemlje i sveta vodili su u VINOGRAD.

Manifestacija je iz godine u godinu prerasla u jednu od najznačanijih turističko-privrednih manifestacija na Balkanu a odlikuje je nekoliko specifičnih stvari.
Jedinstvena fontana vina koja od 1969. godine do danas 20.000 litara vina podeli ljubiteljima najlepšeg pića na svetu.
Vinska ulica gde župski domaćini prenose svoje proizvode iz podruma u Vinsku ulicu i tajne svojih proizvoda dele sa gostima.
Muzej vinarstva i vinogradarstva koji je smešten u starom podrumu Poljoprivredne škole. Njegova postavka ilustruje istorijski razvoj vinarstva i vinogradarstva u Župi.
Zavičajni muzej Župe poseduje arheološku etnografsku i istorijsku zbirku od preko 3.000 eksponata.

Skupština opštine Aleksandrovac, kompanija «Vino Župa», čuveni župski vinari i vinogradari Vas pozivaju na «Župsku berbu» manifestaciju koja se po 48. put održava u vinorodnoj Župi u slavu vina, ljubavi i rađanja.

U Irigu se od 1993. godine, svake godine, trećeg vikenda u septembru, organizuju „Pudarski dani”.
Ova manifestacija je posvećena pudaru – čuvaru vinograda, vinu i grožđu, razvoju vinogradarstva. Manifestacija traje tri dana, propraćena raznovrsnim zanimljivim dešavanjima kao što su: berba grožđa, pudarski fruštuk, izbor gospodara Pudarskih dana, defile fenjera od bundeva i maskenbal ulicama Iriga, dečija pijaca i prodajna izložba sremskih kolača, zložba likovnih i literarnih radova na temu grožđa, vina, pudara, razna takmičenja za izbor najboljeg vinograda, najboljeg vinskog podruma, najbolje rakije i vina, najtežeg grozda, najukusnijeg sremskog kolača kao i takmičenje u kuvanju pudarskog (pilećeg) paprikaša.
Manifestaciju prati i veoma bogat kulturno-umetnički program.

Svečano otvaranje Trećeg Međunarodnog dečijeg festivala folklora “Licidersko srce” održaće se u Užicu, a prema programu festivala odvijaće se i na poznatim turističkim destinacijama Zapadne Srbije: Zlatiboru, Novoj Varoši i Mokroj Gori.

Na ovogodišnjem Međunarodnom dečijem festivalu folklora “Licidersko srce” učešće će uzeti oko 450 dece uzrasta do 14 godina iz:

* Rusije: ansambal “Krupice” iz Moskve
* Turske: ansambal “Armelit Kocaeli” iz Istanbula (Izmit)
* Slovenije: ansambal “Veseli Marki” iz Beltinci (Prekmurje)
* Makedonije: ansambal “Koco Racin” iz Skoplja
* Republike Srpske: ansambal “Veselin Masleša” iz Banja Luke
* Srbije, ansambli: “Kosta Abrašević” iz Bačke Palanke, Vlaška dečija izvorna folklorna grupa “Bogovina” iz Bogovine, KUD “Dom kulture Nova Varoš” iz Nove Varoši, “Prvi partizan” iz Užica,
“ERA” iz Užica, “Kopaonik” iz Leposavića, “Sonja Marinković” iz Novog Sada.

Osnovni cilj festivala Međunarodnog dečijeg folklora “Licidersko srce” je doprinos u uspostavljanju, razvoju i jačanju prijateljskih odnosa medu zemljama, promociji kulturne saradnje dečije zajednice i podsticaj na očuvanju i negovanju tradicije i kulturnog nasleđa.

Ove godine, po informacijama sa sajmova turizma u Evropi, gde Turistička organizacija Beograda
i Turistička organizacija Srbije intezivno promovišu festival, očekuje se rekordni broj inostranih posetilaca i posetilaca uopšte, tako da će za pet vrelih avgustovskih noći Festival piva u Beogradu posetiti milion ljubitelja dobre zabave!

Publiku očekuje još bolji muzički program, čiji će headlineri između ostalih biti čuveni škotski bend Simple Minds. Oni će u okviru evropske turneje nastupiti na Belgrade Beer Festu 18.avgusta.
Marky Ramone, bivši bubnjar kultnog benda The Ramones, nastupiće sa svojim bendom Marky Ramones Blitzkrieg prvog dana festivala – 17. avgusta 2011. godine

Belgrade Beer Fest se i ove godine održava uz podršku Skupštine grada Beograda, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Turističke organizacije Beograda i Turističke organizacije Srbije.

Rezervišite vaše mesto odmah…LINK

Usluga omogućava da se na Web stranici svoje nove usluge, u nekoliko koraka pronađe brzo i lako potreban hotel.
Takva usluga omogućava da se mišem obeleži oblast koja je predmet interesovanja i da se klikom doda hotel na listu koja može da se sačuva.

“Hotel fajnder”, osim toga, omogućava uvid u najpopularnija mesta.
Uz svaki ponuđen hotel se objavljuju njegov opis, cene, ali i više fotografija i mišljenja korisnika “Gugla” o njemu.

Dodatne simulacije pokreta, vibracije na sedištima, stvaraju realističnu sliku tokom gledanja filma
i izazivaju virtuelne senzacije kod gledaoca koje dočaravaju njihovo nalaženje u središtu zbivanja radnje filma.
Trajanje projekcije je 5-8 minuta, a bioskop prima 9 gledalaca.
Radno vreme je od 10-22h, a cena je 250 dinara. Sala za projekciju se nalazi na glavnoj vrnjačkoj promenadi, neposredno uz zgradu biblioteke.
Ovo je novina u ponudi koja će doprineti da se ljudi sećaju Vrnjačke Banje i po nečem nesvakidašnjem jer je ovo nešto novo, nestvarno i jako uzbudljivo i po prvi put kako se ova tehnologija primenjuje na prostorima Srbije.

O vodenici i ponudi koju ona pruža govorio je Miroslav Cicić, vlasnik vodenice na rečici Srebrnici, koja datira od pre 200 godina, a o razvoju seoskog turizma na teritoriji Grada Kragujevca govorila je Dragica Atanasijadis, zadužena za poslove seoskog turizma u Gradskoj turističkoj organizaciji.

U prelepom ambijentu rudničkog kraja, uz žubor Srebrnice i okretanje vodeničkog točka gosti su upoznati sa mogućnostima seoskog turizma na ovom prostoru, odnosno brojem i kvalitetom kategorisanih domaćinstava, kao i mogućnostima za aktivni odmor na selu.
Na štandovima ispred vodenice turistima je bio dostupan propagandni materijal i suveniri Gradske turističke organizacije, kao i kompletna ponuda proizvoda vodeničara Cicića (pšenično, kukuruzno i ražano brašno, proja, projanica, hleb i pogače).
Tokom prezentacije organizovan je prigodan program: mini izložba slika sa seoskim motivima fotografa Zorana Petrovića, dok je pevačka grupa iz sela Bare izvela nekoliko izvornih šumadijskih pesama.

Otvaranju su prisustvovali gradonačelnik Niša, magistar Miloš Simonović, predsednici i predstavnici gradskih opština, predstavnici medija, turoperateri, hotelijeri, svi relevantni činioci
koji direktno i indirektno utiču na uspešan razvoj turizma grada Niša.

Ideja otvaranja novog objekta u samom centru Niša, jeste da se grad Niš na najbolji način, direktno prezentuje inostranim i domaćim turistima, koji će biti u prilici da dobiju sve neophodne informacije o kulturnim, istorijskim znamenitostima, manifestacijama i kupe suvenir kao uspomenu na svoje putovanje.

Grand Hotel Toplice na Bledu, jedan od najpoznatijih hotela u Sloveniji, predstavio je novu ponudu ekskluzivnih programa, namenjenih najzahtevnijim gostima

Ponuda programa obuhvata jedinstvene doživljaje koji su na raspolaganju isključivo gostima ovog hotela. Programi interesuju i individualne goste koji sebi žele da priušte nešto posebno ili bi voleli svojim najdražima da poklone nešto nezaboravno, kao i domaća i strana preduzeća koja traže originalne načine za nagrađivanje svojih najboljih saradnika.
Cene programa kreću se od 680 do 2200 EUR po osobi.

Raskošna večera u planinama:
Vožnja privatnom limuzinom do aerodroma, zatim let helikopterom do vidikovca u slovenačkim Karavankama, gde je već pripremljen sto za privatnu večeru uz zalazak sunca.
Posle večere povratak u dolinu helikopterom i vožnja do hotela.

Na putu oldtajmerom:
Nostalgična vožnja oldtajmerom po selima i mestima u okolini Bleda, gde još uvek može da se oseti duh prošlosti. Celodnevni izlet može da obuhvati posetu tradicionalnim senicima u Studoru, posetu muzeju sira u Staroj Fužini, degustaciju sireva i drugih domaćih poslastica, vožnju čamcem po Bohinjskom jezeru, a za kraj i čašicu posebnog penušavog vina od medovače.

Fotografski safari sa fotografom revije National Geographic:
Jedinstven fotografski safari u pratnji svetskog putnika i vrhunskog fotografa Arnea Hodaliča.
Gosti koji se oduševljavaju fotografijom iz prve ruke mogu da dobiju brojne korisne informacije i sami da stvore svoju fotografsku galeriju najlepših utisaka sa odmora.
Oni koji žele još dramatičnije fotografsko okruženje, mogu da se odluče za foto safari kroz jednu od slovenačkih pećina.

Raskoš na moru:
Vožnja privatnom limuzinom do slovenačke obale i ukrcavanje na palubu luksuzne jahte koja je gostima na raspolaganju ceo dan. Krstarenje duž slovenačke obale, zatim usidravanje u jednom od predivnih zaliva i mogućnost kupanja, sunčanja i opuštanja uz izabrani snek i piće.
Dan se završava vrhunskom „slow food“ večerom na terasi pored mora.

Kupovina sa stilom:
Posle savetovanja sa profesionalnim modnim stilistom koji utvrđuje želje gosta i stil koji mu pristaje, sledi vožnja u Ljubljanu, gde počinje izlet sa vodičem po najboljim ljubljanskim prodavnicama. Ukusan ručak u jednom od priznatih ljubljanskih restorana, a zatim mogućnost samostalne posete gradskim znamenitostima i živahnom starogradskom jezgru ili nastavak kupovine.

Kraljevska kupovina:
Vožnja privatnom limuzinom ili let helikopterom u Rogašku Slatinu koja je poznata po mineralnoj vodi i vrhunskom kristalu iz Staklare Rogaška. Privatna poseta staklarskoj proizvodnji sa mogućnošću kupovine dragocenih unikatnih proizvoda. Zatim degustacija lekovite mineralne vode i, po želji, gurmanski ručak. Za vrhunac dana privatni prijem kod poznate dizajnerke večernjih haljina Urše Drofenik i mogućnost kupovine iz njenih kolekcija UD prêt a porter, UD Atelier i Urša Drofenik Haute Couture.

O Grand Hotelu Toplice

Grand Hotel Toplice, koji ove godine slavi 80 godina, jedini je hotel sa pet zvezdica na Bledu, jednoj od najomiljenijih turističkih destinacija u Sloveniji. Od 2009. godine, kao prvi član iz Slovenije, deo je uglednog međunarodnog lanca luksuznih hotela Small Luxury Hotels of the World.
Hotel sa najdužom tradicijom na Bledu izdvaja se po svom prepoznatljivom stilu tridesetih godina prošlog veka. Njegova posebnost je kupalište u rimskom stilu koje je izgrađeno još 1925. godine i u kome se i danas koristi sopstveni izvor termalne vode. Po tom kupalištu hotel je i dobio ime (toplice = topla kupka). Uglavnom ga posećuju strani gosti. Na prvom mestu su gosti iz Velike Britanije, a slede gosti iz Italije, Nemačke i Amerike. Srpski gosti su tokom prvih šest meseci ove godine u hotelu ostvarili više od 4 procenta svih noćenja, što je povećanje za više od 40 posto u odnosu na prošlu godinu.

Hotel Jadran-Bakar kategoriziran je sa dvije zvjezdice (**) .
Broj smještajnih jedinica: 30, smještajnog kapaciteteta 60 kreveta.

Hotelski sadržaji:
• restoran sa cca 60 konzumnih mjesta
• ljetna terasa sa cca 40 konzumnih mjesta
• aperitiv bar u sklopu restorana
• u sobama centralno grijanje, frižider, kabelska TV
• mogućnost korištenja telefaksa te bežičnog pristupa internetu
• vlastito parkiralište koje se ne naplaćuje, pod video- nadzorom
• usluga pranja rublja
• sef na recepciji

Smještaj u centru grada Bakra, neposredno na morskoj obali uz obalno šetalište.

Cene kotizacija su 4.000 dinara za učesnike koji se ne takmiče u kuvanju paprikaša, odnosno 5.000 dinara za takmičare. Cenom kotizacije obuhvaćeni su: jedan sto i mesta za sedenje za osam osoba, 5 kg (bruto) očišćene i isečene ribe, promo majice „Somborskog kotlića“, drva za loženje i ložišno mesto.

Osim predviđenog takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša i prigodnih nagrada za one koji po oceni stručnog žirija budu najbolji, organizatori manifestacije će nagraditi i najlepše aranžirane stolove, kao i najveselija društva.
Ekipe učesnika treba sa sobom da ponesu: kotlić, lanac za kotlić, drva za potpalu, luk i začine, testo, hleb, piće, tanjire, escajg, sipaću kašiku, čaše, stolnjak i po želji dodatni aranžman za uređenje stola.

Sve dodatne informacije, zainteresovani mogu da dobiju u prostorijama Turističke Organizacije Grada Sombora, Trg Cara Lazara 1 (Grašalković palata), ili na telefon 025 / 434 350, svakog radnog dana od 08:00 – 15:00 časova.

“Lazarevi konaci“ su prvo ogledno domaćinstvo, odnosno trening centar za postojeće i potencijalne pružaoce usluga u ruralnom turizmu na teritoriji Zlatiborskog okruga.

U okviru aktivnosti podrške unapređenju kvaliteta i standardizaciji ponude seoskog turizma
u Zlatiborskom okrugu, odnosno uspostavljanja oglednih turističkih seoskih domaćinstava, u okviru PSD programa će biti uspostavljeno još pet domaćinstava na teritoriji opšina Arilje, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Čajetina. Aktivnosti na unapređenju vizualnog identiteta bazirane su na resursima koji već postoje u domaćinstvima.

RRA Zlatibor je oglednim domaćinstvima omogućila stručnu podršku u redizajnu enterijera: Udruženje „Art konstruktori“, kojima su podršku tokom aktivnosti pružili učenici Umetničke škole iz Užica. Oplemenjena domaćinstva će biti primer dobre prakse, u njima će se organizovati obuke za pružaoce usluga ruralnog turizma, promovisati novi proizvodi i na temelju njih će dizajnirati priručnik sa savetima za bavljenje turizmom u ruralnom okruženju.

“Lazareve konake“ čine tri smeštajna objekta, od kojih svaki za sebe čini malo seosko domaćinstvo. Pored smeštajnih objekata, postoji zajednička prostorija u kojoj se nalaze promo materijali Turističke organizacije Užica i regije Zapadna Srbija i proizvodi iz domaće radinosti.
U „Lazarevim konacima“ postoje tkačnica i radionica za stolarski i kovački zanat, u kojima gosti imaju priliku učiti stare zanate.
Kompleks je pogodan za organizaciju izleta ne samo za turiste koji borave u okolnim mestima, već i za sve stanovnike turističke regije Zapadna Srbija.